Nešto više od polovine građana Srbije odvaja novac sa strane, ali samo trećina njih unapred odredi koliki iznos štedi. Ostali čekaju kraj meseca i sačuvaju ono što preostane. A to je često ništa.
Štednja novca ne mora da znači odricanje od svega što volite. Mnogo češće se svodi na nekoliko dobro postavljenih navika, pravi izbor računa i malo pažnje prema troškovima koji tiho odlaze svakog meseca.
Ključne tačke
- Fiksni iznos koji odvajate na dan plate donosi više od štednje onoga što preostane.
- Pravilo 50/30/20 je dobar okvir, ali ga treba prilagoditi visini rate ili kirije.
- Fond za hitne slučajeve od tri do šest mesečnih troškova je prvi cilj pre svakog ulaganja.
- Kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, dok se na deviznu plaća porez od 15 odsto.
- Depoziti u bankama u Srbiji osigurani su do 50.000 evra po štediši u jednoj banci.
- Najveće uštede kriju se u pretplatama, računima za struju i izbegnutim administrativnim troškovima.
Štednja novca počinje od jasnog plana
Bez plana se novac razlije po sitnim troškovima i na kraju meseca niko ne zna gde je otišao. Zato je prvi korak da tačno znate koliko zarađujete, koliko trošite i koliko realno možete da odvojite.
Uzmite izvode sa računa za poslednja tri meseca i podelite troškove u nekoliko grupa: stanovanje, hrana, prevoz, računi i zabava. Za to vam treba jedno popodne. Skoro uvek iskoči stavka koja vas iznenadi.
Pravilo 50/30/20 za kućni budžet u Srbiji
Ideja je jednostavna: polovina prihoda ide na obavezne troškove, 30 odsto na želje, a 20 odsto na štednju. U Srbiji je ovaj odnos često teško dostižan kada kirija ili rata kredita pojede trećinu plate.
To ne znači da pravilo treba odbaciti. Krenite sa 10 odsto, pa procenat povećavajte svaki put kada dobijete povišicu ili otplatite neku ratu. Važnije je da odvajanje postane navika nego da iznos bude veliki od prvog meseca.
Automatsko odvajanje novca na dan plate
Najsigurniji način da štedite jeste da novac nikada ne vidite na tekućem računu. Većina banaka nudi trajni nalog kojim se određeni iznos prebacuje na štedni račun čim plata legne. Ono što ne vidite, ne trošite.
Isto važi i za dugoročne ciljeve. Deo ljudi štednju vezuje za polisu koja istovremeno štiti porodicu, pa pre potpisivanja ugovora vredi uporediti šta nudi najbolje životno osiguranje u Srbiji i kakvi su uslovi za prevremeni raskid.
Štednja novca na svakodnevnim troškovima
Mali troškovi su najopasniji jer ih ne primećujete. Kafa u prolazu, dostava hrane dva puta nedeljno i aplikacije koje plaćate a ne koristite lako se saberu u iznos jedne solidne mesečne rate.
Hrana i kupovina bez impulsa
Na hrani domaćinstva najčešće mogu da uštede najviše, a da to gotovo ne osete:
- Napravite nedeljni jelovnik i spisak pre odlaska u prodavnicu.
- Ne idite u kupovinu gladni, jer tada u korpi završi više nego što vam treba.
- Pratite akcijske kataloge, ali kupujte samo ono što je ionako na spisku.
- Ponesite obrok na posao bar tri dana u nedelji.
Porodice koje kuvaju za dva dana unapred obično primete razliku već posle prvog meseca.
Računi za struju, telefon i pretplate
Kod struje najviše štedite tako što pratite potrošnju i ostanete u zelenoj zoni, gde je struja najjeftinija. Ako imate dvotarifno brojilo, veš mašinu i bojler uključujte noću, kada važi niža tarifa.
Jednom godišnje prođite kroz sve pretplate: striming servise, teretanu koju ne posećujete i dodatne pakete kod mobilnog operatera. Operateri često nude povoljniji paket postojećim korisnicima koji najave prelazak kod konkurencije.
Odmor isplaniran na vreme
Smeštaj i prevoz rezervisani nekoliko meseci unapred redovno su povoljniji od ponuda u jeku sezone. Pre puta proverite i od čega zavisi cena putnog osiguranja, jer porodična polisa ili polisa za više putovanja godišnje često izlazi isplativije od pojedinačnih.
Štednja novca u banci: gde držati ušteđevinu
Novac u kući ne donosi kamatu i nije zaštićen ni od krađe ni od inflacije. Prema avgustovskim projekcijama Narodne banke Srbije, međugodišnja inflacija bi od septembra trebalo da bude blago iznad četiri odsto. Novac u fioci tako svake godine kupuje sve manje.
Kod izbora valute vodite računa o porezu. Kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, dok se na kamatu na deviznu štednju plaća porez od 15 odsto. Sigurnost je uređena zakonom: kako navodi Agencija za osiguranje depozita, depoziti su osigurani do 50.000 evra po štediši u jednoj banci, nezavisno od broja računa i valute.
Fond za hitne slučajeve kao prvi cilj
Pre bilo kakvog ulaganja napravite rezervu koja pokriva tri do šest meseci osnovnih troškova. Držite je na posebnom računu, odvojeno od tekućeg, da vas ne bi mamila.
Kada se pokvari automobil ili ostanete bez posla, nećete morati da posežete za dozvoljenim minusom ili brzim kreditom.
Štednja novca kroz veće prihode i pametnije obaveze
Ponekad je lakše zaraditi više nego trošiti manje. Dodatni posao, honorarni projekti ili prodaja stvari koje ne koristite mogu ubrzati štednju više od bilo kog trika sa kuponima.
Ako radite kao preduzetnik, unapred proverite koliki je porez za paušalce u vašoj delatnosti i taj iznos odmah izdvojite od prihoda. Tako nećete trošiti novac koji zapravo pripada državi.
Kada dobijete povišicu, prebacite bar polovinu razlike na štednju pre nego što se naviknete na veću platu.
