Konvencija o jednoobraznom zakonu o obliku međunarodnog testamenta, sa prilogom

Zakon o ratifikaciji Konvencije o jednoobraznom zakonu o obliku međunarodnog testamenta, sa prilogom

Sl.list SFRJ – Međunarodni ugovori br. 3/77

ČLAN 1

Ratifikuje se Konvencija o jednoobraznom zakonu o obliku međunarodnog testamenta, sa Prilogom, sačinjena 26. oktobra 1973. godine u Vašingtonu, u originalu na engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku.

ČLAN 2

Tekst Konvencije, sa Prilogom, u originalu na francuskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:

 

KONVENCIJA

O JEDNOOBRAZNOM ZAKONU O OBLIKU MEĐUNARODNOG TESTAMENTA

Države potpisnice ove konvencije,

u želji da u što širem obimu obezbede poštovanje izjave poslednje volje putem ustanovljenja dopunskog oblika testamenta koji će se ubuduće zvati „međunarodni testament“, čije bi korišćenje smanjilo potrebu iznalaženja merodavnog zakona,

odlučile su da u tom cilju zaključe Konvenciju i saglasile se u sledećem:

Član I

1. Svaka strana ugovornica se obavezuje da uvede u svoje zakonodavstvo, najdocnije šest meseci po stupanju na snagu ove konvencije u odnosu na nju, pravila o međunarodnom testamentu, koja kao Prilog čine sastavni deo ove konvencije.

2. Svaka strana ugovornica može uneti odredbe Priloga u svoje zakonodavstvo, bilo u izvornom tekstu ili u prevodu na svoj, odnosno svoje službene jezike.

3. Svaka strana ugovornica može uneti u svoje zakonodavstvo dopunske odredbe koje bi bile potrebne da bi odredbe Priloga proizvele u potpunosti dejstvo na njenoj teritoriji.

4. Svaka strana ugovornica dostaviće vladi depozitaru tekst pravila unetih u nacionalno zakonodavstvo radi primene odredaba ove konvencije.

Član II

1. Svaka strana ugovornica dopuniće odredbe Priloga u svom zakonodavstvu, u roku predviđenom u članu I ove konvencije, određujući lica koja su, na njenoj teritoriji, ovlašćena da postupaju u vezi s pravljenjem međunarodnog testamenta. Ona može, takođe, odrediti kao lice ovlašćeno da postupa u vezi pravljenja međunarodnog testamenta njenih državljana i svoje diplomatske, odnosno konzularne predstavnike u inostranstvu, ukoliko se domaći zakon tome ne protivi.

2. Ona će saopštiti to određivanje, kao i svaku njegovu docniju izmenu, vladi depozitaru.

Član III

Svojstvo lica ovlašćenog da postupa u vezi s pravljenjem međunarodnog testamenta, određeno shodno zakonu jedne strane ugovornice, priznaje se na teritoriji drugih strana ugovornica.

Član IV

Punovažnost potvrde predviđene članom 10. Priloga priznaje se na teritoriji svih strana ugovornica.

Član V

1. Uslovi koje treba da ispunjava svedok međunarodnog testamenta regulišu se zakonom prema kojem je određeno lice ovlašćeno da postupa u vezi s pravljenjem međunarodnog testamenta. Na isti način se postupa i u pogledu tumača, ukoliko je pozvan da učestvuje.

2. Samo svojstvo stranca, međutim, ne predstavlja smetnju da neko bude svedok međunarodnog testamenta.

Član VI

1. Potpisi zaveštaoca, lica ovlašćenog da postupa i svedoka, bilo na međunarodnom testamentu ili na potvrdi, oslobođeni su svake overe ili slične formalnosti.

2. Međutim, nadležni organi svake strane ugovornice mogu, u datom slučaju, proveriti istinitost potpisa ovlašćenog lica.

Član VII

Čuvanje međunarodnog testamenta reguliše se zakonom prema kojem je ovlašćeno lice određeno.

Član VIII

Nikakva rezerva nije dopuštena na ovu konvenciju niti na njen Prilog.

Član IX

1. Ova konvencija biće otvorena za potpis u Vašingtonu, od 26. oktobra 1973. do 31. decembra 1974. godine.

2. Ova konvencija podleži ratifikaciji.

3. Ratifikacioni instrumenti se deponuju kod Vlade Sjedinjenih Američkih Država, koja će biti vlada depozitar.

Član X

1. Ova konvencija je neograničeno otvorena za pristupanje.

2. Instrumenti o pristupanju se deponuju kod vlade depozitara.

Član XI

1. Ova konvencija stupa na snagu šest meseci od dana deponovanja kod vlade depozitara petog instrumenta o ratifikaciji ili o pristupanju.

2. Za svaku državu koja je ratifikuje ili joj pristupi po deponovanju petog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju, ova konvencija stupa na nagu šest meseci po deponovanju njenog instrumenta o ratifikaciji ili o pristupanju.

Član XII

1. Svaka strana ugovornica može otkazati ovu konvenciju pismenim saopštenjem upućenim vladi depozitaru.

2. Otkaz dejstvuje dvanaest meseci pošto vlada depozitar primi to saopštenje, ali taj otkaz ne utiče na punovažnost testamenta napravljenog dok je Konvencija bila na snazi za državu koja ju je otkazala.

Član XIII

1. Svaka država može, prilikom deponovanja svog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju, ili bilo kada posle toga, izjaviti putem saopštenja vladi depozitaru da će se ova konvencija primenjivati na celoj teritoriji ili njenom delu čije međunarodne odnose ona zastupa.

2. Ova izjava dejstvuje šest meseci od dana kad je vlada depozitar primila saopštenje o tome ili, ako po isteku ovog roka Konvencija ne bude još stupila na snagu, počev od njenog stupanja na snagu.

3. Svaka strana ugovornica koja je dala izjavu u smislu stava 1. ovog člana može, shodno članu XII ove konvencije, otkazati Konvenciju u pogledu cele teritorije ili dela zainteresovane teritorije.

Član XIV

1. Ako je jedna država sastavljena od dve ili više teritorijalnih jedinica u kojima su na snazi različiti pravni sistemi u pogledu oblika testamenta, ona može u trenutku potpisivanja, ratifikacije ili pristupanja izjaviti da se ova konvencija primenjuje na sve teritorijalne jedinice ili samo na jednu ili više njih, a može i izmeniti svoju izjavu dajući u svakom trenutku drugu izjavu.

2. Ove izjave se dostavljaju vladi depozitaru, uz izričito navođenje teritorijalnih jedinica na koje se Konvencija primenjuje.

Član XV

Ako je jedna strana ugovornica sastavljena od dve ili više teritorijalnih jedinica u kojima su na snazi razni pravni sistemi u pogledu oblika testamenta, svako pozivanje na unutrašnji zakon mesta gde je testament napravljen ili na zakon prema kojem je ovlašćeno lice određeno da postupa u vezi s pravljenjem međunarodnog testamenta, tumačiće se u skladu sa ustavnim propisima dotične strane ugovornice.

Član XVI

1. Original ove konvencije na engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku, od kojih je svaki tekst podjednako verodostojan, deponuje se kod Vlade Sjedinjenih Američkih Država, koja će njihove overene prepise dostaviti svakoj državi potpisnici i državi koja je pristupila, kao i Međunarodnom institutu za unifikaciju privatnog prava.

2. Vlada depozitar saopštiće državama potpisnicama i državama koje su pristupile, kao i Međunarodnom institutu za unifikaciju privatnog prava:

a) svaki potpis;

b) deponovanje svakog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju;

c) svaki datum stupanja na snagu ove konvencije, shodno članu XI ove konvencije;

d) svako saopštenje primljeno shodno članu I stava 4. ove konvencije;

e) svako saopštenje primljeno shodno članu II stav 2. ove konvencije;

f) svaku izjavu primljenu shodno članu XIII stav 2. ove konvencije i datum od kada izjava dejstvuje;

g) svaki otkaz primljen shodno članu XII stav 1, ili članu XIII stav 3. ove konvencije i datum od kada otkaz dejstvuje;

h) svaku izjavu primljenu shodno članu XIV stav 2. ove konvencije i datum od kada izjava dejstvuje.

Sačinjeno u Vašingtonu, dana dvadeset šestog oktobra hiljadu devet stotina sedamdeset treće godine.

Prilog

Jednoobrazni Zakon o obliku međunarodnog testamenta

Član 1

1. Testament je punovažan u pogledu oblika, bez obzira na mesto gde je napravljen, gde se nalaze dobra, državljanstvo, prebivalište ili boravište zaveštaoca, ako je napravljen u obliku međunarodnog testamenta, saglasno odredbama čl. 2. do 5. ovog zakona.

2. Ništavost testamenta kao međunarodnog testamenta ne utiče na njegovu eventualnu punovažnost u pogledu oblika kao testamenta druge vrste.

Član 2

Ovaj zakon ne primenjuje se na oblike testamentalnih odredaba koje su u istom pismenu sačinila dva ili više lica.

Član 3

1. Testament mora biti napravljen u pismenom obliku.

2. Zaveštalac ne mora svojeručno napisati testament.

3. Testament može biti napisan na bilo kom jeziku, rukom ili na neki drugi način.

Član 4

1. U prisustvu dva svedoka i lica ovlašćenog za testament, zaveštalac izjavljuje da je pismeno njegov testament i da je upoznat sa njegovom sadržinom.

2. Zaveštalac nije dužan da sa sadržinom testamenta upozna svedoke niti ovlašćeno lice.

Član 5

1. U prisustvu svedoka i ovlašćenog lica, zaveštalac potpisuje testament ili, ako ga je prethodno potpisao, priznaje i potvrđuje potpis za svoj.

2. Ako zaveštalac nije u stanju da se potpiše, saopštiće razlog ovlašćenom licu koje će to zabeležiti na testamentu. Osim toga, zakon, prema kojem je određeno ovlašćeno lice, može ovlastiti zaveštaoca da zatraži da ga drugo lice, u njegovo ime, potpiše na testamentu.

3. Svedoci i ovlašćeno lice, u prisustvu zaveštaoca, stavljaju istovremeno svoje potpise na testament.

Član 6

1. Potpisi se moraju staviti na kraju testamenta.

2. Ako se testament sastoji od više listova, svaki list mora da potpiše zaveštalac ili, ako on nije u stanju da potpiše, drugo lice u njegovo ime, ili, ako ga nema, ovlašćeno lice. Svaki list mora biti obeležen brojem.

Član 7

1. Datum testamenta je datum pod kojim ga je potpisalo ovlašćeno lice.

2. Ovaj datum mora biti stavljen na kraju testamenta od strane ovlašćenog lica.

Član 8

Ako ne postoji obavezan propis o čuvanju testamenta, ovlašćeno lice, upitaće zaveštaoca da li želi da dâ izjavu u pogledu čuvanja testamenta. U tom slučaju, i na izričit zahtev zaveštaoca, mesto gde on ima nameru da čuva testament zabeležiće se u potvrdi predviđenoj u članu 9. ovog zakona.

Član 9

Ovlašćeno lice priložiće testamentu potvrdu u skladu sa odredbama člana 10. ovog zakona kojom se utvrđuje da su poštovane obaveze propisane ovim zakonom.

Član 10

Potvrda koju izdaje ovlašćeno lice sastavlja se u sledećem obliku ili u odgovarajućem obliku:

Potvrda o međunarodnom testamentu

(Konvencija od 26. oktobra 1973. godine)

Član 11

Ovlašćeno lice čuva jedan primerak potvrde, a drugi predaje zaveštaocu.

Član 12

Osim ako se protivno ne dokaže, potvrda ovlašćenog lica uzima se kao dovoljan dokaz formalne punovažnosti pismena kao testamenta u smislu ovog zakona.

Član 13

Nepostojanje ili nepravilnost potvrde ne utiče na formalnu punovažnost testamenta napravljenog u skladu sa ovim zakonom.

Član 14

Međunarodni testament podleži redovnim propisima o opozivanju testamenta.

Član 15

U vezi sa tumačenjem i primenom odredaba ovog zakona, vodiće se računa o njegovom međunarodnom obeležju i o potrebi njegovog jednoobraznog tumačenja.

ČLAN 3

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom listu SFRJ“.