Evidentiranje prometa robe i obaveza izdavanja fiskalnog računa
Evidentiranje prometa robe i obaveza izdavanja fiskalnog računa
Iz obrazloženja:
„U konkretnom slučaju, parnične stranke su bile u poslovnom odnosu po osnovu ugovora o prodaji, tako što je tužilac kao prodavac isporučio tuženom kao kupcu robu po otpremnicama u spisu predmeta. Tuženi nije osporio da je robu primio, ali je sporio dug, navodeći da je robu platio, s obzirom da mu je tužilac kao prodavac izdao fiskalne račune na kojima stoji da je „biznis plaćen“.
Odredbom člana 3. st. 1. i 2. Zakona o fiskalnim kasama (dalje: Zakon) propisano je da je lice koje je upisano u odgovarajući registar za promet robe na malo, odnosno za pružanje usluga fizičkim licima, dužno da vrši evidentiranje svakog pojedinačnog ostvarenog prometa preko fiskalne kase, a da ova obaveza postoji i u slučaju kada se usluge pružaju fizičkom licu, a naknadu za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno preduzetnik, nezavisno od načina plaćanja (gotovinsko plaćanje, ček, plaćanje karticom, bezgotovinsko plaćanje).
Tuženom su nesporno, prema članu 3. st. 1. i 2. Zakona, izdati fiskalni računi za isporučenu robu, ali je u izdatim fakturama naveden način plaćanja bezgotovinski.
Pravilan je zaključak prvostepenog suda da to što na fiskalnim računima, koje je izdao tužilac, stoji da je iznos plaćen, nije dokaz da je cena isporučene robe plaćena, s obzirom da je tužilac, prilikom fakturisanja prodate robe, tuženom bio u zakonskoj obavezi da putem fiskalnog računa evidentira promet robe na malo, a da je uz to izdao tuženom i fakture u kojima je navedeno da je način plaćanja bezgotovinski, te su neosnovani žalbeni navodi tuženog u tom smislu.“
Presuda Privrednog apelacionog suda Pž. 3400/2012 od 16.01.2013. godine
