Porez na imovinu u slučaju kada su više lica obveznici poreza na imovinu na istoj nepokretnosti

Porez na imovinu u slučaju kada su više lica obveznici poreza na imovinu na istoj nepokretnosti

„Kada su na istoj nepokretnosti više lica obveznici poreza na imovinu, obveznik je svako od tih lica srazmerno svom udelu u odnosu na celu nepokretnost. Kada udeli obveznika na istoj nepokretnosti nisu određeni, za svrhu oporezivanja porezom na imovinu smatraće se da su jednaki.

Ako se smatra da je rešenje o utvrđivanju poreza na imovinu doneto na osnovu pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja ili pogrešne primene materijalnog prava, protiv tog rešenja može se podneti žalba u roku od 15 dana od dana prijema tog rešenja.

Na dugovani iznos poreza obračunava se i plaća kamata počev od narednog dana od dana dospelosti.

* * *

Prema odredbi člana 2. stav 1. tač. 1) i 3) Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 – odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 – odluka US, 47/2013 i 68/2014 – dr. zakon – dalje: Zakon), porez na imovinu iz člana 1. tačka 1) ovog zakona plaća se na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, i to na:

  • pravo svojine, odnosno na pravo svojine na zemljištu površine preko 10 ari, i
  • pravo korišćenja građevinskog zemljišta površine preko 10 ari, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni režim građevinskog zemljišta.

Prema odredbi člana 2. stav 2. Zakona, nepokretnostima, u smislu stava 1. tog člana, smatraju se:

  • zemljište, i to: građevinsko, poljoprivredno, šumsko i drugo;
  • stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti, odnosno njihovi delovi (dalje: objekti).

Prema odredbi člana 4. stav 1. tačka 1) Zakona, obveznik poreza na imovinu je pravno i fizičko lice koje je na nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije imalac prava iz člana 2. stav 1. tač. 1) do 4) ovog zakona.

Kada su na istoj nepokretnosti više lica obveznici, obveznik je svako od tih lica srazmerno svom udelu u odnosu na celu nepokretnost (član 4. stav 2. Zakona).

Kada udeli obveznika iz stava 2. ovog člana na istoj nepokretnosti nisu određeni, za svrhu oporezivanja porezom na imovinu smatraće se da su jednaki (član 4. stav 3. Zakona).

Prema odredbi člana 5. stav 1. Zakona, osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti poreskog obveznika koji ne vodi poslovne knjige je vrednost nepokretnosti utvrđena u skladu sa ovim zakonom.

Prema odredbi člana 5. stav 2. Zakona, vrednost nepokretnosti iz stava 1. tog člana utvrđuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave (dalje: organ jedinice lokalne samouprave).

Odredbom člana 75. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002 – ispr., 23/2003 – ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 – dr. zakon, 62/2006 – dr. zakon, 63/2006 – ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 – dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 – ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 i 105/2014 – dalje: ZPPPA), na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja, osim kamate, obračunava se i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije, uvećanoj za deset procentnih poena, primenom prostog interesnog računa od sto.

Na dugovani porez i sporedna poreska davanja, osim kamate, kamata se obračunava počev od narednog dana od dana dospelosti (član 75. stav 2. ZPPPA).

Protiv poreskog upravnog akta kojim je odlučeno o pojedinačnim pravima i obavezama iz poreskopravnog odnosa može se podneti žalba (član 140. stav 1. ZPPPA).

Žalba se podnosi u roku od 15 dana od dana prijema poreskog upravnog akta, osim ako zakonom nije drukčije propisano (član 142. ZPPPA).“

Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-00-595/2014-04 od 05.01.2015. godine