Porez na poklon plaća se kada jedno lice bez naknade primi imovinu od drugog lica. To može biti nekretnina, novac, vozilo, umetnina, nakit ili druga stvar veće vrednosti.
Iako se poklon u svakodnevnom govoru često posmatra kao nešto što je potpuno besplatno, u poreskom smislu on može da stvori obavezu za lice koje ga prima.
Kod poklona je ključna namera poklonodavca da bez naknade prenese pravo svojine ili neku drugu korist na poklonoprimca. Poklonoprimac za to ne daje protivvrednost, ali to ne znači da nema nikakvu obavezu prema državi.
Porez na poklon se ne plaća za svaki poklon. Važna je vrednost imovine i odnos između poklonodavca i poklonoprimca. Pokloni vrednosti do 100.000 dinara, primljeni od istog poklonodavca u toku jedne godine, ne oporezuju se.
Kada je vrednost veća, potrebno je utvrditi da li postoji poreska obaveza ili pravo na oslobođenje.
Ko plaća porez na poklon?
Poklonoprimac može biti fizičko lice ili pravno lice. Takođe, može biti rezident ili nerezident Republike Srbije. Bitno je da se radi o licu koje stiče imovinu bez naknade.
Poklon može primiti i maloletno lice. Poklonoprimac ne mora biti potpuno poslovno sposoban da bi stekao pravo na poklon, ali se u praksi obaveze maloletnog poklonoprimca izvršavaju preko roditelja ili staratelja.
To se posebno odnosi na prijavu poklona, dostavljanje dokumentacije i postupanje pred nadležnim organima.
Kod poklona je zato važno razlikovati dve uloge:
- poklonodavac je lice koje daje poklon;
- poklonoprimac je lice koje prima poklon;
- poreski obveznik je poklonoprimac.
Ovo pravilo važi bez obzira na to da li se poklanja novac, nekretnina ili pokretna imovina.
Šta se oporezuje?
Porez na poklon može se odnositi na različite vrste imovine. Najčešće se javlja kod poklona nekretnina, novca i vrednije pokretne imovine.
Kod nekretnina, predmet poklona može biti stan, kuća, zemljište, garaža, poslovni prostor ili druga nepokretnost. Ovakvi pokloni su posebno važni jer se vlasništvo prenosi formalnim ugovorom, a promena vlasnika se upisuje u nadležne evidencije.
Kod novca, poklon takođe može biti predmet poreske prijave. To znači da se novac dobijen bez naknade ne posmatra automatski kao neoporeziv. Poreski organ procenjuje da li se porez plaća ili postoji osnov za oslobođenje.
Kod pokretne imovine oporezuje se vrednija imovina, kao što su:
- automobili i druga vozila;
- plovila;
- umetnine;
- nakit;
- vredni predmeti i oprema;
- druga pokretna imovina veće tržišne vrednosti.
Važno je razlikovati poklon od nasleđa. Iako se oba odnose na sticanje imovine bez klasične kupovine, nasleđe i poklon su različite poreske kategorije.
Kod poklona imovina prelazi na poklonoprimca za života poklonodavca, dok se nasleđe vezuje za ostavinski postupak nakon smrti ostavioca.
Poreska osnovica
Poreska osnovica je vrednost na koju se obračunava porez. Kod poreza na poklon, osnovica je tržišna vrednost poklonjene imovine na dan nastanka poreske obaveze.
Tržišnu vrednost ne određuju samo ugovorne strane po sopstvenoj proceni. Nadležni poreski organ utvrđuje vrednost imovine i na osnovu toga donosi rešenje.
To je posebno važno kod nekretnina, jer vrednost navedena u ugovoru ne mora uvek odgovarati tržišnoj vrednosti koju prihvata poreski organ.
Kod novčanog poklona osnovica je iznos primljenog novca. Ako je neko primio 500.000 dinara, taj iznos predstavlja osnov za dalju procenu poreskog tretmana, osim ako postoji pravo na oslobođenje.
Kod pokretne imovine osnovica je tržišna vrednost stvari koja je poklonjena. Na primer, kod vozila se može posmatrati njegova realna vrednost na tržištu u trenutku poklona, uzimajući u obzir starost, stanje i druge relevantne okolnosti.
U praksi, poreska osnovica je jedan od najvažnijih elemenata postupka, jer od nje direktno zavisi iznos poreza koji će poklonoprimac eventualno platiti.
Poreske stope i oslobođenja
View this post on Instagram
Porez na poklon zavisi od srodstva između poklonodavca i poklonoprimca. Najpovoljniji položaj imaju najbliži članovi porodice, dok dalji srodnici i lica koja nisu u rodbinskom odnosu plaćaju višu stopu.
Prvi nasledni red i supružnik oslobođeni su poreza na poklon. To znači da deca i bračni drug poklonodavca ne plaćaju porez kada prime poklon. Ovo oslobođenje je veoma važno kod prenosa nekretnina unutar najuže porodice.
Drugi nasledni red plaća porez po stopi od 1,5%. U ovu grupu spadaju roditelji, braća i sestre. Međutim, srodnici drugog naslednog reda mogu biti oslobođeni poreza ako su sa poklonodavcem živeli u istom domaćinstvu najmanje godinu dana pre davanja poklona.
Treći nasledni red i lica koja nisu u srodstvu sa poklonodavcem plaćaju porez po stopi od 2,5%. Ovo se odnosi na dalje srodnike, prijatelje, partnere koji nisu u braku i druga lica bez odgovarajućeg naslednog odnosa.
Najvažnija pravila mogu se svesti ovako:
| Poklonoprimac | Poreski tretman |
|---|---|
| Prvi nasledni red i supružnik | Oslobođeni poreza |
| Drugi nasledni red | 1,5% |
| Treći nasledni red | 2,5% |
| Lica bez srodstva | 2,5% |
| Poklon do 100.000 dinara od istog poklonodavca u toku godine | Ne oporezuje se |
Posebna oslobođenja mogu važiti za fondacije, zadužbine i udruženja, ako poklon primaju radi ostvarivanja opštekorisnog cilja zbog kog su osnovani.
Porez na poklon za nekretnine
Predmet poklona može biti stan, kuća, zemljište, garaža, lokal ili druga nepokretnost.
Ugovor o poklonu nepokretnosti je dobročin ugovor, jer poklonoprimac ne plaća naknadu za imovinu koju dobija. On je i jednostrano obavezan, jer osnovna obaveza postoji na strani poklonodavca, koji prenosi pravo svojine. Pošto se radi o nepokretnosti, ugovor mora biti zaključen u propisanoj formi pred javnim beležnikom.
Takav ugovor proizvodi pravno dejstvo za života ugovornih strana. To znači da se poklon razlikuje od raspolaganja za slučaj smrti, kao što je testament. Kod poklona, pravo se prenosi dok su poklonodavac i poklonoprimac živi.
Nakon overe ugovora, poklon se prijavljuje Poreskoj upravi. U praksi, kod overenih ugovora o poklonu nepokretnosti, javni beležnik po trenutnim pravilima prosleđuje poresku prijavu nadležnom organu. Ipak, poklonoprimac treba da proveri da li je prijava zaista prosleđena i da li je potrebno dostaviti dodatne dokaze.
Porez zavisi od dve stvari: tržišne vrednosti nekretnine i odnosa između poklonodavca i poklonoprimca. Ako dete primi stan od roditelja, porez se ne plaća jer se radi o prvom naslednom redu. Ako sestra pokloni bratu stan, primenjuje se drugačiji tretman.
Na primer, ako sestra pokloni bratu stan, a oni nisu živeli u istom domaćinstvu duže od godinu dana pre poklona, primenjuje se stopa od 1,5%. Ako poreska osnovica iznosi 12.000.000 dinara, porez bi iznosio 180.000 dinara.
Kod poklona nekretnine posebno treba voditi računa o dokumentaciji. Poreski organ može tražiti dokaz o srodstvu, dokaz o zajedničkom domaćinstvu ili druge isprave koje utiču na oslobođenje ili visinu poreza.
Porez na poklon za novac
To važi i kada se novac daje članovima porodice, prijateljima ili drugim licima. Sama činjenica da je novac dat bez naknade ne znači da prijava nije potrebna.
Ako je vrednost poklona 100.000 dinara ili manje od istog poklonodavca u toku jedne godine, poklon se ne oporezuje. Kada je iznos veći od tog praga, poreski tretman zavisi od odnosa između poklonodavca i poklonoprimca.
Na primer, novac koji roditelj pokloni detetu može biti oslobođen poreza, jer se radi o prvom naslednom redu. Ako novac pokloni lice koje nije u srodstvu sa poklonoprimcem, može se primeniti stopa od 2,5%, ako ne postoji neki drugi osnov za oslobođenje.
Kod novčanog poklona osnovica je iznos koji je primljen. Ako je poklon u stranoj valuti, nadležni organ može vrednost posmatrati kroz odgovarajuću dinarsku protivvrednost.
Važno je da poklonoprimac ne procenjuje samostalno da li porez sigurno mora ili ne mora da se plati. Nadležni organ donosi odluku o tome da li će novčani poklon biti oporezovan ili oslobođen poreza. Zato je prijava važna i u slučajevima kada poklonoprimac smatra da ima pravo na oslobođenje.
Porez na poklon za pokretnu imovinu
U ovu grupu spadaju vozila, plovila, umetnine, nakit i druga imovina koja se može preneti bez naknade.
Kod pokretne imovine osnovica je tržišna vrednost stvari na dan nastanka poreske obaveze. To znači da se porez ne obračunava prema proizvoljnoj vrednosti koju strane navedu, već prema vrednosti koju prihvati ili utvrdi poreski organ.
Najčešći primeri pokretne imovine kod kojih se može javiti poreska obaveza su:
- automobil poklonjen članu porodice ili drugom licu;
- čamac ili drugo plovilo;
- skupocen nakit;
- umetnička slika;
- kolekcionarski predmet;
- oprema ili stvar veće vrednosti.
Kod vozila i drugih specifičnih stvari treba proveriti poreski tretman pre prenosa. U praksi se može javiti pitanje razgraničenja između poreza na poklon i drugih poreskih obaveza, posebno kada postoje posebna pravila za promet, prenos ili registraciju određene imovine.
Kao i kod nekretnina i novca, odnos između poklonodavca i poklonoprimca utiče na poreski tretman. Ako poklonoprimac pripada prvom naslednom redu ili je supružnik poklonodavca, može postojati oslobođenje. Ako je reč o daljem srodniku ili licu bez srodstva, primenjuju se odgovarajuće poreske stope.
Kako se prijavljuje porez?
Prijava se može podneti lično ili elektronski, preko portala e-Porezi. Nakon podnošenja prijave, nadležni organ vodi postupak i donosi rešenje o oporezivanju ili oslobađanju od poreza.
Ako poklonoprimac smatra da ima pravo na oslobođenje ili umanjenje poreza, mora priložiti dokaz. To može biti izvod iz matične knjige rođenih, izvod iz matične knjige venčanih, dokaz o zajedničkom domaćinstvu ili druga dokumentacija koja potvrđuje odnos sa poklonodavcem.
Kod overenog ugovora o poklonu nepokretnosti, javni beležnik po trenutnim pravilima prosleđuje poresku prijavu Poreskoj upravi. Ipak, poklonoprimac ne bi trebalo da zanemari postupak. Dobro je proveriti status predmeta i sačuvati svu dokumentaciju.
Postupak obično obuhvata nekoliko koraka:
| Korak | Šta se radi |
|---|---|
| 1 | Zaključuje se ugovor ili nastaje poklon |
| 2 | Podnosi se poreska prijava u roku od 30 dana |
| 3 | Dostavlja se dokumentacija o poklonu i eventualnom oslobođenju |
| 4 | Poreski organ utvrđuje osnovicu i poreski tretman |
| 5 | Donosi se rešenje o porezu ili oslobođenju |
| 6 | Ako postoji obaveza, porez se plaća prema rešenju |
Za kraj
Porez na poklon zavisi od vrste imovine, vrednosti poklona i odnosa između poklonodavca i poklonoprimca. Poreski obveznik je poklonoprimac, odnosno lice koje prima poklon.
Najvažnije granice su jasne: poklon do 100.000 dinara od istog poklonodavca u toku jedne godine ne oporezuje se, prvi nasledni red i supružnik su oslobođeni, drugi nasledni red plaća 1,5%, a treći nasledni red i nesrodna lica plaćaju 2,5%.
Kod nekretnina, novca i vrednije pokretne imovine prijava je važan korak. Čak i kada postoji osnov za oslobođenje, poklon treba prijaviti, jer poreski organ donosi konačno rešenje.
