Građani koji nisu prijavili nekretninu u redovnom roku za program „Svoj na svome“ još nisu nužno zakasnili. Zakon ostavlja poseban rok do 24. oktobra 2026. godine, ali samo za one koji dokažu da prijavu ranije nisu podneli iz objektivnog razloga.
To nije novo opšte produženje roka. Nije dovoljno da vlasnik sada jednostavno prijavi kuću, stan, garažu ili drugi objekat koji je propustio da prijavi tokom redovnog perioda.
Uz naknadnu prijavu mora da navede razlog kašnjenja i priloži dokaz koji taj razlog potvrđuje. Agencija za prostorno planiranje i urbanizam zatim procenjuje da li dostavljena dokumentacija opravdava propuštanje prvobitnog roka.
Rok je posebno važan tokom oktobra jer nakon 24. oktobra prestaje posebna zakonska mogućnost predviđena za zakašnjele prijave.
Građani koji tek pokušavaju da utvrde da li njihov objekat pripada ovom postupku prvo mogu da pročitaju naš detaljan tekst o tome kako funkcioniše Svoj na svome.
Redovni rok je istekao još 8. februara
Redovno prijavljivanje počelo je u decembru 2025. godine. Prvobitni završetak postupka prijavljivanja bio je planiran nekoliko dana ranije, ali je zbog velikog opterećenja sistema rok produžen.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je 8. februara 2026. objavilo da redovni rok ističe tog dana u ponoć. Ministarstvo je tada navelo i podatak da je do tog trenutka poslato oko 2,4 miliona prijava.
Posle isteka redovnog roka otvoreno je drugo pitanje. Šta se dešava sa vlasnicima koji iz opravdanog razloga nisu stigli da prijave nepokretnost?
Odgovor se nalazi u članu 20 Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima.
„Lica koja iz objektivnih razloga nisu podnela prijavu u propisanom roku, istu mogu podneti u roku od godinu dana.“
Važeći tekst zakona dodaje još jedan uslov. Uz prijavu moraju da budu dostavljeni dokazi iz kojih Agencija na nesumnjiv način utvrđuje opravdanost razloga zbog kog prijava nije podneta ranije.
Zakon je stupio na snagu 24. oktobra 2025. godine. Rok od godinu dana zato ističe 24. oktobra 2026.
Rok do 24. oktobra ne važi automatski za svakoga
Najvažniji deo cele procedure nalazi se upravo u izrazu „objektivni razlozi“.
Građanin koji je samo zaboravio da pošalje prijavu nema isti položaj kao osoba koja je zbog okolnosti van svoje kontrole bila sprečena da završi postupak. Zakon ne sadrži zatvorenu listu razloga koji će biti prihvaćeni.
Zbog toga ne postoji pravilo po kome jedna određena potvrda automatski garantuje prihvatanje zakašnjele prijave. Agencija ocenjuje razlog i priložene dokaze u konkretnom predmetu.
Ministarstvo građevinarstva je u aprilu dodatno potvrdilo da građani koji iz opravdanih razloga nisu stigli da podnesu prijavu imaju rok do 24. oktobra, uz odgovarajuću dokumentaciju.
„Biće im omogućeno da to učine do 24. oktobra, uz dostavljanje odgovarajuće dokumentacije.“
Navod je objavljen u saopštenju Ministarstva građevinarstva od 17. aprila 2026. godine.
View this post on Instagram
Šta predstavlja objektivan razlog za kašnjenje?
Zakon namerno ne pravi spisak svih životnih situacija koje predstavljaju opravdan razlog. Razlog mora da bude povezan sa konkretnim okolnostima zbog kojih podnosilac nije uspeo da završi prijavu tokom redovnog roka.
Presudna nije samo tvrdnja podnosioca. Uz obrazloženje ide dokument koji potvrđuje ono što je navedeno u prijavi.
U praksi relevantna dokumentacija zavisi od samog razloga. Kod zdravstvenih okolnosti to mogu biti medicinski dokumenti. Kod dužeg boravka van zemlje relevantni su dokumenti koji potvrđuju period odsustva. Druga životna ili pravna prepreka zahteva dokaz koji pokazuje kada je nastala i koliko je trajala.
Agencija donosi ocenu na osnovu dostavljenog materijala. Zbog toga dve prijave sa sličnim obrazloženjem ne moraju imati identičnu dokumentaciju niti isti činjenični položaj.
Nije dovoljno samo napisati zašto prijava kasni
Aplikacija je nakon isteka redovnog roka dobila posebno polje za razlog zbog kojeg prijava nije poslata na vreme.
Podnosilac navodi razlog i dodaje dokaz na koji se poziva. Dokument treba da bude povezan sa periodom u kom je trajao razlog zbog kojeg je propušten rok.
Primer pokazuje razliku. Ako osoba navede da je tokom završnog perioda prijavljivanja bila na dužem bolničkom lečenju, sama rečenica u prijavi nije dokaz. Medicinska dokumentacija koja obuhvata relevantan period daje Agenciji podatke na osnovu kojih ocenjuje opravdanost kašnjenja.
Isto pravilo važi za druge razloge. Što je veza između razloga, perioda i dokumentacije jasnija, Agencija ima preciznije podatke za odluku.
Kako izgleda naknadna prijava?
Prijava se i dalje podnosi elektronski preko platforme „Svoj na svome“. Podnosilac koji koristi mogućnost zakašnjele prijave unosi i podatke koji objašnjavaju zašto redovni rok nije ispoštovan.
Postupak u osnovi obuhvata sledeće podatke i dokumente.
- podatke o podnosiocu prijave
- podatke o konkretnoj nepokretnosti
- osnov sticanja ili drugi dokument relevantan za pravo na objektu kada je potreban
- razlog zbog kog prijava nije podneta tokom redovnog roka
- dokaz kojim podnosilac potvrđuje navedeni razlog
Za jednu nepokretnost podnosi se jedna prijava. Vlasnik koji prijavljuje više različitih objekata ne obuhvata ih jednom zajedničkom prijavom.
Zvanično uputstvo za elektronsko podnošenje prijave prikazuje postupak rada u sistemu, uključujući pokretanje nove prijave i pregled ranije poslatih prijava.
Prijava za svaki objekat mora da se podnese posebno
Jedna od grešaka nastaje kada vlasnik na istoj parceli ima kuću, garažu i još jedan pomoćni objekat i pretpostavi da je dovoljno prijaviti samo parcelu.
Član 7 zakona propisuje da prijava obuhvata jednu nepokretnost, a za svaku sledeću podnosi se nova. Kod pomoćnog objekta navodi se i podatak da li je glavni objekat izgrađen na istoj katastarskoj parceli.
Razlika je važna i za vlasnike koji su tokom redovnog roka prijavili kuću, ali su izostavili garažu, pomoćni objekat ili drugi objekat na parceli. Dopuna već podnete prijave i nova prijava za nepomenuti objekat nisu ista radnja.
Dopuna stare prijave nije isto što i nova zakašnela prijava
Građanin koji je prijavu već podneo nalazi se u drugoj situaciji od osobe koja nije prijavila nepokretnost.
Agencija je omogućila dostavljanje dodatne dokumentacije uz već podnete prijave. Dopuna služi da se postojećem predmetu pridruži dokument koji nedostaje ili dodatno potvrđuje već navedene podatke.
Dopuna ne služi za naknadno ubacivanje potpuno novog objekta u raniju prijavu. Za zasebnu nepokretnost zakon predviđa zasebnu prijavu.
Zato vlasnik prvo treba da utvrdi šta je tokom redovnog roka stvarno prijavljeno. Ako predmet već postoji, relevantna radnja može biti dopuna. Ako određeni objekat uopšte nije bio prijavljen, pitanje prelazi na uslove za zakašnelo podnošenje.
Agencija prvo ocenjuje razlog zbog kog je rok propušten
Kod zakašnjele prijave postupak ne počinje samo proverom kuće, stana ili drugog objekta. Pre toga postoji pitanje da li je podnosilac opravdao kašnjenje.
Agencija pregleda razlog i dokumentaciju koja ga prati. Tek prihvatanje uslova za naknadno podnošenje otvara put daljoj obradi prijave u okviru posebnog zakona.
Sam datum 24. oktobar zato ne garantuje da će svaka prijava poslata do tog dana biti prihvaćena. Datum određuje krajnju granicu za korišćenje izuzetka, a dokaz određuje da li konkretan podnosilac ispunjava uslov.
Šta ako Agencija pronađe grešku ili neslaganje?
Problemi u prijavi ne moraju automatski da znače završetak postupka.
Član 7 propisuje da Agencija, kada pronađe tehnički nedostatak ili neslaganje sa raspoloživim bazama podataka, obaveštava podnosioca i ostavlja mu 30 dana od dostavljanja obaveštenja da otkloni uočeni nedostatak.
Rok od 30 dana razlikuje se od krajnjeg datuma 24. oktobra. Prvi se odnosi na ispravku nedostataka u konkretnom predmetu nakon obaveštenja Agencije. Drugi predstavlja krajnji datum za podnošenje zakašnjele prijave po posebnom izuzetku.
Ako podnosilac ne otkloni nedostatak u ostavljenom roku, Agencija odlučuje o uslovima za upis na osnovu podataka koje već ima.
Koje nekretnine ulaze u postupak Svoj na svome?
Program nije ograničen samo na klasičnu sliku bespravno izgrađene porodične kuće.
Zakon obuhvata više grupa nepokretnosti, među kojima su objekti izgrađeni protivno propisima, radovi izvedeni bez potrebnog odobrenja, određeni objekti sa starim privremenim građevinskim dozvolama i nepokretnosti koje iz drugih propisanih razloga nisu uredno evidentirane.
Poseban slučaj predstavljaju stare privremene građevinske dozvole. Zakon izričito obuhvata objekte za koje je privremena građevinska dozvola izdata pre 13. maja 2003. godine.
Sam nedostatak upisa ipak ne govori zbog čega nekretnina nije evidentirana. Kupac ili vlasnik koji ima stan koji nije evidentiran kao poseban deo može dodatno da pogleda šta znači status neuknjiženog stana i koja dokumentacija utiče na njegov pravni položaj.
Objekti izgrađeni posle stupanja zakona na snagu nisu obuhvaćeni
Poseban postupak nije otvoren za novu bespravnu gradnju.
Član 20 propisuje da objekti za koje Agencija utvrdi da nisu bili izgrađeni do dana stupanja zakona na snagu ne ulaze u upis po ovom režimu. Za njih važe propisi koji uređuju novu gradnju bez odgovarajućih dozvola.
Zakon time razdvaja rešavanje postojećih imovinskih i evidencionih problema od gradnje koja je započeta ili završena nakon njegovog stupanja na snagu.
Šta se događa nakon prihvaćene prijave?
Podnošenje prijave samo pokreće postupak. Ono samo po sebi ne znači da je vlasništvo već upisano.
Agencija proverava prijavu, raspoložive evidencije, pravni osnov i druge podatke relevantne za konkretnu nepokretnost. Kod predmeta koji ispunjavaju zakonske uslove izdaje potvrdu koja predstavlja osnov za dalje postupanje Republičkog geodetskog zavoda.
RGZ zatim sprovodi odgovarajući upis u katastar.
Tek izvršen upis menja evidenciju prava na nepokretnosti. Za vlasnike je zbog toga važno da razlikuju poslatu prijavu, prihvaćenu prijavu, potvrdu Agencije i završeni katastarski upis.
Upis menja položaj vlasnika, ali treba pogledati i podatke u katastru
Nakon završenog postupka vlasnik više nema samo potvrdu da je predao zahtev. Pravo svojine ulazi u javnu evidenciju, što menja pravni položaj nekretnine.
Posle upisa postaju važna pitanja koja pre toga nisu bila u prvom planu. Među njima su prodaja, poklon, nasleđivanje, hipoteka i podaci koji ostaju evidentirani uz nepokretnost.
Već smo detaljno objasnili šta vlasnik nakon upisa kuće može da radi i koje podatke kupac ili banka i dalje gledaju u katastru.
Za kraj
Građani koji nisu prijavili nekretninu u redovnom roku još imaju mogućnost da podnesu prijavu do 24. oktobra 2026. godine, ali samo ako za kašnjenje postoji objektivan razlog koji mogu da potkrepe odgovarajućim dokazom.
Rok ne predstavlja novo produženje za sve vlasnike. Agencija u svakom predmetu ocenjuje razlog kašnjenja i dostavljenu dokumentaciju, pa sama činjenica da je prijava poslata pre 24. oktobra ne znači automatski da će biti prihvaćena.
Za vlasnike koji ispunjavaju uslove najvažnije je da prijava sadrži tačne podatke o nepokretnosti, jasno obrazloženje razloga kašnjenja i dokument koji potvrđuje navedene okolnosti.
