Kako se određuje mesto prometa usluga – informacione tehnologije, korporativnih usluga i grafičkog dizajna

Kako se određuje mesto prometa usluga – informacione tehnologije, korporativnih usluga i grafičkog dizajna

„Sa aspekta Zakona o porezu pa dodatu vrednost

Odredbom člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br.84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005 i 61/2007 – dalje: Zakon) propisano je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona (član 5. stav 1. Zakona).

Prema odredbama člana 12. st. 1. i 2. Zakona, mesto prometa usluga je mesto u kojem pružalac usluge obavlja svoju delatnost, a ako se promet usluga vrši preko poslovne jedinice, mestom prometa usluga smatra se mesto poslovne jedinice.

Odredbama člana 12. stav 3. tačka 4) podtač. (7), (10) i (11) Zakona propisano je, da se izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, mestom prometa usluga smatra mesto u kojem primalac usluge obavlja delatnost ili ima poslovnu jedinicu za koju se pruža usluga, odnosno mesto u kojem primalac usluge ima sedište ili prebivalište, ako se, između ostalog, radi o uslugama savetnika, inženjera, advokata, uslugama pruženim elektronskim putem, kao i uslugama posredovanja prilikom pružanja usluga iz podtač. (1) – (10) ove tačke.

Mesto prometa usluga posredovanja, osim usluga posredovanja iz stava 3. tačka 4) podtačka (11) ovog člana, određuje se prema mestu prometa dobara i usluga koji je predmet posredovanja (stav 4. člana 12. Zakona).

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, kada obveznik PDV – domaće privredno društvo vrši stranom privrednom subjektu promet inženjerskih usluga iz oblasti informacione tehnologije (nezavisno od toga da li se ove usluge pružaju elektronskim putem ili na drugi način), usluga pravnog savetovanja, usluga savetovanja u vezi sa razvojem poslovanja (tzv. korporativno savetovanje), mestom prometa navedenih usluga smatra se mesto u kojem primalac usluga obavlja svoju delatnost ili ima poslovnu jedinicu za koju se pruža usluga, Na naknadu za promet predmetnih usluga PDV se ne obračunava i ne plaća, s obzirom da je mesto prometa ovih usluga inostranstvo, a obveznik PDV – domaće privredno društvo ima pravo na odbitak prethodnog poreza po tom osnovu u skladu sa Zakonom.

Mestom prometa usluga grafičkog dizajna smatra se mesto u kojem pružalac usluga obavlja svoju delatnost, a ako se promet usluga vrši preko poslovne jedinice, mestom prometa usluga smatra se mesto poslovne jedinice pružaoca usluge. S tim u vezi, na naknadu za promet usluga grafičkog dizajna koji vrši obveznik PDV – domaće privredno društvo stranom privrednom subjektu, PDV se obračunava po poreskoj stopi od 18% i plaća u skladu sa Zakonom. Po osnovu prometa ovih usluga obveznik PDV ima pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa Zakonom.

Mesto prometa usluga posredovanja kod zaključenja ugovora na osnovu kojih se vrši određeni promet dobara ili usluga opredeljuje se na osnovu mesta prometa dobara ili usluga koji je predmet posredovanja. U zavisnosti od mesta prometa dobara ili usluga koji je predmet posredovanja, kao i od vrste tog prometa, utvrđuje se poreski tretman prometa usluga posredovanja i pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu tog prometa.

Napominjemo, da činjenično stanje od uticaja na postojanje i visinu poreske obaveze u svakom konkretnom slučaju utvrđuje nadležni poreski organ, u skladu sa načelima utvrđenim propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija.

Sa aspekta Zakona o porezu na dobit pravnih lica

Prema odredbama čl. 59. i 60. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004 i 18/2010 – dalje: Zakon), transfernom cenom smatra se cena nastala u vezi sa transakcijama sredstvima ili stvaranjem obaveza među povezanim licima, pri čemu je obveznik dužan da te transakcije posebno prikaže u svom poreskom bilansu. Obveznik je dužan da zajedno sa transakcijama među povezanim licima u poreskom bilansu posebno prikaže vrednost istih transakcija po cenama koje bi se ostvarile na tržištu takvih ili sličnih transakcija da se nije radilo o povezanim licima (princip „van dohvata ruke“).

Odredbom člana 61. Zakona propisano je da se razlika između cene utvrđene primenom principa „van dohvata ruke“ i obveznikove transferne cene uključuje u poresku osnovicu. Kod utvrđivanja cene transakcije po principu „van dohvata ruke“, koriste se uporedive cene na tržištu, a kad to nije moguće, metoda koštanja uvećana za uobičajenu zaradu ili metoda preprodajne cene.

Članom 5. Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit preduzeća ( „Sl. glasnik RS“, broj 139/2004), bliže je uređen način primene metode „van dohvata ruke“ kod utvrđivanja cene transakcija među povezanim licima.

Napominjemo da u svakom konkretnom slučaju, Poreska uprava u skladu sa zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija, u postupku poreske kontrole utvrđuje sve neophodne činjenice (na osnovu podataka iz poslovnih knjiga i evidencija poreskog obveznika kao i drugih isprava i dokaza), koje su od uticaja na visinu poreske obaveze.“

Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-1084/2010-04 od 24.05.2010. godine

Možda vas interesuje