Autorski honorari i izbegavanje dvostrukog oporezivanja

Servis računara online zakazivanje

Autorski honorari i izbegavanje dvostrukog oporezivanja

„1. Ako inostrano društvo za kolektivno ostvarivanje autorskog prava svojih članova tvrdi da je rezident države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i, istovremeno, da je stvarni vlasnik autorskih naknada (a ne, agent ili posrednik koji autorske naknade prima za račun svojih članova – autora, fizičkih lica), za primenu odredaba ugovora, odnosno oporezivanje beneficiranom stopom poreza na dobit po odbitku na autorske naknade (predviđenom u ugovoru) potrebno je da inostrano društvo domaćem isplatiocu autorskih naknada priloži potvrdu o rezidentnosti društva i dokaz da je stvarni vlasnik prihoda (npr. izjavu društva, izvod iz propisa, sudske odluke ili ugovora o ustupanju autorskih prava države rezidentnosti društva koji se odnosi na kolektivno ostvarivanje autorskih prava, pri čemu se na osnovu konkretnog dokaza može zaključiti da rezidentno društvo radi u svoje ime i za svoj račun).

Međutim, ako su, u konkretnom slučaju, autori (fizička lica) rezidenti države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i, istovremeno, stvarni vlasnici autorskih naknada (koje inostrana društva za kolektivno ostvarivanje autorskih prava – formalno, kao i u svojstvu posrednika – primaju za račun svojih članova) onda su, u cilju oporezivanja porezom na dohodak građana, sami autori (fizička lica) u obavezi da neposredno (ili, formalno, preko inostranog društva) domaćem isplatiocu autorskih naknada, kao i nadležnim poreskim organima Republike Srbije dostave potvrdu o rezidentnosti i dokaz o stvarnom vlasništvu.

U slučaju kada SOKOJ isplaćuje prihode fizičkim licima (domaćim autorima – članovima SOKOJ-a koji su rezidenti Republike Srbije) ostvarene po osnovu naknade za iskorišćavanje njihovih muzičkih dela (tantijema) u inostranstvu koji SOKOJ primi od inostranih društava za kolektivno ostvarivanje autorskih prava, u obavezi je da po odbitku obračuna, obustavi i uplati porez na dohodak građana na prihod od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine.

Porez na prihode od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine obračunava se po stopi od 20% koja se primenjuje na poresku osnovicu koju čini oporezivi prihod kao razlika između bruto prihoda i troškova koje je obveznik imao pri ostvarivanju i očuvanju prihoda.

S tim u vezi ukazujemo da, ako obveznik (autor) – rezident Republike Srbije, autorske naknade (tantijeme) ostvari u drugoj državi, na koje je plaćen porez u toj državi, na račun poreza na dohodak građana utvrđenog prema odredbama Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US, 7/2012 – usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 – odluka US, 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 – ispr., 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 57/2014 i 68/2014 – dr. zakon – dalje: ZPDG) odobrava mu se poreski kredit u visini poreza na dohodak plaćenog u toj državi. Poreski kredit ne može biti veći od iznosa koji bi se dobio primenom odredaba ZPDG na dohodak ostvaren u drugoj državi.

Napominjemo, da je za primenu metoda kredita, nadležnim poreskim organima u Republici Srbiji neophodno podneti odgovarajuću potvrdu izdatu od strane nadležnog organa države u kojoj su autorske naknade (tantijeme) ostvarene, kao dokaz da je porez u toj državi stvarno plaćen. S tim u vezi, u slučaju kada odgovarajuća potvrda ne sadrži podatke koliko je za svakog autora ponaosob plaćen porez u drugoj državi, već sadrži zbirni iznos o plaćenom porezu za sve autore zajedno, smatramo da SOKOJ kao isplatilac prihoda, na osnovu podataka iz potvrde, obračunom utvrđuje koliko je za svakog autora porez plaćen u drugoj državi i shodno tome primenjuje poreski kredit.

* * *

Saglasno članu 40. stav 1. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013 i 68/2014 – dr. zakon – dalje: ZPDPL), ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno, porez na dobit po odbitku po stopi od 20% obračunava se i plaća na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik od rezidentnog pravnog lica po osnovu naknada, pored ostalog, po osnovu autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine (u daljem tekstu: autorska naknada).

Kod obračuna poreza po odbitku na prihode nerezidenta, isplatilac prihoda primenjuje odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, pod uslovom da nerezident dokaže status rezidenta države sa kojom je Republika zaključila ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i da je nerezident stvarni vlasnik prihoda (član 40a stav 1. ZPDPL).

Odredbom člana 12. ZPDG propisano je da ako obveznik – rezident Republike ostvari dohodak u drugoj državi, na koji je plaćen porez u toj državi, na račun poreza na dohodak građana utvrđenog prema odredbama ovog zakona odobrava mu se poreski kredit u visini poreza na dohodak plaćenog u toj državi, s tim da poreski kredit ne može biti veći od iznosa koji bi se dobio primenom odredaba ovog zakona na dohodak ostvaren u drugoj državi.

Prema odredbi člana 54. ZPDG obveznik poreza na prihode od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine je fizičko lice koje kao autor, nosilac srodnih prava, odnosno vlasnik prava industrijske svojine ostvaruje naknadu po osnovu autorskog i srodnog prava, odnosno prava industrijske svojine.

Odredbom člana 55. ZPDG propisano je da oporezivi prihod od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine čini razlika između bruto prihoda i troškova koje je obveznik imao pri ostvarivanju i očuvanju prihoda, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Saglasno odredbi člana 56. tačka 2) ZPDG obvezniku – autoru muzičkog dela priznaju se normirani troškovi u visini od 43% bruto prihoda, kao i stvarni troškovi iz člana 57. stav 1. ZPDG saglasno članu 56a ZPDG.

Stopa poreza na prihode od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine je 20%, saglasno članu 58. ZPDG.

Porez na prihode od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine, prema odredbama čl. 99. i 101. ZPDG, obračunava se i plaća po odbitku ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik, tako što isplatilac prihoda za svakog obveznika i za svaki pojedinačno ostvareni prihod obračunava, obustavlja i uplaćuje porez na propisane račune u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Kod obračuna poreza po odbitku na prihode nerezidenta, isplatilac prihoda primenjuje odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, pod uslovom da nerezident dokaže status rezidenta države sa kojom je Srbija zaključila ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, i da je on stvarni vlasnik prihoda (član 107a stav 1. ZPDG).

Shodno članu 159a stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002 – ispr., 23/2003 – ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 – dr. zakon, 62/2006 – dr. zakon, 63/2006 – ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 – dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 – ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013 i 68/2014), status rezidenta države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nerezident dokazuje potvrdom o rezidentnosti overenom od nadležnog organa druge države ugovornice čiji je rezident i to na posebnom obrascu ili overenom prevodu potvrde na obrascu koji propisuje nadležni organ države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Iako izraz „stvarni vlasnikˮ (eng. beneficial owner; fr. bénéficiaire effectif) nije precizno definisan u zakonodavstvima zemalja članica OECD, međunarodna teorija pod ovim pojmom podrazumeva punopravnog vlasnika autorskih naknada, sa svim pravima na neposredno uživanje pogodnosti od dohotka. Isto tako, poreska zakonodavstva nekih zemalja propisuju da su primaoci prihoda koji imaju pravo na pogodnosti iz ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, istovremeno, i stvarni vlasnici prihoda, ukoliko su u stanju da prezentuju odgovarajuću dokumentaciju koja dokazuje njihov status stvarnog vlasnika, odnosno da će država izvora prihoda (za potrebe primene pogodnosti iz ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja – u konkretnom slučaju, oporezivanja beneficiranom stopom poreza po odbitku na autorske naknade) primaoca prihoda smatrati njihovim stvarnim vlasnikom, ukoliko je primalac lice kojem se, prema zakonima države izvora, dohodak pripisuje za poreske svrhe.

Uopšteno govoreći, za potrebe primene pogodnosti iz ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (npr. oporezivanja beneficiranim stopama poreza po odbitku) stvarnim vlasnikom autorskih naknada smatra se ono fizičko ili pravno lice koje potpuno samostalno i bez ikakvih ograničenja (npr. u pogledu obaveze da autorske naknade, dalje, prosledi nekom drugom licu) može da raspolaže autorskim naknadama.

S tim u vezi, napominjemo da posrednik, agent ili „protočnaˮ kompanija, kao i druga lica (fizička ili pravna) koja se pojavljuju u svojstvu administratora (koji autorske naknade primaju za račun drugih lica) nisu stvarni vlasnici autorskih naknada zato, jer je njihovo pravo na korišćenje ili „uživanje“ autorskih naknada ograničeno ugovornom ili zakonskom obavezom da odnosne autorske naknade dalje, proslede drugim licima – navedena obaveza, uobičajeno, nastaje na osnovu odgovarajućeg pravnog posla ali se, istovremeno, njeno postojanje može utvrditi i na osnovu činjenica i okolnosti svakog konkretnog slučaja iz prakse koje, jasno, pokazuju da, u suštini, primalac autorskih naknada nema pravo njihovog korišćenja ili „uživanja“.“

Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-00-289/2013-04 od 03.10.2014. godine

 

Servis računara online zakazivanje