Pravilnik o programu ogleda za primenu pristupa nastavi usmerenoj na učenje i razvoj kompetencija učenika u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju i razvijanje škola vežbaonica
Pravilnik o programu ogleda za primenu pristupa nastavi usmerenoj na učenje i razvoj kompetencija učenika u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju i razvijanje škola vežbaonica
Sl.glasnik RS – Prostvetni glasnik br. 2/2014
Član 1
Ovim pravilnikom utvrđuje se Program ogleda za primenu pristupa nastavi usmerenoj na učenje i razvoj kompetencija učenika u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju i razvijanje škola vežbaonica, kao nastavnih baza visokoškolskih ustanova.
Program ogleda iz stava 1. ovog člana odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Ogled iz člana 1. ovog pravilnika ostvarivaće se u osnovnom obrazovanju i vaspitanju i srednjem obrazovanju i vaspitanju, i to: u gimnaziji i opšteobrazovnom delu srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: opšte srednje obrazovanje i vaspitanje).
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije – Prosvetnom glasniku“.
PROGRAM OGLEDA
ZA PRIMENU PRISTUPA NASTAVI USMERENOJ NA UČENJE I RAZVOJ KOMPETENCIJA UČENIKA U OSNOVNOM I SREDNJEM OBRAZOVANJU I VASPITANJU I RAZVIJANJE ŠKOLA VEŽBAONICA
Ogled za primenu pristupa nastavi usmerenoj na učenje i razvoj kompetencija učenika u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, i to u gimnaziji i opšteobrazovnom delu srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: opšte srednje obrazovanje i vaspitanje) i razvijanje škola vežbaonica, kao nastavnih baza visokoškolskih ustanova, donosi se na osnovu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja – „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 52/11 i 55/13 (u daljem tekstu: Zakon).
Pristup nastavi usmerenoj na učenje i razvoj kompetencija učenika (u daljem tekstu: nov pristup nastavi), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva: planiranje, organizaciju i sprovođenje nastave usmerene na učenje, a ne na predavanje predmetnih sadržaja; učenje koje se najvećim delom odvija kroz nastavne i vannastavne aktivnosti u školi, kao podsticajnoj sredini; učenje kao proces, a ne proizvod nastave; učenje u kome su učenici subjekti procesa učenja, a ne objekti nastave; učenje usmereno na razvijanje kompetencija i ostvarivanje ishoda i standarda postignuća učenika, a ne na realizaciju i reprodukciju sadržaja nastavnih programa; učenje čiji se rezultati stalno prate i vrednuju.
Ogledom se proverava planiranje, organizacija i sprovođenje novog pristupa nastavi usmerenoj na učenje i razvoj kompetencija učenika (funkcionalno integrisanog znanja, veština, vrednosti, stavova i uverenja), u osnovnom i opštem srednjem obrazovanju i vaspitanju, koji je ustanovljen Zakonom i Strategijom razvoja obrazovanja u Republici Srbiji do 2020. godine („Službeni glasnik RS“, broj 107/12), a ostvaruje se i razvija u okviru projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (u daljem tekstu: Ministarstvo) – „Podrška razvoju ljudskog kapitala – Opšte obrazovanje i razvoj ljudskog kapitala“ (u daljem tekstu: Projekat).
Ogledom će se proveravati novi pristup nastavi u 165 škola na teritoriji Republike Srbije, i to: u 41 školi vežbaonici, koje su izabrane na osnovu javnog poziva Ministarstva u školskoj 2012/2013. godini (u daljem tekstu: škole vežbaonice) i u 124 škole koje će biti izabrane za sprovođenje Ogleda na konkursu koji raspisuje ministar, u skladu sa Zakonom (u daljem tekstu: škole u Ogledu).
Ogledom se:
1) proverava planiranje, organizacija i sprovođenje nove organizacije nastave usmerene na učenika kao subjekta, a ne objekta nastave, učenika motivisanog za učenje i usvajanje znanja, spremnog da preuzme odgovornost za sopstveno učenje i osposobljenog za samoprocenjivanje sopstvenih prednosti i slabosti, potreba i sposobnosti;
2) proverava planiranje, organizacija i sprovođenje nove organizacije nastave usmerene na učenje, kao proces u kome se fenomeni posmatraju, uče, objašnjavaju i razmatraju, tako što se kombinuju perspektive iz različitih nastavnih predmeta i domena znanja, umesto da se uče kao fragmentirane informacije u različitim nastavnim predmetima, odnosno proverava se tematski pristup nastavi;
3) proverava planiranje, organizacija i sprovođenje nastave usmerene na razvoj kompetencija (međupredmetne i predmetne) i ostvarivanje ishoda i standarda postignuća učenika, odnosno nastave u kojoj su nastavni sadržaji instrumenti za ostvarivanje ishoda i standarda postignuća učenika i razvijanje njihovih kompetencija;
4) proverava pristup učenju koji podrazumeva stalnu interakciju nastavnika i učenika, učenika i učenika, kao i stalnu i blisku saradnju nastavnika u procesu: planiranja nastave koja promoviše i podržava učenje i tematski pristup, vrednovanja procesa učenja i postignuća učenika;
5) razvijaju škole vežbaonice, kao nastavne baze visokoškolskih ustanova;
6) uspostavlja funkcionalna veza između visokoškolskih ustanova/fakulteta na kojima se obrazuju budući nastavnici i škola vežbaonica;
7) osposobljavaju nastavnici za nov pristup nastavi i ulogu mentora studentima na praksi.
Novine u osnovnom i opštem srednjem obrazovanju i vaspitanju sadržane u Programu ogleda jesu:
1) nastava je usmerena na učenje i učenika;
2) učenje se u najvećoj meri odvija u školi, kao podsticajnoj sredini, tokom nastavnih i vannastavnih aktivnosti;
3) učenje je prilagođeno uzrasnim i ličnim obrazovnim potrebama učenika i ostvaruje se kroz stalnu interakciju učenika i nastavnika, učenika i učenika;
4) učenje je usmereno na ostvarivanje ishoda i standarda postignuća učenika i razvoj njihovih kompetencija (međupredmetne i predmetne), a ne na ostvarivanje sadržaja predmetnih nastavnih programa. Sadržaji predmetnih nastavnih programa su instrument za ostvarivanje ishoda i standarda postignuća učenika i razvoj njihovih kompetencija;
5) učenici su subjekti procesa učenja, a ne objekti nastave;
6) nastavnici timski planiraju, organizuju i vode proces učenja, prate i vrednuju njegove rezultate, preispituju sopstvenu praksu, menjaju je i unapređuju;
7) nastavnici, stručni saradnici i direktori škola pripremaju školska dokumenta (školski program i godišnji plan rada škole) u skladu sa nastavom usmerenom na učenika, učenje i razvijanje kompetencija;
8) nastavnici, stručni saradnici i direktori škola osposobljeni su za unapređivanje njihove pedagoške prakse, za pristup nastavi usmerenoj na učenje, učenika i razvoj njegovih kompetencija ostvarivanjem ishoda i standarda postignuća;
9) razvijene su i opremljene škole vežbaonice kao nastavne baze visokoškolskih ustanova i mesta za učenje i profesionalni razvoj zaposlenih na lokalnom nivou.
II CILJEVI I OČEKIVANI ISHODI OGLEDA
Ciljevi ogleda su da se proveri valjanost, adekvatnost i opravdanost uvođenja u sistem obrazovanja novog pristupa ostvarivanja nastave i razvijanja sistema studentske prakse budućih nastavnika u školama vežbaonicama, radi njihove bolje pripremljenosti za realizaciju obrazovno-vaspitnog procesa.
Opšti cilj ogleda
Cilj ogleda je provera primene novog pristupa nastavi u školama vežbaonicama i školama u Ogledu i sistema studentske prakse budućih nastavnika u školama vežbaonicama, radi uvođenja novina u sistem obrazovanja i vaspitanja.
Specifični ciljevi ogleda:
1) unapređivanje kvaliteta i efikasnosti obrazovno-vaspitnog rada u osnovnom i opštem srednjem obrazovanju i vaspitanju primenom novog pristupa nastavi;
2) razvijanje školskog programa u skladu sa novim pristupom nastavi;
3) razvijanje sistema stalnog praćenja i vrednovanja rezultata učenja u funkciji podrške procesu učenja;
4) profesionalno osnaživanje putem obuka nastavnika, stručnih saradnika, direktora i prosvetnih savetnika za: nov pristup nastavi, praćenje i vrednovanje rezultata procesa učenja, primenu savremenih digitalnih informaciono-komunikacionih tehnologija (u daljem tekstu: IKT), istraživanje sopstvene prakse radi njenog unapređivanja;
5) podizanje kvaliteta inicijalnog obrazovanja nastavnika, posebno u delu pedagoške prakse (nov pristup nastavi, praćenje i vrednovanja rezultata učenja u funkciji podrške procesu učenja);
6) uspostavljanje veza između inicijalnog obrazovanja nastavnika i njihovog budućeg rada u školi;
7) razvijanje škola vežbaonica kao nastavnih baza visokoškolskih ustanova i mesta za stručno usavršavanje na lokalnom nivou;
8) uspostavljanje procedura i smernica za efikasno funkcionisanje i praćenje rada škola vežbaonica, uključujući imenovanje koordinatora studentske prakse u školi;
9) opremanje škola vežbaonica u skladu sa potrebama svake pojedinačne škole za primenu novog pristupa nastavi;
10) razvijanje sistema studentske prakse u vežbaonicama (uključujući dobru organizaciju, jasne zadatke, nedeljno planiranje, superviziju i analizu obavljene prakse, dobro osmišljeno uključivanje studenata u akciona istraživanja, kvalitetne i javnosti dostupne izveštaje za visokoškolske ustanove);
11) razvijanje sistema timskog rada u procesu planiranja i vrednovanja nastave i učenja i saradnje sa roditeljima, učeničkim parlamentom i lokalnom samoupravom, među zaposlenima u školama vežbaonicama i u školama u Ogledu;
12) razvijanje inovativne prakse i novih obrazovnih rešenja na osnovu akcionih istraživanja, u koja su uključeni nastavnici visokoškolskih ustanova, istraživači obrazovanja, nastavnici praktičari, kao i studenti na master i doktorskim studijama nastavničkih fakulteta;
13) umrežavanje nastavnika škole vežbaonice i škole u Ogledu, radi pripremanja inovativnog elektronskog materijala kao platforme za učenje, namenjene i drugim školama, nastavnicima, stručnim saradnicima, direktorima, prosvetnim savetnicima, učenicima i roditeljima.
Očekivani ishodi ogleda:
1) primenjen nov pristup nastavi u 165 škola u Republici Srbiji, koje su učestvovale u Ogledu (škole vežbaonice i škole u Ogledu);
2) unapređen kvalitet i efikasnost obrazovno-vaspitnog rada u osnovnom i opštem srednjem obrazovanju i vaspitanju primenom novog pristupa nastavi;
3) razvijen školski program u skladu sa novim pristupom nastavi;
4) urađen Predlog Nacionalnog okvira kurikuluma, u skladu sa novim pristupom nastavi, rezultatima Ogleda, zakonskom regulativom i Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine;
5) razvijen sistem stalnog praćenja i vrednovanja rezultata učenja u funkciji podrške procesu učenja;
6) obučeno i osposobljeno 13000 zaposlenih u školama, i to: direktora, stručnih saradnika i nastavnika iz škola vežbaonica, škola u Ogledu i škola koje nisu u Ogledu za: nov pristup nastavi, praćenje i vrednovanje rezultata procesa učenja, primenu IKT, istraživanje sopstvene prakse radi njenog unapređivanja i za rad sa studentima;
7) obučeno i osposobljeno 4000 nastavnika za primenu IKT iz škola vežbaonica i škola u Ogledu;
8) obučeni i osposobljeni prosvetni savetnici za praćenje novog pristupa nastavi;
9) obučeni odabrani nastavnici škola vežbaonica (koji primenjuju savremene i inovativne metode u učenju i nastavi i postižu dobre rezultate) za ulogu mentora i supervizora studentima koji dolaze na praksu;
10) uspostavljena veza između inicijalnog obrazovanja nastavnika i njihovog budućeg rada u školi;
11) razvijene škole vežbaonice (41 škola) kao nastavne baze visokoškolskih ustanova i kao mesto za stručno usavršavanje na lokalnom nivou, odnosno mesto održavanja tematskih sastanaka nastavnika i uglednih i oglednih časova, mesto razmene ideja i iskustava;
12) uspostavljene procedure i smernice za efikasno funkcionisanje i praćenje rada škola vežbaonica uključujući imenovanje koordinatora studentske prakse u školi;
13) uspostavljeni kriterijumi za izbor budućih mentora i definisane njihove kompetencije;
14) unapređen kvalitet inicijalnog obrazovanja nastavnika, posebno u delu pedagoške prakse (nov pristup nastavi i praćenje i vrednovanje rezultata učenja);
15) opremljene škole vežbaonice u skladu sa potrebama novog pristupa nastavi;
16) razvijen sistem studentske prakse u školama vežbaonicama (uključujući dobru organizaciju, jasne zadatke, nedeljno planiranje, superviziju i analizu obavljene prakse, osmišljeno uključivanje studenata u akciona istraživanja, kvalitetne i javnosti dostupne izveštaje za visokoškolske ustanove);
17) unapređen sistem timskog rada u školama vežbaonicama i školama koje ostvaruju ogled i ostvarena saradnja sa roditeljima, učeničkim parlamentom i lokalnom samoupravom;
18) razvijena inovativna praksa i nova obrazovna rešenja u školama vežbaonicama i školama u Ogledu, na osnovu akcionih istraživanja u kojima su učestvovali nastavnici visokoškolskih ustanova, istraživači u oblasti obrazovanja, nastavnici škole vežbaonice i studenti na master i doktorskim studijama nastavničkih fakulteta;
19) umreženi nastavnici škola vežbaonica i škola u Ogledu radi pripremanja inovativnog elektronskog materijala kao platforme za učenje, namenjene i drugim školama, nastavnicima, stručnim saradnicima, direktorima, prosvetnim savetnicima, učenicima i roditeljima.
Ogled će se ostvarivati u toku drugog polugodišta školske 2013/2014. godine i u školskoj 2014/2015. godine.
Ogled traje do 31. avgusta 2015. godine.
IV NAČIN I USLOVI OSTVARIVANJA OGLEDA
Ogled se ostvaruje u toku svakodnevnog obrazovno-vaspitnog rada u školi u okviru redovne, dodatne i dopunske nastave, slobodnih aktivnosti učenika, odnosno u okviru obaveznog, izbornog i fakultativnog dela školskog programa škole u svim razredima, osim u završnim razredima osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja.
Ogled se ostvaruje u 165 škola na teritoriji Republike Srbije, i to:
1) u školama vežbaonicama (41 škola), izabranim na osnovu javnog poziva Ministarstva u školskoj 2012/2013. godini;
2) u školama u Ogledu (124 škole), koje po okončanju konkursa budu određene za sprovođenje Ogleda, i to: 83 osnovne škole, 11 gimnazija i 30 srednjih stručnih škola.
Škole u Ogledu
Konkurs za izbor škola u Ogledu raspisuje i sprovodi Ministarstvo, u skladu sa Zakonom i ovim pravilnikom, odnosno Programom ogleda.
Konkurs će se objaviti na zvaničnoj internet stranici Ministarstva i u dnevnim novinama.
Na osnovu konkursa izabraće se 124 škole i to: 83 osnovne škole, 11 gimnazija i 30 srednjih stručnih škola.
Prilikom izbora, odnosno određivanja škola koje će sprovoditi ogled, posebno će se uzeti u obzir:
1) učešće škole u nacionalnim razvojnim projektima kao što su: Škola bez nasilja, Aktivno učenje, Profesionalna orijentacija, Inkluzivno obrazovanje i sl., kao i projektima u okviru IPA, TEMPUS i DILS programa;
2) obučenost nastavnog kadra, posebno u kompetencijama koje se odnose na: poučavanje i učenje, podršku razvoju ličnosti učenika, komunikaciju i saradnju, koji su definisani Pravilnikom o standardima kompetencija za profesiju nastavnika i njihovog profesionalnog razvoja („Prosvetni glasnik“, broj 5/11) i Pravilnikom o standardima kvaliteta rada ustanova („Prosvetni glasnik“, br. 7/11 i 68/12);
3) obučenost direktora, posebno u kompetencijama koje su definisane Pravilnikom o standardima kompetencija direktora ustanova obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, broj 38/13);
4) učešće nastavnika škole u pripremi standarda postignuća za osnovnu i srednju školu, kao i vođenje obuka za primenu standarda postignuća u osnovnoj školi.
Škole vežbaonice
Paralelno sa sprovođenjem obuka, tokom trajanja ogleda razvijaće se škole vežbaonice (41 škola) i uspostavljaće se veza sa visokoškolskim ustanovama u kojima se obrazuju budući nastavnici.
U školama vežbaonicama rešenjem direktora biće određen koordinator i mentor.
Koordinator je nastavnik ili stručni saradnik (psiholog, pedagog ili defektolog), koji je stalno zaposlen u školi i koji ima iskustvo u organizaciji nastavnih i vannastavnih aktivnosti ili je već na njima angažovan u školi. Zadatak koordinatora je da: osigura uspešnu i neometanu realizaciju studentske prakse i obrazovno-vaspitnog rada u školi vežbaonici, uspešno sarađuje sa studentima, mentorima, odgovarajućim koordinatorima studentske prakse na visokoškolskim ustanovama i po potrebi sa roditeljima. Maksimalno opterećenje koordinatora je 50% radnog vremena – ako ima 50 studenata na praksi u jednom polugodištu, odnosno 30% – ako ima manje od 50 studenata, u skladu sa rešenjem direktora kojim se vrši podela časova za izvođenje nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada nastavnika u četrdesetočasovnoj radnoj nedelji.
Mentor je nastavnik u razrednoj ili predmetnoj nastavi ili stručni saradnik stalno zaposlen u školi, sa minimum pet godina radnog iskustva i položenim ispitom za licencu, koji svojim iskustvom, znanjem i pristupom doprinosi uspehu učenika i škole. Od mentora se očekuje da studente na praksi uvodi u nastavničku profesiju ili profesiju stručnog saradnika, da demonstrira i upoznaje studente sa standardima kompetencija nastavnika ili stručnih saradnika i standardima kvaliteta rada ustanova, da usko sarađuje sa odgovarajućim nastavnicima visokoškolskih ustanova i da zajedno sa njima planira svoj rad. Maksimalno opterećenje mentora je do 10% radnog vremena za mentorstvo, superviziju i analizu obavljene prakse, odnosno 2 časa nedeljno tokom cele školske godine, u skladu sa rešenjem direktora kojim se vrši podela časova za izvođenje nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada nastavnika u četrdesetočasovnoj radnoj nedelji.
Detaljan program rada studenata na praksi zajednički razvijaju nastavnici visokoškolskih ustanova, koordinatori, nastavnici mentori i sami studenti. Studentska praksa obuhvata sve aspekte nastavničkog rada i sve nastavničke uloge.
Škole vežbaonice primaju na praksu i studente – buduće stručne saradnike i sarađuju sa njihovim matičnim fakultetima na isti način kao sa fakultetima koji obrazuju nastavnike razredne i predmetne nastave.
Škola vežbaonica, odnosno škola u Ogledu, ima obavezu da obezbedi uslove za ostvarivanje Ogleda. Škola vežbaonica, osim uslova za ostvarivanje ogleda, treba da obezbedi uslove za rad sa studentima, a to podrazumeva: poseban prostor i opremu za studente koji dolaze na praksu, angažovanje najuspešnijih i najkvalifikovanijih nastavnika škole za rad sa studentima i da omogući dobru saradnju sa drugim zaposlenim u cilju realizovanja kvalitetne prakse. Prostor treba da služi studentima za: konsultacije sa mentorom, razmenu iskustava i ideja, izradu priprema, dogovore i pauze.
Dobijenu opremu škole vežbaonice uredno održavaju i namenski koriste u svakodnevnoj nastavi i za profesionalni razvoj nastavnika i stručnih saradnika i drugih škola. Oprema ne sme da se otuđi ili ošteti. U slučaju da škola istupi iz realizacije ogleda dužna je da primljenu opremu ustupi drugoj školi na osnovu rešenja ministra nadležnog za poslove obrazovanja i pod uslovima koji su rešenjem definisani.
Međusobna prava i obaveze škola i visokoškolskih ustanova na kojima se obrazuju budući nastavnici i stručni saradnici uređuju se ugovorom.
Ostvarivanje Ogleda
Za ostvarivanje ogleda neophodan uslov jeste da se sprovede osposobljavanje prosvetnih savetnika, nastavnika, direktora i stručnih saradnika i ostalih saradnika u nastavi zaposlenih u školama vežbaonicama i školama u Ogledu, putem raznovrsnih obuka odobrenih od strane Ministarstva. Uključivanjem u obuke tokom trajanja ogleda, zaposlenim u školama treba omogućiti da se osposobe za: nov pristup nastavi, primenu nastavnih programa zasnovanih na ishodima i standardima postignuća i kompetencijama učenika, prihvatanje uloge škole vežbaonice kao nastavne baze visokoškolske ustanove, uspešno obavljanje uloge koordinatora za studentsku praksu (u daljem tekstu: koordinator) i nastavnika mentora – supervizora za superviziju i analizu obavljene prakse (u daljem tekstu: mentor), kao i svih novih uloga potrebnih za postizanje očekivanih ishoda ogleda.
Ogled će se realizovati kroz aktivnosti koje škola sprovodi u toku svakodnevnog obrazovno-vaspitnog rada i kroz aktivnosti koje se sprovode prema Projektu, u saradnji sa Ministarstvom, odnosno odgovarajućim školskim upravama Ministarstva, Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja:
1) razvijanje i izrada Nacionalnog okvira kurikuluma na osnovu primene novog pristupa nastavi i vrednovanja rezultata ogleda, a u skladu sa zakonom definisanim ciljevima i očekivanim ishodima, međupredmetnim i predmetnim kompetencijama, standardima postignuća i ishodima za predmete;
2) obuke za nov pristup nastavi, inovativne metode nastave, kreiranje nove školske kulture i podsticajnog okruženja za učenje i realizaciju školskog programa; primenu savremene IKT; mentorstvo i superviziju i analizu obavljene prakse studenata; efikasno oraganizovanje prakse; formativno ocenjivanje učenika i izradu njihovog portfolia; samovrednovanje kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada; istraživanje nastavne prakse; saradnja sa nastavničkim fakultetima, roditeljima i drugim lokalnim akterima;
3) studijska putovanja i konferencije;
4) pružanje podrške za kreiranje školskog programa, nove školske kulture i podsticajne sredine za učenje; nov pristup nastavi; kreiranje programa studentske prakse u školi; pripremanje učenika za završni ispit i mature primenom novog pristupa nastavi; samovrednovanje i osiguranje kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada; sticanje osnovnih kompetencija za obavljanje akcionih istraživanja u cilju unapređivanja sopstvene nastavničke prakse; uspostavljanje i održavanje saradnje sa nastavničkim fakultetima; razvijanje saradnje između univerzitetskih profesora, mentora i studenata; realizaciju organizacionih pitanja prijema na praksu, superviziranje i analizu obavljene prakse studenata; realizaciju organizacionih pitanja i podizanja kvaliteta profesionalnog razvoja; stvaranje inovativnih didaktičkih materijala i upotrebu nove opreme u školi u Ogledu, odnosno vežbaonici i drugim školama; umrežavanje sa domaćim i stranim partnerima u raznim projektima.
Ogled će se finansirati sredstvima iz Projekta, namenski opredeljenih ugovorom o pružanju usluga i ugovorom o nabavci opreme.
Ogled se prati i vrednuje u skladu sa Zakonom i ovim pravilnikom.
Sprovođenje ogleda će pratiti prosvetni savetnici iz školskih uprava Ministarstva, a ocenu ostvarenosti ciljeva i očekivanih ishoda na kraju ogleda pripremiće Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i dostaviti odgovarajući predlog ministru i inicijatoru ogleda. Na osnovu izveštaja i ocene Zavoda, ministar će odlučiti o daljoj primeni ogleda.
Prosvetni savetnici će, u toku polugodišta, obilaziti škole i nastavnike koji učestvuju u ogledu (škole vežbaonice i škole u Ogledu) i pružaće im podršku i stručnu pomoć. Nakon obilaska, prosvetni savetnici će sastavljati izveštaj na osnovu uputstva za proces prikupljanja podataka i Okvira za praćenje i vrednovanje Programa u ogledu. Izveštaj o praćenju Programa u ogledu prosvetni savetnici dostavljaju Ministarstvu. U postupku praćenja i vrednovanja ogleda učestvovaće i stručnjaci koje angažuje Projekat, s tim da ovi stručnjaci ne prisustvuju nastavi ili prisustvuju uz prosvetnog savetnika. Objedinjeni izveštaj o praćenju ogleda dostavlja se Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
U saradnji sa Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja stručnjaci angažovani na Projektu će pripremiti i realizovati program obuke prosvetnih savetnika za praćenje ogleda.
Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i stručnjaci angažovani na Projektu, razviće Okvir za praćenje i vrednovanje Programa u ogledu, instrumente i instrukcije za prikupljanje podataka. Razvijeni okvir će koristiti i dalje razvijati: prosvetni savetnici u procesu praćenja ogleda; stručnjaci projekta koji će nezavisno od prosvetnih savetnika pratiti i vrednovati ogled; škola i školski tim za samovrednovanje ogleda, koji je u obavezi da prikuplja podatke o sprovođenju ogleda u školi; stručnjaci Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koji će izvršiti vrednovanje ogleda i dati ocenu ostvarenog cilja i očekivanih ishoda na kraju ogleda, kao i odgovarajući predlog ministru i inicijatoru ogleda.
Za potrebe unapređivanja ogleda, njegovog praćenja i vrednovanja organizovaće se dva nezavisna vrednovanja ogleda, u toku prve i u toku druge godine njegove realizacije.
Rezultati ogleda, odnosno izveštaj o sprovedenom ogledu i ocena ogleda objavljuju se na način koji je dostupan široj stručnoj javnosti, u skladu sa Zakonom.
