Evropska Konvencija o ekvivalenciji diploma na osnovu kojih je moguće stupiti u visokoškolske ustanove

Zakon o ratifikaciji Evropske Konvencije o ekvivalenciji diploma na osnovu kojih je moguće stupiti u visokoškolske ustanove

Sl.list SFRJ – Međunarodni ugovori br. 3/77

ČLAN 1

Ratifikuje se Evropska konvencija o ekvivalenciji diploma na osnovu kojih je moguće stupiti u visokoškolske ustanove usvojena 11. decembra 1953. godine u Parizu, u originalu na francuskom i engleskom jeziku.

ČLAN 2

Tekst Evropske konvencije u originalu na francuskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:

 

EVROPSKA KONVENCIJA

O EKVIVALENCIJI DIPLOMA NA OSNOVU KOJIH JE MOGUĆE STUPITI U VISOKOŠKOLSKE USTANOVE

Vlade potpisnice, članice Evropskog saveta,

smatrajući da je jedan od ciljeva Evropskog saveta da sprovodi politiku zajedničke akcije u oblasti kulture i nauke,

smatrajući da bi se ovaj cilj lakše ostvario ako bi evropska omladina mogla slobodno da koristi intelektualne tekovine članica,

imajući u vidu da je univerzitet jedan od glavnih izvora intelektualne aktivnosti jedne zemlje,

imajući u vidu da bi studenti koji su uspešno završili školu srednjeg obrazovanja na teritoriji jedne članice morali imati sve moguće olakšice za stupanje na jedan od univerziteta po svom izboru koji se nalazi na teritoriji druge članice,

imajući u vidu da takve olakšice, koje su takođe poželjne i koje su u interesu slobodnog kretanja iz jedne zemlje u drugu, zahtevaju međusobno priznavanje diploma na osnovu kojih je moguće stupiti u univerzitetske ustanove,

sporazumele su se o sledećem:

Član 1

1. Svaka strana ugovornica priznaje za prijem na univerzitete koji se nalaze na njenoj teritoriji, kad taj prijem podleži državnoj kontroli, ekvivalenciju diploma izdatih na teritoriji svake druge strane ugovornice na osnovu koje su nosioci takve diplome stekli kvalifikaciju koja se traži za prijem u slične ustanove one zemlje u kojoj su te diplome izdate.

2. Prijem na svakom univerzitetu obavlja se u granicama raspoloživih mesta.

3. Svaka strana ugovornica zadržava za sebe pravo da u odnosu na svoje državljane ne primenjuje odredbu predviđenu u stavu 1. ovog člana.

4. Ako prijem na univerzitete koji se nalaze na teritoriji jedne strane ugovornice ne podleži kontroli države, zainteresovana strana ugovornica treba da dostavi tim univerzitetima tekst ove konvencije i da se maksimalno založi da pomenuti univerziteti prihvate principe iznete u st. 1. do 3. ovog člana.

Član 2

Svaka strana ugovornica treba da dostavi generalnom sekretaru Evropskog saveta u roku od jedne godine, računajući od dana stupanja na snagu ove konvencije, pismeni izveštaj o merama koje su preduzete u cilju primene odredaba člana 1. ove konvencije.

Član 3

Generalni sekretar Evropskog saveta dužan je da notifikuje ostalim stranama ugovornicama saopštenja koja je dobio od bilo koje strane ugovornice u vezi sa primenom člana 2. ove konvencije i da redovno obaveštava Komitet ministara o tome kako se primenjuje ova konvencija.

Član 4

Za potrebe ove konvencije:

(a) izraz „diploma“ označava svaku diplomu, svedočanstvo ili drugi dokument, u bilo kom obliku on bio izdat ili registrovan, na osnovu koga nosilac ili zainteresovani ima pravo da podnese molbu za prijem na univerzitet,

(b) izraz „univerzitet“ označava:

(i) univerzitete,

(ii) ustanove za koje strana ugovornica na čijoj se teritoriji one nalaze smatra da su istog značaja kao i univerzitet.

Član 5

1. Ova konvencija otvorena je za potpisivanje članica Evropskog saveta. Konvencija podleže ratifikaciji. Instrumenti o ratifikaciji deponovaće se kod generalnog sekretara Evropskog saveta.

2. Ova konvencija stupa na snagu posle deponovanja trećeg instrumenta o ratifikaciji.

3. Za svakog potpisnika koji Konvenciju kasnije ratifikuje ona stupa na snagu odmah posle deponovanja instrumenata o ratifikaciji.

4. Generalni sekretar Evropskog saveta notifikuje svim članicama Evropskog saveta stupanje na snagu Konvencije, imena strana ugovornica koje su je ratifikovale, kao i naknadno deponovanje svakog instrumenta o ratifikaciji.

Član 6

Komitet ministara Evropskog saveta može da pozove svaku državu da pristupi ovoj konvenciji. Svaka država koja primi takav poziv može da pristupi ovoj konvenciji deponujući svoj instrument o pristupanju kod generalnog sekretara Saveta koji će notifikovati ovo deponovanje svim stranama ugovornicama. Za svaku državu koja je pristupila ovoj konvenciji ona stupa na snagu odmah posle deponovanja njenog instrumenta o pristupanju.

Sačinjeno u Parizu 11. decembra 1953. godine, na francuskom i engleskom jeziku, s tim što su oba teksta podjednako verodostojna, u po jednom jedinom primerku koji će biti deponovan u Arhivi Evropskog saveta. Generalni sekretar Evropskog saveta dostaviće overene prepise svim potpisnicima.

ČLAN 3

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom listu SFRJ“.