Depozit i deponovanje vrednosti kod javnog beležnika (notara)

Depozit i deponovanje vrednosti kod javnog beležnika

Predmeti koji se mogu čuvati u depozitu

U javnobeležnički depozit mogu se predati novac, hartije od vrednosti izuzev serijskih i dematerijalizovanih, kao i druge isprave koje se mogu unovčiti, isprave koje se ne mogu unovčiti, spisi, rukopisi, zapisi, lične arhive, dokumenti, odlikovanja, umetnički predmeti, plemeniti metali, nakit, dragocenosti i drugi predmeti izrađeni od plemenitih metala, kada to zakonom nije zabranjeno (predmeti depozita).

Kad stranka predaje novac, odrediće da li će javni beležnik čuvati novac u javnobeležničkom depozitu ili će ga uložiti u banku i pod kojim uslovima.

Kad stranka predaje hartije od vrednosti, odrediće da li će ovlastiti javnog beležnika da preduzima radnje radi očuvanja, obezbeđenja ili namirenja prava iz hartije.

Ako stranka da javnom beležniku ovlašćenje iz stava 3. ovog člana, javni beležnik ima položaj punomoćnika.

Javni beležnik je dužan da primi u depozit i druge predmete kad je zakonom određeno da dužnik može položiti stvar koju duguje kod suda ili kod javnog beležnika za poverioca (predmet ispunjenja obaveze).

Odnos službenog sedišta javnog beležnika i predaja predmeta

Predmeti depozita mogu se predati svakom javnom beležniku na teritoriji Republike Srbije.

Predmeti ispunjenja obaveze predaju se onom javnom beležniku koji ima službeno sedište na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj je mesto ispunjenja obaveze, osim ako razlozi hitnosti ili priroda posla ne zahtevaju da se polože kod javnog beležnika koji ima sedište na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj je mesto gde se stvar nalazi.

Isprave o deponovanom predmetu

Pre deponovanja predmeta iz člana 165. ovog zakona, deponent popunjava obrazac predloga za javnobeležnički depozit, koji sadrži:

  1. zahtev za deponovanje predmeta;
  2. podatke o deponentu, kao i način utvrđivanja njegovog identiteta;
  3. razloge zbog kojih se predmet deponuje, a ako se deponuje predmet ispunjenja obaveze, onda i obavezu koju treba ispuniti, uz navođenje mesta ispunjenja, a ako je potrebno i mesta na kome se predmet nalazi pre predaje u depozit;
  4. opis predmeta;
  5. označenje vrednosti predmeta;
  6. vreme za koje se predmet ostavlja na čuvanje ili izjavu da se depozit može podići po viđenju;
  7. način postupanja sa novcem, odnosno sa hartijama od vrednosti;
  8. podatke o licu u čiju korist se oni predaju, ako to lice nije deponent, kao i način utvrđivanja identiteta tog lica;
  9. druge podatke koji su od značaja za čuvanje i predaju predmeta.

Po prijemu predloga iz stava 1. ovog člana, kao i predmeta iz člana 165. ovog zakona, javni beležnik izdaje deponentu javnobeležničku potvrdu o depozitu, na posebnom obrascu, koja sadrži:

  1. ime i prezime javnog beležnika, izjavu da postupa u svojstvu javnog beležnika i označenje sedišta javnog beležnika;
  2. ime i prezime, podatke o mestu i datumu rođenja, kao i o adresi i prebivalištu deponenta;
  3. podatke o načinu utvrđivanja identiteta deponenta;
  4. razloge zbog kojih se predmet deponuje, a ako se deponuje predmet ispunjenja obaveze, onda i obavezu koju treba ispuniti, uz navođenje mesta ispunjenja, a ako je potrebno i mesta na kome se predmet nalazi pre predaje u depozit;
  5. opis predmeta;
  6. označenje vrednosti predmeta;
  7. način postupanja sa novcem, odnosno sa hartijama od vrednosti;
  8. vreme za koje se predmet ostavlja na čuvanje ili izjavu da se depozit može podići po viđenju;
  9. podatke o licu u čiju korist se predmet deponuje, ako to lice nije deponent, kao i način utvrđivanja identiteta tog lica;
  10. potpis javnog beležnika, kao i pečat i štambilj javnog beležnika.

Ovlašćenje javnog beležnika da odbije prijem u depozit

Javni beležnik će odbiti predlog za depozit ako oceni da nisu ispunjeni uslovi za prijem predmeta u depozit zbog dimenzija ili svojstava predmeta, ili ako predmet predstavlja izvor opasnosti za okolinu ili ako deponent pre ostavljanja predmeta u depozit ne predujmi troškove čuvanja ili ako je deponovanje predmeta u javnobeležnički depozit zakonom zabranjeno.

Čuvanje isprava o deponovanju

Kad javni beležnik primi na čuvanje predmete iz člana 165. ovog zakona, dužan je da čuva isprave iz člana 167. ovog zakona u posebnom omotu spisa.

Omot spisa sadrži prepis zahteva za deponovanje i prepis javnobeležničke potvrde o deponovanju, kao i druge isprave, zapise i spise koji su od značaja za čuvanje ili predaju deponovanih stvari.

Čuvanje predmeta

Predmeti iz člana 165. ovog zakona čuvaju se u obezbeđenom sefu, skladištu ili sličnoj obezbeđenoj prostoriji.

Javni beležnik je dužan osigurati prostorije i predmete iz stava 1. ovog člana, za slučaj oštećenja, uništenja ili nestanka, usled krađe, provale, požara, poplave ili posledica kakve elementarne nepogode, pod uobičajenim opštim uslovima poslovanja osigurača.

Javni beležnik odgovara za štetu koja je nastupila usled štetne radnje lica koga je on odabrao za obezbeđenje prostorija iz stava 1. ovog člana, odnosno za neispravnost uređaja kojima se te prostorije obezbeđuju.

Ako je lice iz stava 3. ovog člana štetu prouzrokovalo namerno ili iz krajnje nepažnje, javni beležnik ima regresno pravo prema tom licu, u roku od jedne godine od kada je naknadio štetu.

Pravo iz stava 4. ovog člana, javni beležnik ima i prema proizvođaču, odnosno prodavcu uređaja za obezbeđenje prostorija iz stava 3. ovog člana.

Obaveza predaje deponovanog predmeta

Javni beležnik je dužan predati predmete iz člana 165. ovog zakona deponentu ili licu u čiju korist je deponovanje izvršeno, pošto mu deponent ili to lice predaju javnobeležničku potvrdu o deponovanju i naknade troškove čuvanja stvari, ako ti troškovi prelaze iznos predujma.

Na zahtev stranke, javni beležnik je dužan da izda javnobeležničku potvrdu sa specifikacijom troškova čuvanja predmeta.

Ako javni beležnik odbije da preda stvar, deponent ili lice u čiju korist je deponovanje izvršeno, mogu podneti žalbu Komori, u roku od osam dana od dana odbijanja predaje stvari.

Pravo na podnošenje žalbe iz stava 3. ovog člana ne dira u pravo deponenta, odnosno lica u čiju korist je deponovanje izvršeno da svoja prava prema javnom beležniku ostvare pred sudom.

Deponent ili lice u čiju korist je deponovanje izvršeno mogu predmet podići pre isteka vremena na koje je deponovanje izvršeno, uz povraćaj dela predujma na osnovu obračuna javnog beležnika.

Depozit po viđenju može se podići radnim danom u radno vreme, a neradnim danom i van radnog vremena samo uz pristanak javnog beležnika.

Ovlašćenja javnog beležnika posle isteka vremena depozita

Ako je deponovanje izvršeno u korist određenog lica, javni beležnik će pozvati to lice da u određenom roku primi predmet iz depozita.

Ako se lice iz stava 1. ovog člana ne odazove, javni beležnik će pozvati deponenta da u određenom roku primi predmet iz depozita.

Ako lice u čiju korist je deponovanje izvršeno izjavi da predmet ne prima, javni beležnik će o tome sastaviti belešku, izvestiti deponenta i tražiti da se u određenom roku deponent izjasni da li će depozit nastaviti, da li će promeniti lice u čiju korist je deponovanje izvršeno ili će preuzeti predmet.

Postupanje sa predmetom koji nije preuzet

Ako lice u čiju korist je predmet primljen u depozit ili deponent, koji su uredno pozvani da preuzmu predmet, u roku od jedne godine od dana prijema urednog poziva, ne preuzmu predmet iz depozita, javni beležnik će o tome obavestiti osnovni sud na čijem području ima službeno sedište.

Uz prethodnu saglasnost suda, javni beležnik će u slučaju iz stava 1. ovog člana, predmet depozita predati organu određenom zakonom ili drugim propisom ili će ga, po ovlašćenju suda, izložiti javnoj prodaji, a sredstva ostvarena prodajom, po odbitku svojih troškova, uplatiti nadležnom organu.

Pravno dejstvo javnobeležničkog depozita

Javnobeležnički depozit ima isto pravno dejstvo, režim i karakter kao i sudski depozit.

Shodna primena zakona i drugih propisa

Na javnobeležnički depozit shodno se primenjuju zakon i drugi propisi koji uređuju sudski depozit.

 JAVNI BELEŽNIK – NOTAR