Porez na imovinu se plaća bez obzira da li se on rekontruiše i nije korišćen

Porez na imovinu se plaća bez obzira da li se on rekontruiše i nije korišćen

„Za objekat (pa i za magacinsku halu) za koji je 2001. godine nastala obaveza po osnovu poreza na imovinu, poreska obaveza nije prestala iz razloga što taj objekat poreski obveznik namerava da rekonstruiše, pri čemu iz ekonomskih razloga rekonstrukcija nije izvršena, što su elektro i vodovodne instalacije u objektu oštećene, kao i iz razloga što predmetni objekat nikada nije korišćen od strane poreskog obveznika. Naime, pravo je poreskog obveznika da se opredeli da li će svoj objekat koristiti ili ne, odnosno da li će ga rekonstruisati kako bi ga učinio funkcionalnim za određenu namenu.

Nema zakonskog osnova da se obveznik poreza na imovinu oslobodi plaćanja poreza za zemljište, iz razloga što je na tom zemljištu izgrađen objekat – hala, koju poreski obveznik faktički nikada nije koristio.

* * *

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 1) Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 – odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 – odluka US i 47/2013 – dalje: Zakon) propisano je da se porez na imovinu plaća na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije – na pravo svojine, odnosno na pravo svojine na zemljištu površine preko 10 ari.

Odredbom člana 2. stav 2. Zakona propisano je da se nepokretnostima, u smislu stava 1. tog člana, smatraju:

  1. zemljište, i to: građevinsko, poljoprivredno, šumsko i drugo;
  2. stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti, odnosno njihovi delovi (dalje: objekti).

Prema odredbi člana 10. Zakona, obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje najranijim od sledećih dana: danom sticanja prava, danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način.

Prema odredbi člana 2. tačka 22) Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – odluka US i 98/2013 – odluka US – dalje: Zakon o planiranju i izgradnji), objekat jeste građevina spojena sa tlom koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko-tehnološku ili biotehničku celinu (zgrade svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture elektronskih komunikacija – kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i sl.).

Odredbom člana 2. tačka 32) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica.“

Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-00650/2014-04 od 07.06.2014. godine