Dobra vest je da većina postupaka u Srbiji prođe bez komplikacija, ako su dokumenta spremna na vreme. Najviše kašnjenja nastaje zbog izvoda koji nedostaju, nepotpunih podataka o imovini ili izjava koje nisu pravilno overene.
U nastavku je spisak svega što naslednici treba da pripreme i overe, korak po korak.
Kako počinje ostavinski postupak i ko ga vodi?
Postupak se po pravilu pokreće po službenoj dužnosti. Matičar koji je upisao smrt treba da u roku od 30 dana dostavi izvod iz matične knjige umrlih osnovnom sudu prema poslednjem prebivalištu preminulog. U praksi se to ne dešava uvek, pa naslednici mogu i sami da zatraže pokretanje postupka.
U većini slučajeva ostavinsku raspravu ne vodi sudija, već javni beležnik kao poverenik suda. Javni beležnik prvo sastavlja smrtovnicu, odnosno izveštaj o preminulom, njegovim naslednicima i imovini. Zatim zakazuje ročište na kome se utvrđuje ko nasleđuje i šta.
Ceo ostavinski postupak završava se rešenjem o nasleđivanju, na osnovu koga naslednici upisuju nepokretnosti u katastar, prenose vozila i podižu novac iz banke.
Koliko traje postupak? Kada među naslednicima nema spora, ostavinski postupak obično traje od tri do šest meseci, ali trajanje zavisi od konkretnog predmeta.
Koja dokumenta su potrebna za ostavinski postupak?
Spisak zavisi od porodice i imovine, ali se dokumenta mogu podeliti u tri grupe.
Dokumenta o preminulom
- Izvod iz matične knjige umrlih.
- Podaci o poslednjem prebivalištu i JMBG preminulog.
- Testament, ako postoji, u originalu ili odgovarajućoj kopiji.
Dokumenta o naslednicima
- Lične karte ili pasoši svih naslednika.
- Izvodi iz matične knjige rođenih, kojima se dokazuje srodstvo sa preminulim.
- Izvod iz matične knjige venčanih za supružnika.
- Adrese svih naslednika, uključujući one koji žive u inostranstvu.
Dokumenta o imovini
Za svaku vrstu imovine potrebno je pripremiti podatke ili isprave na osnovu kojih se može utvrditi šta je preminuli posedovao.
| Imovina | Dokaz |
|---|---|
| Stan, kuća, zemljište | List nepokretnosti iz katastra ili ugovor o kupovini |
| Automobil | Saobraćajna dozvola |
| Novac u banci | Naziv banke i broj računa ili štedne knjižice |
| Akcije i udeli | Izvod iz Centralnog registra ili APR-a |
| Dugovi preminulog | Ugovori o kreditu, opomene, računi |
Važno za naslednike iz inostranstva: Za strane javne isprave može biti potrebna legalizacija, apostil i prevod sudskog tumača, u zavisnosti od države izdavanja i međunarodnih sporazuma. Proverite zahteve pre pribavljanja dokumenata.
Šta se overava kod javnog beležnika?
Ne moraju svi naslednici lično doći na ostavinsku raspravu. Ako neko živi u drugom gradu ili inostranstvu, njegova volja se u odgovarajućim slučajevima može izraziti pisanom izjavom ili preko punomoćnika, uz poštovanje propisane forme.
Najčešće isprave i izjave koje se koriste u ostavinskom postupku su:
- Izjava o prihvatanju nasleđa – kada naslednik želi da se izjasni o prihvatanju nasledstva bez ličnog dolaska na ročište.
- Izjava o odricanju od nasleđa – daje se najkasnije do završetka prvostepenog postupka. Po pravilu je neopoziva, uz zakonom predviđene mogućnosti osporavanja.
- Izjava o ustupanju naslednog dela – kada naslednik želi da svoj nasledni deo ustupi određenom sanasledniku.
- Punomoćje – kada naslednika u postupku zastupa advokat ili drugo ovlašćeno lice.
- Sporazum o deobi – kada se naslednici dogovore o raspodeli nasledne imovine.
Testament se ne overava posebno samo zato što se koristi u ostavinskom postupku. Nadležni organ postupa sa testamentom u skladu sa zakonskom procedurom, uključujući njegovo proglašenje.
Obratite pažnju: Odricanje od nasleđa i ustupanje naslednog dela nisu isto. Mogu imati različite pravne i poreske posledice, pa pre potpisivanja izjave proverite šta ona konkretno znači.
Koliko košta ostavinski postupak i ko plaća porez na nasleđe?
Troškovi postupka zavise od vrednosti imovine. Mogu obuhvatiti sudske takse i nagradu javnom beležniku prema propisanoj tarifi, kao i troškove veštačenja, prevoda i advokata kada su potrebni.
Najbolje je da pre ročišta pitate javnog beležnika za okvirni iznos.
Porez na nasleđe prema srodstvu
| Naslednik | Porez na nasleđe |
|---|---|
| Supružnik i naslednici prvog naslednog reda | Oslobođeni poreza |
| Naslednici drugog naslednog reda | 1,5%, uz zakonska oslobođenja |
| Naslednici trećeg i daljih redova i nesrodna lica | 2,5%, uz zakonska oslobođenja |
Za određene naslednike drugog naslednog reda postoje poreska oslobođenja uz ispunjenje zakonskih uslova, uključujući pojedine situacije zajedničkog domaćinstva sa ostaviocem.
Poreska obaveza u uobičajenom slučaju nastaje pravnosnažnošću rešenja o nasleđivanju. Nadležni poreski organ utvrđuje obavezu, a porez se, kada postoji obaveza plaćanja, plaća u roku od 15 dana od dostavljanja poreskog rešenja.
Najčešće greške naslednika
Česta pitanja
Ko vodi ostavinski postupak u Srbiji?
Ostavinski postupak je u nadležnosti osnovnog suda, ali ga u većini slučajeva sprovodi javni beležnik kao poverenik suda.
Koliko traje ostavinski postupak?
Kada nema spora među naslednicima, često traje od tri do šest meseci. Sporovi, nepotpuna dokumentacija i dokumenta iz inostranstva mogu ga produžiti.
Da li moram lično da dođem na ostavinsku raspravu?
Ne u svim slučajevima. Moguće je dati nasledničku izjavu u propisanoj formi ili ovlastiti punomoćnika. Način overe i sadržaj isprave treba unapred proveriti sa javnim beležnikom.
Da li deca plaćaju porez na nasleđe?
Ne. Deca kao naslednici prvog naslednog reda oslobođena su poreza na nasleđe. Oslobođenje se odnosi i na supružnika ostavioca.
Šta ako se naslednici ne slažu?
Ako nastane spor o činjenicama od kojih zavisi pravo na nasleđe, postupak se u zakonom predviđenim slučajevima prekida i učesnici se upućuju na parnicu. Više o ostavinskoj raspravi možete pročitati u vodiču o pokretanju ostavinske rasprave.
Spisak za ostavinski postupak
Ostavinski postupak ne mora biti stresan ako se naslednici unapred pripreme. Pre ročišta proverite da imate:
Kontrolna lista dokumenata
- Izvod iz matične knjige umrlih i testament, ako postoji.
- Lična dokumenta i izvode koji dokazuju srodstvo naslednika.
- Podatke i dokaze o imovini i dugovima preminulog.
- Nasledničke izjave ili punomoćja za naslednike koji ne dolaze, u potrebnoj formi.
- Legalizaciju i prevod stranih dokumenata kada su propisani.
Sa kompletnom dokumentacijom i bez sporova među naslednicima, rešenje o nasleđivanju često može biti doneto u roku od nekoliko meseci. Pravnosnažno rešenje zatim služi kao osnov za upis i prenos nasleđene imovine.
