Oporezivanje nepokretnosti porezom na imovinu u zavisnosti je od stepena osposobljenosti objekta za korišćenje odnosno da li je zaštićen od vremenskih uticaja i opremljen instalacijama
Oporezivanje nepokretnosti porezom na imovinu u zavisnosti je od stepena osposobljenosti objekta za korišćenje odnosno da li je zaštićen od vremenskih uticaja i opremljen instalacijama
„Prema odredbi člana 2. stav 1. tačka 1) Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 – odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 – odluka US, 47/2013 i 68/2014 – dr. zakon – dalje: Zakon), porez na imovinu plaća se na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, i to na pravo svojine, odnosno na pravo svojine na zemljištu površine preko 10 ari.
Prema odredbi člana 2. stav 2. tačka 2) Zakona, nepokretnostima se, u smislu stava 1. tog člana, smatraju stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti, odnosno njihovi delovi.
Prema odredbi člana 10. Zakona, obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje najranijim od sledećih dana: danom sticanja prava, danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način.
Saglasno odredbi člana 2. tačka 23) Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – odluka US, 98/2013 – odluka US, 132/2014 i 145/2014), zgrada jeste objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgrađena kao samostalna upotrebna celina koja pruža zaštitu od vremenskih i spoljnih uticaja, a namenjena je za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili za smeštaj i čuvanje životinja, robe, opreme za različite proizvodne i uslužne delatnosti i dr. Zgradama se smatraju i objekti koji imaju krov, ali nemaju (sve) zidove (npr. nadstrešnice), kao i objekti koji su pretežno ili potpuno smešteni ispod površine zemlje (skloništa, podzemne garaže i sl).
Prema tome, porez na imovinu utvrđuje se za objekat za koji je poreska obaveza nastala. Kad objekat namenjen za stanovanje nije izgrađen do nivoa koji bi ga činio podobnim – osposobljenim za korišćenje u smislu da predstavlja upotrebnu celinu koja pruža zaštitu od vremenskih i spoljnih uticaja, sa uobičajeno potrebnim instalacijama, postrojenjima i opremom (vodovodnom instalacijom, električnom instalacijom, ugrađenom stolarijom i sl), zbog čega za taj objekat nije izdata upotrebna dozvola, smatramo da poreska obaveza po osnovu poreza na imovinu za taj objekat nije nastala – pod uslovom da korišćenje predmetnog objekta nije otpočelo.
Da li je objekat osposobljen za korišćenje i da li se koristi faktičko je pitanje koje u svakom konkretnom slučaju ceni nadležni organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave.“
Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-00966/2015-04 od 14.09.2015. godine
