Obračun PDV kada je ugovorena vrednost prometa u stanoj valuti a plaćanje te vrednosti se vrši u domaćoj valuti i uticaj promene kursa valute-više mišljenja
Obračun PDV kada je ugovorena vrednost prometa u stanoj valuti a plaćanje te vrednosti se vrši u domaćoj valuti i uticaj promene kursa valute
„Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005 i 61/2007 – dalje: Zakon) propisano je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti.
Odredbama člana 16. tač. 1) i 2) Zakona propisano je, da poreska obaveza nastaje danom kada se najranije izvrši jedna od sledećih radnji: promet dobara i usluga ili naplata ako je naknada ili deo naknade naplaćen pre prometa dobara i usluga.
Prema odredbi člana 17. stav 1. Zakona, poreska osnovica kod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge, uključujući subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga, u koju nije uključen PDV, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Prema odredbi člana 2. stav 1. tačka 24) Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 62/2006 i 31/2011), valutna klauzula je ugovaranje vrednosti obaveze u devizama (valuta obaveze) u Republici s tim što se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima (valuta isplate).
Plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici vrše se u dinarima (stav 2. Zakona o deviznom poslovanju).
Odredbom stava 3. istog člana Zakona o deviznom poslovanju propisano je, da je dozvoljeno ugovaranje u devizama u Republici s tim što se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima.
Saglasno odredbi člana 44. stav 7. Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike („Sl. glasnik RS“, br. 114/2006, 119/2008, 9/2009, 4/2010 i 3/2011 – dalje: Pravilnik), na računu 564 – Rashodi po osnovu efekata valutne klauzule, iskazuju se negativni efekti proistekli iz zaštite potraživanja, plasmana i obaveza valutnom klauzulom, dok se saglasno odredbi člana 54. stav 8. Pravilnika, na računu 664 – Prihodi po osnovu efekata valutne klauzule, iskazuju pozitivni efekti proistekli iz zaštite potraživanja, plasmana i obaveza valutnom klauzulom.
U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskim odredbama, kada obveznik PDV – isporučilac dobara, odnosno pružalac usluga ugovori vrednost prometa dobara, odnosno usluga u stranoj valuti, a plaćanje te vrednosti vrši u domaćoj valuti, obračunavanje vrednosti u dinarima vrši se primenom srednjeg kursa centralne banke koji važi na dan nastanka poreske obaveze. Ako se kurs strane valute na dan nastanka poreske obaveze razlikuje od kursa strane valute na dan plaćanja, prihod koji se ostvari po tom osnovu ne dovodi do obaveze izmene poreske osnovice u smislu odredaba člana 21. Zakona, s obzirom da se tako ostvareni prihod, odnosno rashod smatra efektom po osnovu zaštite određenog potraživanja valutnom klauzulom. Takođe, izmena poreske osnovice ne vrši se ni kada je ugovorena primena nekog drugog kursa centralne banke (npr. prodajni kurs), odnosno kursa poslovne banke, uz napomenu da u tom slučaju obveznik PDV – isporučilac dobara, odnosno pružalac usluga utvrđuje osnovicu za obračunavanje PDV i iznos obračunatog PDV u domaćoj valuti primenjujući ugovoreni kurs koji važi na dan nastanka poreske obaveze.“
Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-521/2012-04 od 17.7.2012. godine
******************************************
„Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005 i 61/2007 – dalje: Zakon) propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti. Odredbama člana 16. tač. 1) i 2) Zakona propisano je da poreska obaveza nastaje danom kada se najranije izvrši jedna od sledećih radnji: promet dobara i usluga ili naplata ako je naknada ili deo naknade naplaćen pre prometa dobara i usluga.
Prema odredbi člana 17. stav 1. Zakona, poreska osnovica kod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge, uključujući subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga, u koju nije uključen PDV, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Prema odredbi člana 2. stav 1. tačka 24) Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 62/2006 i 31/2011), valutna klauzula je ugovaranje vrednosti obaveze u devizama (valuta obaveze) u Republici s tim što se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima (valuta isplate).
Plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici vrše se u dinarima (stav 2. Zakona o deviznom poslovanju). Odredbom stava 3. istog člana Zakona o deviznom poslovanju propisano je da je dozvoljeno ugovaranje u devizama u Republici s tim što se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima.
Saglasno odredbi člana 44. stav 7. Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike („Sl. glasnik RS“, br. 114/2006, 119/2008, 9/2009, 4/2010 i 3/2011 – dalje: Pravilnik), na računu 564 – Rashodi po osnovu efekata valutne klauzule, iskazuju se negativni efekti proistekli iz zaštite potraživanja, plasmana i obaveza valutnom klauzulom, dok se saglasno odredbi člana 54. stav 8. Pravilnika, na računu 664 – Prihodi po osnovu efekata valutne klauzule, iskazuju pozitivni efekti proistekli iz zaštite potraživanja, plasmana i obaveza valutnom klauzulom.
Shodno navedenom, kada obveznik PDV – isporučilac dobara, odnosno pružalac usluga ugovori vrednost prometa dobara, odnosno usluga u stranoj valuti (dok se plaćanje te vrednosti vrši u domaćoj valuti) i obračuna PDV na vrednost tog prometa izraženu u domaćoj valuti primenjujući srednji kurs centralne banke koji važi na dan nastanka poreske obaveze, nakon čega dođe do promene tog kursa tako da se srednji kurs centralne banke na dan nastanka poreske obaveze razlikuje od srednjeg kursa centralne banke na dan plaćanja, prihod, odnosno rashod koji se ostvari po tom osnovu ne dovodi do obaveze izmene poreske osnovice u smislu odredaba člana 21. Zakona, s obzirom da se tako ostvareni prihod, odnosno rashod smatra efektom po osnovu zaštite određenog potraživanja valutnom klauzulom.
Takođe, prema mišljenju Ministarstva finansija, izmena poreske osnovice ne vrši se ni kada je ugovorena primena nekog drugog kursa centralne banke, odnosno kursa poslovne banke, uz napomenu da u tom slučaju obveznik PDV – isporučilac dobara, odnosno pružalac usluga utvrđuje osnovicu za obračunavanje PDV i iznos obračunatog PDV u domaćoj valuti primenjujući ugovoreni kurs koji važi na dan nastanka poreske obaveze. Međutim, kada za promet dobara, odnosno usluga obveznik PDV – isporučilac dobara, odnosno pružalac usluga utvrdi osnovicu za obračunavanje PDV i iznos obračunatog PDV u domaćoj valuti primenjujući srednji kurs centralne banke na dan nastanka poreske obaveze, pri čemu se plaćanje naknade za taj promet vrši po prodajnom kursu poslovne banke na dan plaćanja, u tom slučaju Ministarstvo finansija smatra da je reč o izmeni poreske osnovice u smislu odredaba člana 21. Zakona.“
Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-248/2011-04 od 11.1.2012. godine
**********************************************************
„Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005 i 61/2007 – dalje: Zakon) propisano je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti.
Odredbama člana 16. tač. 1) i 2) Zakona propisano je, da poreska obaveza nastaje danom kada se najranije izvrši jedna od sledećih radnji: promet dobara i usluga ili naplata ako je naknada ili deo naknade naplaćen pre prometa dobara i usluga.
Prema odredbi člana 17. stav 1. Zakona, poreska osnovica kod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge, uključujući subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga, u koju nije uključen PDV, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Prema odredbi člana 2. stav 1. tačka 24) Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 62/2006 i 31/2011), valutna klauzula je ugovaranje vrednosti obaveze u devizama (valuta obaveze) u Republici s tim što se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima (valuta isplate).
Plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici vrše se u dinarima (stav 2. Zakona o deviznom poslovanju).
Odredbom stava 3. istog člana Zakona o deviznom poslovanju propisano je, da je dozvoljeno ugovaranje u devizama u Republici s tim što se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima.
Saglasno odredbi člana 44. stav 7. Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike („Sl. glasnik RS“, br. 114/2006, 119/2008, 9/2009, 4/2010 i 3/2011 – dalje: Pravilnik), na računu 564 – Rashodi po osnovu efekata valutne klauzule, iskazuju se negativni efekti proistekli iz zaštite potraživanja, plasmana i obaveza valutnom klauzulom, dok se saglasno odredbi člana 54. stav 8. Pravilnika, na računu 664 – Prihodi po osnovu efekata valutne klauzule, iskazuju pozitivni efekti proistekli iz zaštite potraživanja, plasmana i obaveza valutnom klauzulom.
Shodno navedenom, kada obveznik PDV – isporučilac dobara, odnosno pružalac usluga ugovori vrednost prometa dobara, odnosno usluga u stranoj valuti (dok se plaćanje te vrednosti vrši u domaćoj valuti) i obračuna PDV na vrednost tog prometa izraženu u domaćoj valuti primenjujući srednji kurs centralne banke koji važi na dan nastanka poreske obaveze, nakon čega dođe do promene tog kursa tako da se srednji kurs centralne banke na dan nastanka poreske obaveze razlikuje od srednjeg kursa centralne banke na dan plaćanja, prihod, odnosno rashod koji se ostvari po tom osnovu ne dovodi do obaveze izmene poreske osnovice u smislu odredaba člana 21. Zakona, s obzirom da se tako ostvareni prihod, odnosno rashod smatra efektom po osnovu zaštite određenog potraživanja valutnom klauzulom. Takođe, izmena poreske osnovice ne vrši se ni kada je ugovorena primena prodajnog kursa centralne ili poslovne banke, uz napomenu da u tom slučaju obveznik PDV – isporučilac dobara, odnosno pružalac usluga utvrđuje osnovicu za obračunavanje PDV i iznos obračunatog PDV u domaćoj valuti primenjujući ugovoreni (prodajni) kurs koji važi na dan nastanka poreske obaveze. Međutim, kada za promet dobara, odnosno usluga obveznik PDV – isporučilac dobara, odnosno pružalac usluga utvrdi osnovicu za obračunavanje PDV i iznos obračunatog PDV u domaćoj valuti primenjujući srednji kurs centralne banke na dan nastanka poreske obaveze, pri čemu se plaćanje naknade za taj promet vrši po prodajnom kursu poslovne banke na dan plaćanja, u tom slučaju je reč o izmeni poreske osnovice u smislu odredaba člana 21. Zakona.“
Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-689/2010-04 od 12.12.2011. godine
