Porez na imovinu je redovna obaveza vlasnika, korisnika i držalaca nepokretnosti u Srbiji.
Plaća se za stambene, poslovne i druge nepokretnosti, kao i za određene vrste zemljišta.
Ovaj rad obrađuje ko plaća porez na imovinu, kada nastaje poreska obaveza, kako se porez prijavljuje i plaća, kako se proverava dug i koje posledice nastaju ako se porez ne plati na vreme.
Poštovanje rokova je posebno važno jer kašnjenje dovodi do zatezne kamate, opomene, kazni i moguće prinudne naplate.
Kako izgleda postupak plaćanja poreza na imovinu?
| Korak | Šta uraditi | Važno |
|---|---|---|
| Nastanak obaveze | Utvrditi datum nastanka obaveze | Ne čekati samo rešenje |
| Prijava nepokretnosti | Podneti prijavu LPA | Rok je 30 dana |
| Nepokretnosti | Prijaviti objekat ili zemljište | Zemljište preko 10 ari podleže porezu |
| Utvrđivanje poreza | Proveriti ili samostalno utvrditi porez | Poslovne knjige – prijava do 31. marta |
| Provera rešenja | Proveriti površinu, zonu i udeo | Greške mogu povećati zaduženje |
| Umanjenje | Proveriti pravo na olakšicu | Do 50%, najviše 20.000 dinara |
| Plaćanje | Platiti u ratama ili odjednom | Rate su u februaru, maju, avgustu i novembru |
| Podaci za uplatu | Uneti račun, poziv na broj i iznos | Pogrešan unos otežava knjiženje |
| Provera duga | Proveriti stanje kod LPA ili online | Važno ako rešenje kasni |
| Kašnjenje | Izmiriti dug što pre | Obračunava se zatezna kamata |
| Prinudna naplata | Postupiti po opomeni | Moguća blokada računa |
| Žalba | Osporiti netačno rešenje | Rok je 15 dana |
| Reprogram | Tražiti plaćanje na rate | Ne briše dug |
Postupak plaćanja poreza na imovinu počinje prije same uplate.
Najvažnije je da obveznik zna kada je poreska obaveza nastala, da na vrijeme prijavi nepokretnost, prati rešenje lokalne poreske administracije i proveri da li je svaka uplata pravilno evidentirana.
Nastanak obaveze i prijava nepokretnosti
Poreska obaveza nastaje danom sticanja prava na nepokretnosti, početka korišćenja, osposobljavanja objekta ili izdavanja upotrebne dozvole.
To znači da vlasnik, korisnik ili držalac ne treba da čeka samo dostavljanje rešenja, već treba da reaguje čim nastane osnov za plaćanje poreza.
Prvi formalni korak je podnošenje poreske prijave nadležnoj lokalnoj poreskoj administraciji.
Prijava se podnosi u roku od 30 dana od nastanka poreske obaveze, a kod kupovine nepokretnosti taj rok se u praksi najčešće računa od dana zaključenja ugovora o prodaji.
Prijava je potrebna za nepokretnosti koje ulaze u poresku obavezu, naročito za:
- stan, kuću, vikendicu, garažu ili pomoćni objekat;
- lokal, kancelariju, magacin ili drugi poslovni prostor;
- zemljište veće od 10 ari;
- pravo korišćenja građevinskog zemljišta veće od 10 ari.
Obaveza prijave postoji i kada se nepokretnost ne koristi. Takođe, činjenica da objekat nije legalizovan ne znači automatski da ne postoji poreska obaveza.
Utvrđivanje poreza i visina zaduženja
View this post on Instagram
Nakon prijave, porez se utvrđuje prema podacima o nepokretnosti.
Kod fizičkih lica porez najčešće utvrđuje lokalna poreska administracija rešenjem, dok obveznici koji vode poslovne knjige sami utvrđuju porez i podnose prijavu do 31. marta za tekuću poresku godinu.
Na konačan iznos utiče više elemenata, pa obveznik treba da proveri da li su u rešenju tačno navedeni:
- korisna površina nepokretnosti;
- namena prostora;
- zona u kojoj se nepokretnost nalazi;
- prosečna cena kvadratnog metra;
- suvlasnički udeo, ako postoji više vlasnika;
- pravo na umanjenje, ako su uslovi ispunjeni.
Kod kuće ili stana u kojem obveznik živi i ima prijavljeno prebivalište može se primeniti umanjenje poreza od 50%, najviše do 20.000 dinara.
Kod obračuna vrednosti nepokretnosti može se primeniti i amortizacija od 1% godišnje, najviše do 40%, ako su za to ispunjeni uslovi.
Plaćanje i provera stanja
Porez na imovinu plaća se tromesečno, u roku od 45 dana od početka svakog tromesečja.
U praksi se rate najčešće plaćaju u februaru, maju, avgustu i novembru. Obveznik može platiti porez u četiri rate ili odjednom, ali svaka uplata treba da bude izvršena pre isteka roka.
Pri uplati je važno uneti tačne podatke sa rešenja ili instrukcija lokalne poreske administracije.
Greška u pozivu na broj, računu za uplatu javnih prihoda, šifri plaćanja ili iznosu može dovesti do toga da uplata ne bude pravilno evidentirana.
Stanje duga treba proveriti pre svake rate, posebno ako novo rešenje nije stiglo ili ako postoji sumnja da prethodna uplata nije knjižena.
Provera se može obaviti lično u lokalnoj poreskoj administraciji, preko LPA portala ili preko online opcije „Upit stanja obveznika“.
Kroz proveru stanja obveznik može videti podatke koji su važni za pravilno plaćanje:
- dospele i nedospele obaveze;
- izvršene uplate;
- eventualni zaostali dug;
- obračunatu kamatu;
- trenutno zaduženje.
Ko ima obavezu plaćanja?
Obavezu plaćanja poreza na imovinu može imati fizičko ili pravno lice koje poseduje nepokretnost u Srbiji. To se odnosi i na rezidente i na nerezidente, ako imaju nepokretnost na teritoriji Republike Srbije.
Poreski obveznik je najčešće vlasnik nepokretnosti, ali obaveza može postojati i kod korisnika ili držaoca, u zavisnosti od pravnog osnova.
Kada postoji više suvlasnika, način plaćanja zavisi od toga da li su suvlasnički udeli određeni:
- ako su udeli određeni, svaki suvlasnik plaća porez srazmerno svom udelu;
- ako udeli nisu određeni, smatra se da su jednaki.
Porez na imovinu obuhvata stambene, poslovne i određene zemljišne nepokretnosti.
Obaveza plaćanja nastaje danom sticanja prava na nepokretnosti, početka korišćenja, osposobljavanja objekta ili izdavanja upotrebne dozvole.
To znači da obveznik ne treba da čeka samo dostavljanje rešenja, već treba da vodi računa o trenutku kada je obaveza nastala.
Prijava i utvrđivanje poreza
View this post on Instagram
Poreski obveznik mora da prijavi svaku nepokretnost nadležnom organu. Obaveza prijave postoji bez obzira na to da li se nepokretnost koristi i da li je objekat legalizovan.
Poreska prijava se podnosi u roku od 30 dana od nastanka poreske obaveze. Kod kupovine nepokretnosti u praksi se navodi rok od 30 dana od dana zaključenja ugovora o prodaji nepokretnosti.
Kod utvrđivanja poreza razlikuje se položaj fizičkih lica i obveznika koji vode poslovne knjige:
- obveznici koji vode poslovne knjige dužni su da do 31. marta svake sledeće poreske godine podnesu poresku prijavu sa utvrđenim porezom za tu godinu;
- kod fizičkih lica porez najčešće utvrđuje lokalna poreska administracija rešenjem.
Ako novo rešenje nije dostavljeno do isteka roka za plaćanje ili ako je od dostavljanja rešenja do isteka roka ostalo manje od 15 dana, porez se plaća u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
Vrednost nepokretnosti za obračun poreza zavisi od korisne površine i prosečne cene kvadratnog metra u zoni u kojoj se nepokretnost nalazi.
Rokovi za plaćanje
Porez na imovinu se plaća tromesečno, u roku od 45 dana od početka tromesečja.
U praksi se plaća u četiri rate u:
- februaru
- maju
- avgustu
- novembru
Kao rokovi za uplatu najčešće se navode datumi oko sredine tih meseci.
U praksi se pojavljuju dva rasporeda dospeća:
- februar, 15. maj, 15. avgust i 15. novembar;
- februar, 15. maj, 14. avgust i 14. novembar.
Za 2026. godinu rok za drugu ratu bio je 15. maj 2026. godine, jer se porez plaća tromesečno u roku od 45 dana od početka tromesečja.
Poreski obveznik može platiti porez u četiri rate ili jednokratno. Ako poreska obaveza nastane tokom godine, porez se plaća srazmerno za period od dana promene do kraja tromesečja, odnosno do kraja godine prema obračunu.
Kašnjenje sa uplatom dovodi do obračuna zatezne kamate i može pokrenuti dalje postupke naplate.
Posledice kašnjenja
Ako se porez na imovinu ne plati u roku, na dug se obračunava zatezna kamata. Za kašnjenje u plaćanju druge rate poreza na imovinu za 2026. godinu navedena je kamata od 16,5%.
Nakon prekoračenja roka lokalna poreska administracija može poslati opomenu. Opomena znači da obveznik treba da plati osnovni dug i pripadajuću kamatu. Nakon prijema opomene obveznik najčešće dobija rok do 15 dana da izmiri dug.
Ako dug ne bude plaćen ni nakon opomene, moguća je prinudna naplata. Mere koje se mogu primeniti uključuju:
- blokadu računa;
- administrativnu zabranu;
- druge mere naplate;
- zaplenu imovine kao krajnju meru.
Za neplaćanje poreza mogu uslediti i prekršajne kazne. Za fizička lica navedena je kazna od 5.000 dinara. Kazna se plaća pored osnovnog duga i kamate.
Žalba i reprogram
Ako obveznik smatra da je poresko rešenje netačno, može podneti žalbu u roku do 15 dana od dana prijema rešenja. Razlozi za žalbu mogu biti pogrešno utvrđena površina, pogrešna zona, netačni podaci o vlasništvu ili neprimenjeno umanjenje.
View this post on Instagram
U žalbi treba navesti zbog čega se rešenje osporava i priložiti odgovarajuće dokaze. Kao dokazi se najčešće mogu koristiti:
- ugovor;
- list nepokretnosti;
- prijava prebivališta;
- dokumentacija o površini objekta.
Podnošenje žalbe ne znači automatski da obaveza plaćanja prestaje. Obveznik treba da proveri pravni efekat žalbe kod nadležnog organa, jer može postojati obaveza plaćanja i dok postupak traje.
Ako obveznik ne može da plati dug odjednom, može podneti zahtev za odlaganje plaćanja ili reprogram nadležnoj poreskoj upravi. U zahtevu treba obrazložiti razloge zbog kojih se traži plaćanje na rate.
Reprogram omogućava plaćanje duga u ratama, ali ne briše poresku obavezu.
Zaključak
Poreski obveznik mora da prijavi nepokretnost, prati rešenje, proverava stanje duga i plaća porez u zakonskom roku.
Porez na imovinu plaća se tromesečno, u roku od 45 dana od početka tromesečja. Rate u praksi dospevaju u februaru, maju, avgustu i novembru.
Ako se porez ne plati na vreme, dug se uvećava za zateznu kamatu, a mogu uslediti opomena, kazna i prinudna naplata. Zato je najbezbednije proveravati stanje preko lokalne poreske administracije ili LPA portala i izvršiti uplatu pre isteka roka.
