RADNI SPOR – u kom roku se pokreće pred sudom i kako se rok računa

Član 195. Zakona o radu (Sl.glasnik RS br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014) glasi :

Član 195

Protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom.

Rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.

***************************

Početak roka za pokretanje radnog spora pred sudom zbog povrede prava radnika računa se od radnje kojom je povređeno pravo radnika a koja se prva desila – ili od prvog dana od dana dostavljanja odluke ili od dana usmenog saopštavanja odluke

Iz obrazloženja:

„Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog. Dana 1.7.2003. godine od strane direktora tuženog saopšteno mu je da više ne dolazi na posao, a osam dana kasnije preuzeo je radnu knjižicu u kojoj je označeno da mu je radni odnos kod tuženog prestao zaključno sa 30.6.2003. godine. Tužbu u ovoj pravnoj stvari tužilac je podneo 24.2.2004. godine.

Odredbom člana 122. stav 1. i 2. Zakona o radu propisano je da protiv odluke kojom je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Rok za pokretanje spora je 15 dana od dana dostavljanja odluke, odnosno saznanja za povredu prava. Navedeni rok je prekluzivan. Njegovim protekom zaposleni gubi pravo na sudsku zaštitu. Kod utvrđene činjenice da je tužilac za povredu prava saznao u julu 2003. godine, a da je tužbu podneo 24.2.2004. godine, pravilno je ta tužba odbačena kao neblagovremena. Navodi tužioca da mu je tek u toku ovog spora uručeno rešenje o otkazu ugovora o radu i da je on, u odnosu na datum uručenja tog rešenja, u roku od 15 dana preinačio tužbu isticanjem i zahteva za poništaj otkaznog rešenja, uz zahtev da se tuženi obaveže da ga vrati na rad, koji je postavljen u tužbi, te da je zbog toga njegova tužba blagovremena, neosnovani su. Pravo zaposlenog može biti povređeno odlukom ili faktičkom radnjom poslodavca. Zato je propisano da rok za pokretanje spora teče od dana dostavljanja odluke, odnosno saznanja za povredu prava. U situaciji kada je zaposlenom povređeno isto pravo i faktičkom radnjom – usmenim saopštenjem, i pismenom odlukom, početak roka za pokretanje spora pred sudom računa se od radnje koja se prva desila. U ovom slučaju, tužilac je za povredu prava (prestanak radnog odnosa) saznao pre dobijanja formalnog rešenja o tome, pa rok za podnošenje tužbe teče od dana saznanja za povredu prava, a ne od dana dostavljanja odluke. Suprotno stanovište izneto u reviziji, neosnovano je.

Bez uticaja su i revizijski navodi da pre dobijanja formalne odluke o prestanku radnog odnosa tužilac nije ni mogao da traži njen poništaj. Suština radnog spora je sudska zaštita povređenog prava zaposlenog iz radnog odnosa. U slučaju nezakonitog prestanka radnog odnosa, ta zaštita se ostvaruje zahtevom za vraćanje na rad, bez obzira da li se pri tom traži i poništaj formalne odluke poslodavca ili ne, ako odluke nema. Upravo takvu zaštitu tužilac je i tražio podnetom tužbom, ali neblagovremeno. Stoga na pravilnost nižestepenih odluka ne utiče okolnost što je zahtev za poništaj otkaznog rešenja istaknut blagovremeno u odnosu na datum prijema tog rešenja.“

Rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. II 756/2006 od 19.09.2007. godine