Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima

Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima

Sl.glasnik RS br. 32/2013

Uvodna odredba

Član 1

Ovim zakonom propisuju se posebne mere koje se sprovode prema učiniocima krivičnih dela protiv polne slobode izvršenih prema maloletnim licima određenih ovim zakonom i uređuje vođenje posebne evidencije lica osuđenih za ta krivična dela.

Svrha zakona

Član 2

Svrha ovog zakona je da se učinioci krivičnih dela protiv polne slobode izvršenih prema maloletnim licima spreče da vrše ova dela.

Područje primene zakona

Član 3

Ovaj zakon se primenjuje na učinioce koji su prema maloletnim licima izvršili sledeća krivična dela:

1) silovanje (član 178. st. 3. i 4. Krivičnog zakonika);

2) obljuba nad nemoćnim licem (član 179. st. 2. i 3. Krivičnog zakonika);

3) obljuba sa detetom (član 180. Krivičnog zakonika);

4) obljuba zloupotrebom položaja (član 181. Krivičnog zakonika);

5) nedozvoljene polne radnje (član 182. Krivičnog zakonika);

6) podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa (član 183. Krivičnog zakonika);

7) posredovanje u vršenju prostitucije (član 184. stav 2. Krivičnog zakonika);

8) prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju (član 185. Krivičnog zakonika);

9) navođenje maloletnog lica na prisustvovanje polnim radnjama (član 185a Krivičnog zakonika);

10) iskorišćavanje računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnom licu (član 185b Krivičnog zakonika).

Ovaj zakon se ne primenjuje na maloletne učinioce krivičnih dela iz stava 1. ovog člana.

Shodna primena drugih zakona

Član 4

Ako odredbama ovog zakona nije drugačije propisano shodno će se primenjivati odredbe Krivičnog zakonika, Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i Zakonika o krivičnom postupku.

Zabrana ublažavanja kazne i uslovnog otpusta i nezastarevanje krivičnog gonjenja i izvršenja kazne

Član 5

Učiniocu krivičnog dela iz člana 3. ovog zakona sud ne može ublažiti kaznu primenom člana 57. stav 1. Krivičnog zakonika.

Lice osuđeno na kaznu zatvora za krivično delo iz člana 3. ovog zakona ne može se uslovno otpustiti.

Krivično gonjenje i izvršenje kazne ne zastarevaju za krivična dela iz člana 3. ovog zakona koja su izvršena prema maloletnim licima.

Pravne posledice osude

Član 6

Osudom za krivično delo iz člana 3. ovog zakona obavezno nastupaju sledeće pravne posledice:

1) prestanak vršenja javne funkcije;

2) prestanak radnog odnosa, odnosno prestanak vršenja poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad sa maloletnim licima;

3) zabrana sticanja javnih funkcija;

4) zabrana zasnivanja radnog odnosa, odnosno obavljanja poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad sa maloletnim licima.

Pravne posledice osude iz stava 1. ovog člana nastupaju danom pravnosnažnosti presude.

Pravne posledice osude iz stava 1. tač. 3) i 4) ovog zakona traju 20 godina. Vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava se u vreme trajanja pravne posledice osude.

Pravnosnažna presuda iz stava 2. ovog člana obavezno se dostavlja i poslodavcu osuđenog lica.

Posebne mere

Član 7

Prema učiniocu krivičnog dela iz člana 3. ovog zakona, posle izdržane kazne zatvora, sprovode se sledeće posebne mere:

1) obavezno javljanje nadležnom organu policije i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija;

2) zabrana posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica (vrtići, škole i sl.);

3) obavezno posećivanje profesionalnih savetovališta i ustanova;

4) obavezno obaveštavanje o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta;

5) obavezno obaveštavanje o putovanju u inostranstvo.

Mere iz stava 1. ovog člana sprovode se najduže 20 godina posle izvršene kazne zatvora.

Posle isteka svake četiri godine od početka primene posebnih mera iz stava 1. ovog člana, sud koji je doneo prvostepenu presudu, po službenoj dužnosti odlučuje o potrebi njihovog daljeg sprovođenja.

Zahtev za preispitivanje potrebe daljeg sprovođenja posebnih mera iz stava 1. ovog člana može podneti i lice na koje se ove mere odnose.

Zahtev iz stava 4. ovog člana može se podneti sudu koji je doneo prvostepenu presudu posle isteka svake dve godine od početka primene posebnih mera.

U postupku u kome odlučuje o potrebi daljeg sprovođenja posebnih mera iz stava 1. ovog člana, sud pribavlja izveštaje organa i organizacija nadležnih za sprovođenje tih mera.

Obavezno javljanje nadležnom organu policije i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija

Član 8

Pod merom obaveznog javljanja nadležnom organu policije i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija podrazumeva se dužnost učinioca krivičnog dela iz člana 3. ovog zakona da se lično javi organizacionoj jedinici policije u mestu njegovog prebivališta i organizacionoj jedinici Uprave za izvršenje krivičnih sankcija nadležnoj za tretman i alternativne sankcije, svakog meseca najkasnije do 15. dana u mesecu.

Zabrana posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica

Član 9

Pod merom zabrane posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica podrazumeva se dužnost učinioca krivičnog dela iz člana 3. ovog zakona da se uzdržava od posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica, kao što su školske zgrade, školska dvorišta, vrtići, igrališta, dečije manifestacije i sl.

Obavezno posećivanje profesionalnih savetovališta i ustanova

Član 10

Pod merom obaveznog posećivanja profesionalnih savetovališta i ustanova podrazumeva se dužnost učinioca krivičnog dela iz člana 3. ovog zakona da posećuje profesionalna savetovališta i ustanove prema programu koji mu odredi organizaciona jedinica Uprave za izvršenje krivičnih sankcija nadležna za tretman i alternativne sankcije.

Obavezno obaveštavanje o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta

Član 11

Pod merom obaveznog obaveštavanja o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta podrazumeva se dužnost učinioca krivičnog dela iz člana 3. ovog zakona da u roku od tri dana od dana promene lično obavesti nadležnu organizacionu jedinicu policije i organizacionu jedinicu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija nadležnu za tretman i alternativne sankcije, o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta.

Obavezno obaveštavanje o putovanju u inostranstvo

Član 12

Pod merom obaveznog obaveštavanja o putovanju u inostranstvo podrazumeva se dužnost učinioca krivičnog dela iz člana 3. ovog zakona da se najkasnije tri dana pre putovanja u inostranstvo lično javi nadležnoj organizacionoj jedinici policije.

Lice iz stava 1. ovog člana je dužno da nadležnoj organizacionoj jedinici policije pruži podatke o državi u koju putuje, kao i mestu i dužini boravka u inostranstvu.

Posebna evidencija

Član 13

O licima osuđenim za krivično delo iz člana 3. ovog zakona vodi se posebna evidencija.

Posebna evidencija iz stava 1. ovog člana sadrži:

1) ime i prezime osuđenog;

2) jedinstveni matični broj građana osuđenog;

3) adresu prebivališta osuđenog;

4) podatke o zaposlenju osuđenog;

5) podatke o značaju za fizičko prepoznavanje osuđenog i njegove fotografije;

6) DNK profil osuđenog;

7) podatke o krivičnom delu i kazni na koju je osuđen;

8) podatke o pravnim posledicama osude;

9) podatke o sprovođenju posebnih mera propisanih ovim zakonom.

Vođenje posebne evidencije

Član 14

Posebnu evidenciju iz člana 13. ovog zakona vodi Uprava za izvršenje krivičnih sankcija.

Svi državni i drugi organi, kao i pravna lica ili preduzetnici su dužni da u roku od tri dana od dana pribavljanja podataka o kojima se vodi posebna evidencija propisana ovim zakonom, te podatke dostave ovlašćenom licu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija koje vodi posebnu evidenciju.

Podaci iz posebne evidencije vode se trajno i ne mogu se brisati.

Ministar nadležan za poslove pravosuđa bliže uređuje način vođenja posebne evidencije.

Dostupnost podataka iz posebne evidencije

Član 15

Podaci iz posebne evidencije mogu se dati sudu, javnom tužiocu i policiji u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv lica o kome se vodi posebna evidencija, odnosno nadležnoj organizacionoj jedinici policije, kao i organizacionoj jedinici Uprave za izvršenje krivičnih sankcija nadležnoj za tretman i alternativne sankcije, kada je to potrebno za vršenje poslova iz njihove nadležnosti.

Podaci iz posebne evidencije mogu se, na obrazložen zahtev, dati i državnom organu, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku, ako još traju pravne posledice osude i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu.

Državni i drugi organi, kao i pravna lica ili preduzetnici koji rade sa maloletnim licima dužni su da zatraže podatak da li je lice koje treba da zasnuje radni odnos kod njih, odnosno obavlja poslove sa maloletnim licima, upisano u posebnu evidenciju.

Podaci iz posebne evidencije mogu se dati i inostranim državnim organima, u skladu sa međunarodnim sporazumom.

Na podatke sadržane u posebnoj evidenciji, ako odredbama ovog zakona nije drugačije propisano, shodno se primenjuju odredbe zakona koji uređuju zaštitu podataka o ličnosti i tajnost podataka.

Prekršaji učinioca krivičnog dela

Član 16

Kaznom zatvora od 30 do 60 dana kazniće se za prekršaj učinilac krivičnog dela iz člana 3. ovog zakona ako:

1) prekrši pravnu posledicu osude iz člana 6. stav 1. ovog zakona;

2) ne ispunjava posebne mere iz člana 7. stav 1. ovog zakona.

Prekršaji pravnog lica, preduzetnika i odgovornih lica

Član 17

Novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) ne poštuje pravnu posledicu osude iz člana 6. stav 1. ovog zakona;

2) ne dostavi podatak ili ne dostavi podatak u propisanom roku ovlašćenom licu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija koje vodi posebnu evidenciju (član 14. stav 2);

3) ne zatraži podatak iz posebne evidencije u skladu sa članom 15. stav 3. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 200.000 do 500.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu i državnom i drugom organu novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara.

Rok za donošenje podzakonskog propisa

Član 18

Propis iz člana 14. stav 4. ovog zakona doneće se u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Završna odredba

Član 19

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.