Evropska konvencije o akademskom priznavanju univerzitetskih kvalifikacija
Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije o akademskom priznavanju univerzitetskih kvalifikacija
Sl.list SFRJ – Međunarodni ugovori br. 3/77
ČLAN 1
Ratifikuje se Evropska konvencija o akademskom priznavanju univerzitetskih kvalifikacija, usvojena 14. decembra 1959. godine u Parizu, u originalu na francuskom i engleskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Evropske konvencije u originalu na francuskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:
EVROPSKA KONVENCIJA
O AKADEMSKOM PRIZNAVANJU UNIVERZITETSKIH KVALIFIKACIJA
Vlade potpisnice, članice Evropskog saveta,
imajući u vidu Evropsku kulturnu konvenciju potpisanu u Parizu 19. decembra 1954. godine,
imajući u vidu Evropsku konvenciju o ekvivalenciji diploma na osnovu kojih je moguće stupiti u visokoškolske ustanove potpisanu u Parizu 11. decembra 1953. godine,
imajući u vidu Evropsku konvenciju o priznavanju perioda visokoškolskih studija, potpisanu u Parizu 15. decembra 1956. godine,
smatrajući da je poželjno da se pomenute konvencije dopune odredbama kojima se predviđa priznavanje univerzitetskih kvalifikacija stečenih u inostranstvu,
sporazumele su se o sledećem:
U cilju primene ove konvencije:
(a) izraz „univerziteti“ označava
(i) univerzitete, i
(ii) ustanove za koje strana ugovornica na čijoj se teritoriji nalaze smatra da imaju nivo univerziteta, kao i pravo dodeljivanja univerzitetskih kvalifikacija,
(b) izraz „univerzitetska kvalifikacija“ označava svaki stepen, diplomu ili svedočanstvo koje izdaje univerzitet na teritoriji strane ugovornice i kojim se završava jedan period univerzitetskih studija,
(c) ne smatraju se kao univerzitetske kvalifikacije u smislu tačke (b) ovog člana, stepeni, diplome i svedočanstva koji se izdaju na osnovu položenog delimičnog ispita.
1. U cilju primene ove konvencije, pravi se razlika među stranama ugovornicama na osnovu toga da li je na njihovoj teritoriji za pitanja ekvivalencije univerzitetskih kvalifikacija nadležna:
(a) država,
(b) univerziteti,
(c) država ili univerziteti, u zavisnosti od slučaja.
2. Svaka strana ugovornica obavestiće generalnog sekretara Evropskog saveta u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ove konvencije u odnosu na nju samu, ko je na njenoj teritoriji nadležan za pitanja ekvivalencije univerzitetskih kvalifikacija.
1. Strane ugovornice navedene u članu 2. stav 1. tačka (a) ove konvencije priznaće univerzitetske kvalifikacije koje je dodelio univerzitet koji se nalazi na teritoriji druge strane ugovornice.
2. Zahvaljujući priznanju akademskih univerzitetskih kvalifikacija u drugoj zemlji, korisnik može:
(a) da nastavi dopunske univerzitetske studije i da se prijavi za polaganje odgovarajućih ispita na univerzitetu u cilju dobijanja višeg zvanja ili stepena, uključujući i doktorat, pod istim uslovima koji se pružaju državljanima strane ugovornice kad prijem na te studije i polaganje ispita zavisi od posedovanja jedne nacionalne univerzitetske kvalifikacije iste vrste,
(b) da nosi akademsku titulu koju je dodelio strani univerzitet, navodeći tačno njeno poreklo.
U pogledu člana 3. stav 2. tačka (a) ove konvencije, svaka strana ugovornica može:
(a) u slučaju kad propisi o ispitima za sticanje strane univerzitetske kvalifikacije ne sadrže neke obavezne predmete za odgovarajuću nacionalnu kvalifikaciju da ne priznaje kvalifikacije ukoliko ne bude uspešno položen dopunski ispit iz tih predmeta,
(b) da podvrgne nosioce jedne strane univerzitetske kvalifikacije ispitu na svom službenom jeziku, ili na jednom od svojih službenih jezika, ako su oni studirali na nekom drugom jeziku.
Strane ugovornice navedene u članu 2. stav 1. tačka (b) ove konvencije dostaviće tekst Konvencije organima koji su na njihovoj teritoriji nadležni za pitanja ekvivalencije univerzitetskih kvalifikacija i podsticaće ih da blagonaklono razmotre i da primenjuju principe pomenute u čl. 3. i 4. ove konvencije.
Strane ugovornice navedene u članu 2. stav 1. tačka (c) ove konvencije primenjivaće odredbe čl. 3. i 4. ove konvencije u slučajevima kad ekvivalencija univerzitetskih kvalifikacija spada u nadležnost države, a odredbe člana 5. ove konvencije – u onim slučajevima kad država nije nadležna za ta pitanja.
Generalni sekretar Evropskog saveta može povremeno da pozove strane ugovornice da dostave izveštaj o merama i odlukama koje su donele u cilju sprovođenja odredaba ove konvencije.
Generalni sekretar Evropskog saveta notifikuje ostalim stranama ugovornicama saopštenja koja je primio od svake od njih o primeni čl. 2. i 7. ove konvencije i redovno obaveštava Komitet ministara o tome kako se primenjuje ova konvencija.
Nijedna odredba ove konvencije ne treba da se tumači tako kao da:
(a) obezbeđuje povoljnije odredbe o priznavanju stranih univerzitetskih kvalifikacija koje su eventualno bile sadržane u bilo kojoj konvenciji čiji bi potpisnik bila jedna od strana ugovornica, ili da ona onemogućava kasnije zaključivanje jedne takve konvencije od strane ma koje strane ugovornice,
(b) otklanja obavezu za svako lice da se podvrgava zakonima i propisima koji su na snazi na teritoriji jedne strane ugovornice u pogledu ulaska, boravka i odlaska stranaca.
1. Ova konvencija otvorena je za potpisivanje članicama Evropskog saveta. Konvencija podleži ratifikaciji. Instrumenti o ratifikaciji deponuju se kod generalnog sekretara Evropskog saveta.
2. Ova konvencija stupa na snagu mesec dana od dana deponovanja trećeg instrumenta o ratifikaciji.
3. Za svakog potpisnika koji Konvenciju kasnije ratifikuje ona stupa na snagu mesec dana posle datuma deponovanja njegovog instrumenta o ratifikaciji.
4. Posle stupanja na snagu ove konvencije, Komitet ministara Evropskog saveta može da pozove svaku državu koja nije članica Saveta da pristupi ovoj konvenciji. Svaka država koja primi takav poziv može da notifikuje pristupanje deponovanjem svog instrumenta o pristupanju kod generalnog sekretara Evropskog saveta. Za svaku državu koja je pristupila Konvenciji, ona stupa na snagu mesec dana od dana deponovanja njenog instrumenta o pristupanju.
5. Generalni sekretar Evropskog saveta notifikuje svim članicama Saveta i državama koje su pristupile Konvenciji deponovanje svih instrumenata o ratifikaciji i pristupanju.
Svaka strana ugovornica može, u trenutku deponovanja svog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju, ili kasnije, da izjavi notifikacijom upućenom generalnom sekretaru Evropskog saveta, da će se ova konvencija primenjivati na celoj njenoj teritoriji ili na delu njene teritorije čije međunarodne veze ona obezbeđuje.
1. Po isteku roka od pet godina računajući od dana stupanja na snagu, ovu konvenciju može da otkaže svaka strana ugovornica. Otkazivanje se vrši notifikacijom generalnom sekretaru Evropskog saveta koji će o tome obavestiti ostale strane ugovornice.
2. Ovaj otkaz stupa na snagu za zainteresovanu stranu ugovornicu posle šest meseci od dana kad generalni sekretar Evropskog saveta primi notifikaciju.
Sačinjeno u Parizu 14. decembra 1959. godine na francuskom i engleskom jeziku, s tim što su oba teksta podjednako verodostojna, u po jednom jedinom primerku, koji će biti deponovan u Arhivi Evropskog saveta. Generalni sekretar dostaviće overene prepise ove konvencije svakoj vladi koja je potpisala Konvenciju ili joj je pristupila.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom listu SFRJ“.
