Da li se sporazum o ustupanju i raspodeli imovine za života može opozvati ili pobijati zbog grube neblagodarnosti potomaka
Da li se sporazum o ustupanju i raspodeli imovine za života može opozvati ili pobijati zbog grube neblagodarnosti potomaka
Iz obrazloženja:
„U ovoj parnici tužilac je tražio opoziv sporazuma o ustupanju i raspodeli imovine za života, navodeći da je tuženi fizički ruinirao životni prostor tužioca presecanjem dovoda električne energije i izneo sve pokretne stvari koje koristi tužilac u toj zgradi. Osim toga, tužilac je tvrdio da tuženi izbegava kontakt sa njim, vređa ga i iznosi razne neistine o njemu i izaziva situacije koje narušavaju zdravlje tužioca, što su sve razlozi, po mišljenju tužioca, da se zaključeni sporazum opozove. Međutim, u postupku je utvrđeno da nisu tačni navodi tužioca koji se tiču opisanog ponašanja tuženog, kao i da tuženi nije pokazao grubu neblagodarnost prema njemu.
Odredbom člana 192. stav 1. Zakona o nasleđivanju propisano je da ustupalac može zahtevati da mu potomak vrati sve što je primio ako je potomak pokazao grubu neblagodarnost prema njemu.
Gruba neblagodarnost predstavlja veliku, krajnju nezahvalnost potomka, koja može postojati na primer ako bi potomak sa umišljajem naneo ustupaocu neku telesnu povredu, uvredu časti, oduzeo mu život ili mu oštetio imovinu, ili bi takva dela bila učinjena nekom bliskom licu ustupaoca (njegovom bračnom drugu, deci, roditeljima). Znači, nije dovoljna samo obična neblagodarnost, već gruba neblagodarnost, koja se može manifestovati na neki od navedenih načina, a čije postojanje u konkretnom slučaju u ponašanju tuženog tužilac nije dokazao.
Stoga su pravilno nižestepeni sudovi zaključi da tužbeni zahtev za opoziv ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života, koji je zaključen između stranaka, nije osnovan.
Ovu vrstu ugovora ustupalac može pobijati i kao rušljiv pravni posao, znači zbog postojanja mana u volji. Međutim, u ovom slučaju tužilac nije tražio poništaj ugovora, već njegov opoziv. Zato ukazivanje revideta na propust ocene valjanosti osporenog ugovora i kao rušljivog pravnog posla zbog mana u volji tužioca (jer je bio u zabludi ili je otpao motiv za zaključenje tog ugovora), ne utiče na pravilnost donete presude.„
Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. 2817/2008 od 10.09.2009. godine
