Overa naslednicke izjave je važan korak kada naslednik ne daje izjavu neposredno na ostavinskom ročištu, već želi da je dostavi kao poseban dokument.
Nasledničkom izjavom naslednik se izjašnjava da li prihvata nasledstvo ili ga se odriče, pa je važno da dokument bude sastavljen i overen u odgovarajućoj formi.
U praksi, izraz overa naslednicke izjave u sudu ne znači nužno da se ceo postupak obavlja direktno pred sudijom.
Ostavinske predmete najčešće vode javni beležnici kao poverenici suda, zbog čega način davanja izjave zavisi od toga ko vodi konkretan predmet i da li naslednik dolazi na ročište.
Gde se obavlja overa naslednicke izjave?
Naslednička izjava može da se da usmeno na zapisnik tokom ostavinskog ročišta. U tom slučaju nije potrebno sastavljati poseban dokument za naknadnu dostavu, jer se izjava naslednika unosi direktno u zapisnik.
Kada se izjava dostavlja u pisanom obliku kao poseban dokument, overa naslednicke izjave podrazumeva solemnizaciju kod javnog beležnika.
Obična overa potpisa u tom slučaju nije dovoljna.
- Važno je razlikovati situacije u kojima se izjava daje neposredno u postupku od situacija u kojima se priprema unapred:
- usmena izjava daje se na zapisnik pred organom koji vodi ostavinski postupak;
- posebna pisana naslednička izjava solemnizuje se kod javnog beležnika;
- specijalna punomoć za davanje nasledničke izjave ne zahteva solemnizaciju, već overu potpisa.
Ostavinski postupak danas najčešće vodi javni beležnik kome je sud poverio predmet. Sud neposredno vodi postupak u posebnim slučajevima.
Ako se između naslednika pojavi spor koji ne može da se reši u okviru ostavinskog postupka, postupak može biti prekinut, a stranke upućene na parnicu pred sudom.
Koja dokumenta su potrebna za overu naslednicke izjave?
Za overu naslednicke izjave naslednik treba da pripremi dokumenta i podatke na osnovu kojih javni beležnik može da utvrdi njegov identitet i poveže izjavu sa konkretnim ostavinskim predmetom.
Osnovna dokumentacija najčešće obuhvata:
| Dokumentacija | Svrha |
|---|---|
| Lična karta ili drugi važeći identifikacioni dokument | Potvrđuje identitet lica koje daje nasledničku izjavu. |
| Podaci o ostaviocu | Omogućavaju povezivanje izjave sa odgovarajućim ostavinskim postupkom. |
| Broj ostavinskog predmeta, ako je već poznat | Olakšava pronalaženje i pravilno evidentiranje predmeta. |
| Tekst pisane nasledničke izjave | Potreban je kada se izjava ne daje neposredno na zapisnik. |
Za sam ostavinski postupak mogu biti potrebni i dodatni dokazi, u zavisnosti od imovine ostavioca, srodstva naslednika i drugih okolnosti.
To mogu biti izvod iz matične knjige umrlih, izvodi iz matične knjige rođenih ili venčanih, testament, dokumentacija o nepokretnostima, vozilima, bankovnim računima i dugovanjima.
Ako naslednika zastupa advokat, uz dokumentaciju se prilaže punomoć. Kada je advokat posebno ovlašćen da u ime naslednika da nasledničku izjavu, koristi se specijalna punomoć za koju je dovoljna overa potpisa.
Kako izgleda postupak overe naslednicke izjave?
View this post on Instagram
Pre nego što se pristupi overi naslednicke izjave, potrebno je proveriti ko vodi ostavinski predmet. Taj podatak se najčešće nalazi u pozivu za ostavinsku raspravu ili u drugom dokumentu koji je naslednik dobio u vezi sa postupkom.
Nakon toga naslednik odlučuje da li prihvata nasledstvo ili ga se odriče. Ako neće lično dati izjavu na zapisnik, priprema se pisani dokument koji se zatim solemnizuje kod javnog beležnika.
Redosled radnji u praksi obično izgleda ovako:
| Korak | Radnja u praksi |
|---|---|
| 1. | Proverava se sud ili javni beležnik koji vodi predmet. |
| 2. | Sastavlja se naslednička izjava sa odgovarajućim podacima. |
| 3. | Zakazuje se termin za solemnizaciju pisane izjave. |
| 4. | Izjava se solemnizuje pred javnim beležnikom. |
| 5. | Dokument se dostavlja organu koji vodi ostavinski postupak. |
Nakon što budu utvrđeni naslednici, zaostavština i sadržina nasledničkih izjava, donosi se rešenje o nasleđivanju.
Posebno je važno znati da nedolazak na ostavinsku raspravu ne znači automatski odricanje od nasledstva. Ako uredno pozvani naslednik ne dođe i ne da izjavu, smatra se da je nasledstvo prihvatio.
Koliko košta overa naslednicke izjave?
Cena za solemnizaciju pisane nasledničke izjave iznosi 3.960 dinara. Za ovu radnju je potrebno prethodno zakazati termin kod javnog beležnika.
Ako naslednik ne želi ili ne može lično da da izjavu, može ovlastiti advokata posebnom punomoći.
Trošak overe potpisa na takvoj specijalnoj punomoći iznosi 360 dinara, a za ovu overu nije potrebno prethodno zakazivanje.
- Pri obračunu troškova treba razlikovati dve odvojene stvari:
- trošak solemnizacije same nasledničke izjave;
- troškove kompletnog ostavinskog postupka.
Naknada za vođenje ostavinskog postupka kod javnog beležnika zavisi od vrednosti zaostavštine. Pored toga, mogu nastati dodatni troškovi pribavljanja dokumentacije, procene imovine ili angažovanja advokata.
Zbog toga iznos od 3.960 dinara ne predstavlja ukupnu cenu ostavinskog postupka, već trošak solemnizacije konkretne pisane nasledničke izjave.
Može li overa naslednicke izjave da se obavi bez dolaska na ročište?
Naslednik ne mora u svakom slučaju lično da prisustvuje ostavinskom ročištu da bi dao nasledničku izjavu.
Ako ne može da dođe, može pripremiti pisanu izjavu, solemnizovati je kod javnog beležnika i dostaviti je organu koji vodi predmet. Druga mogućnost je da ovlasti advokata da izjavu da u njegovo ime.
Ove opcije su naročito korisne kada naslednik živi daleko od mesta u kome se vodi postupak. U takvim situacijama moguće je izbeći dolazak na ročište uz pravilno pripremljenu dokumentaciju.
- Za naslednika koji neće lično prisustvovati postupku najvažnije su sledeće mogućnosti:
- dostavljanje prethodno solemnizovane pisane nasledničke izjave;
- davanje specijalne punomoći advokatu;
- dostavljanje izjave organu koji vodi postupak u skladu sa podacima iz ostavinskog predmeta.
Prisustvo svih naslednika na istom ostavinskom ročištu nije obavezno. To je posebno značajno za naslednike koji žive u drugom mestu ili u inostranstvu.
Zaključak
Overa naslednicke izjave zavisi pre svega od načina na koji naslednik želi da učestvuje u ostavinskom postupku. Ako izjavu daje neposredno na ročištu, ona se unosi u zapisnik. Ako se dostavlja kao poseban pisani dokument, potrebna je solemnizacija kod javnog beležnika.
Pre overe treba proveriti ko vodi predmet, pripremiti lični dokument, podatke o ostaviocu i broj predmeta, kao i odgovarajući tekst izjave.
Najvažnija razlika odnosi se na formu dokumenta: pisana naslednička izjava zahteva solemnizaciju, dok je kod specijalne punomoći kojom se advokat ovlašćuje da da nasledničku izjavu dovoljna overa potpisa.
