Dečiji dodatak je mesečna novčana podrška porodicama sa decom koje ispunjavaju propisane uslove u pogledu prihoda, imovine, statusa deteta i statusa roditelja ili staratelja.
Važno je reći da dečiji dodatak nije isto što i roditeljski dodatak. Roditeljski dodatak se ostvaruje povodom rođenja deteta, dok se dečiji dodatak isplaćuje mesečno porodicama koje ispunjavaju zakonske uslove.
Dakle, ko može da ostvari pravo na dečiji dodatak, koji su uslovi i koja dokumentacija je potrebna za podnošenje zahteva?
Ko može da podnese zahtev?
Zahtev može podneti jedan od roditelja koji neposredno brine o detetu.
Podnosilac mora biti:
- državljanin Republike Srbije sa prebivalištem u Srbiji;
- ili strani državljanin sa statusom stalno nastanjenog stranca u Srbiji.
- Zahtev može podneti i staratelj deteta, ako ispunjava zakonske uslove.
Dečiji dodatak se, po pravilu, ostvaruje za prvo, drugo, treće i četvrto dete po redu rođenja u porodici.
Izuzeci postoje kada:
- majka koja ima troje dece u sledećem porođaju rodi dvoje ili više dece;
- za neko od prvo četvoro dece više nije moguće ostvariti dodatak zbog smrti deteta ili starosne granice.
Staratelj može ostvariti pravo za najviše četvoro svoje dece i za svako dete bez roditeljskog staranja o kome neposredno brine.
U praksi se može tražiti da deca za koju se podnosi zahtev budu prijavljena na istoj adresi sa roditeljem ili starateljem. Može se tražiti i dokaz da je podnosilac zdravstveno osiguran preko RFZO.
Za koju decu se ostvaruje pravo?
Dečiji dodatak može se ostvariti za dete koje:
- živi u Srbiji;
- pohađa pripremni predškolski program;
- školuje se u Srbiji;
- redovno pohađa nastavu;
- ima svojstvo učenika osnovne škole;
- ima svojstvo redovnog učenika srednje škole.
Za redovnog učenika srednje škole pravo traje do završetka srednjoškolskog obrazovanja, najduže do navršenih 20 godina.
Za dete koje iz opravdanih razloga kasnije započne školovanje ili prekine školovanje kao redovan učenik, pravo može trajati za vreme sprečenosti, do završetka srednje škole, najduže do 21 godine.
Za dete sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom pravo se može ostvariti ako postoji mišljenje interresorne komisije i ako je dete obuhvaćeno vaspitno-obrazovnim programom ili programom osposobljavanja za rad. Ako je nad detetom produženo roditeljsko pravo, pravo može trajati najduže do 26 godina.
Nadležni organ, u saradnji sa školom, proverava redovnost pohađanja nastave krajem svakog tromesečja.
Neposredna briga o detetu znači staranje o životu, zdravlju, vaspitanju i obrazovanju deteta koje živi u zajedničkom domaćinstvu sa podnosiocem zahteva.
Prihodovni uslov i cenzus
Porodica ostvaruje pravo ako mesečni prihod po članu porodice, umanjen za poreze i doprinose, ostvaren u tri meseca pre meseca podnošenja zahteva, ne prelazi propisani cenzus.
- za 30% za jednoroditeljske porodice iz člana 28, stav 1, tačke 1-5 Zakona;
- za 20% za jednoroditeljske porodice iz člana 28, stav 1, tačke 6-10 Zakona, za staratelje i za roditelje deteta sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom, ako dete ne koristi usluge smeštaja.
Od 1. jula 2025. nominalni mesečni cenzus po članu porodice iznosi:
- 13.234,25 dinara;
- 17.204,53 dinara za određene jednoroditeljske porodice;
- 15.881,04 dinara za druge jednoroditeljske porodice, staratelje i roditelje deteta sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom.
Pravo se može ceniti i prema ukupnom mesečnom katastarskom prihodu po članu porodice u prethodnoj godini. Za katastarski prihod važe posebni nominalni iznosi cenzusa.
Korisnik novčane socijalne pomoći čija deca redovno pohađaju školu može ostvariti pravo bez ponovnog dostavljanja dokaza o materijalnom stanju porodice.
Korisnik čije dete ostvaruje dodatak za pomoć i negu drugog lica ili uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica može ostvariti pravo nezavisno od materijalnih uslova.
Imovinski uslovi
Podnosilac i članovi porodice ne smeju posedovati nepokretnosti u Srbiji ili inostranstvu, osim stambenog prostora u kome porodica živi.
Stambeni prostor ne sme biti veći od jedne sobe po članu domaćinstva, uvećano za još jednu sobu. Na primer, tročlana porodica ispunjava uslov ako živi najviše u četvorosobnom prostoru.
Poljoprivredno domaćinstvo, pored stambenog prostora, može posedovati nužne ekonomske zgrade i zemljište do dva hektara po članu porodice.
Pravo ne mora automatski da isključi:
- idealni deo druge nepokretnosti do 20 m², stečen poklonom ili nasleđivanjem;
- garaža do 20 m²;
- iznajmljeni poslovni prostor do 20 m².
Podnosilac i članovi porodice ne smeju posedovati novčana i druga likvidna sredstva u vrednosti većoj od iznosa dve prosečne zarade po zaposlenom u Srbiji bez poreza i doprinosa po članu porodice, prema poslednjem poznatom podatku u trenutku podnošenja zahteva.
Imovinsko stanje dokazuje se potvrdom o katastarskim prihodima, vlasničkim listom i poreskim uverenjima za članove domaćinstva.
Posebne kategorije porodica
Razume se da zakon prepoznaju različite kategorije porodica.
Jednoroditeljske porodice
Jednoroditeljskom porodicom smatra se porodica u kojoj jedan roditelj samostalno vrši roditeljsko pravo u zakonom propisanim slučajevima.
To obuhvata slučajeve kada je drugi roditelj:
- nepoznat;
- preminuo;
- lišen roditeljskog prava;
- na izdržavanju kazne zatvora duže od šest meseci;
- ne doprinosi izdržavanju deteta;
- nije moguće obezbediti izvršenje obaveze izdržavanja dostupnim pravnim sredstvima.
Porodica se ne smatra jednoroditeljskom ako roditelj, nakon prestanka ranije bračne ili vanbračne zajednice, zasnuje novu bračnu ili vanbračnu zajednicu.
Dokazi mogu biti:
- izvod iz matične knjige umrlih za drugog roditelja;
- rešenje o proglašenju nestalog lica umrlim;
- dokaz o poveravanju deteta nakon razvoda ili prestanka vanbračne zajednice;
- odluka suda o vršenju roditeljskog prava;
- izvod iz matične knjige rođenih za dete neutvrđenog očinstva;
- potvrda vojnog organa ili kazneno-popravne ustanove.
Staratelji i hranitelji
Staratelj može ostvariti pravo na dečiji dodatak pod zakonskim uslovima.
Starateljstvo ili hraniteljstvo dokazuje se aktom nadležnog organa starateljstva.
Deca sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom
Za dete sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom potrebno je mišljenje interresorne komisije.
Moguće je ostvariti uvećani iznos dečijeg dodatka.
Ako dete iz opravdanih razloga ne ide redovno u školu ili ima smetnje u razvoju, prilaže se dodatna dokumentacija, kao što su:
- potvrda nadležne zdravstvene ustanove o razlozima za neredovno školovanje;
- akt o razvrstavanju;
- akt o produženju roditeljskog prava, ako postoji.
Koliko iznosi dečiji dodatak?
Visinu i način usklađivanja dečijeg dodatka propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za finansijsku podršku porodici sa decom.
Od 1. januara 2026. iznosi su:
- osnovni iznos: 4.415,83 dinara;
- za jednoroditeljske porodice i staratelje, uvećano za 30%: 5.740,56 dinara;
- za roditelje deteta sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom, kao i za dete koje ostvaruje dodatak za pomoć i negu drugog lica i ne koristi smeštaj, uvećano za 50%: 6.623,76 dinara;
- za dete koje ispunjava uslove za uvećanje po više osnova, najviše do 80%: 7.948,49 dinara.
Osnovni iznos se uvećava:
- za 30% za jednoroditeljske porodice i staratelje;
- za 50% za roditelje deteta sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom;
- najviše do 80% ako postoje uslovi za uvećanje po više osnova.
Korisnici dečijeg dodatka čija su deca redovno pohađala srednju školu i uspešno završila školsku godinu u septembru tekuće godine ostvaruju pravo na još jedan dečiji dodatak.
Iznose treba proveriti kod nadležnog organa jer se usklađuju i mogu se promeniti.
Gde se podnosi zahtev?
Zahtev se podnosi nadležnom organu lokalne samouprave prema prebivalištu podnosioca.
Koristi se propisani obrazac zahteva, najčešće obrazac DD-1, koji možete preuzeti ovde, uz prateću dokumentaciju.
Pre predaje treba proveriti spisak dokumenata u svojoj opštini ili gradu, jer se način pribavljanja pojedinih potvrda i praksa mogu razlikovati.
Ako korisnik ima otvoren račun u Poštanskoj štedionici, dostavlja fotokopiju kartice tekućeg računa. Ako nema račun, otvara se namenski račun preko kog se primaju mesečne uplate nakon donošenja rešenja.
Dokumentacija za podnošenje zahteva
Potrebna dokumentacija obuhvata:
- popunjen obrazac zahteva;
- fotokopije izvoda iz matične knjige rođenih za svu decu u porodici;
- fotokopiju uverenja o državljanstvu Srbije za podnosioca, ne stariju od šest meseci;
- fotokopije ličnih karata odraslih članova zajedničkog domaćinstva;
- fotokopije prijava prebivališta za decu;
- fotokopiju overene zdravstvene knjižice ili dokaz o zdravstvenom osiguranju podnosioca;
- potvrde o prihodima za tri meseca pre meseca podnošenja zahteva za zaposlene članove domaćinstva;
- dokaz o prihodima po osnovu ugovora o delu, autorskih prava, poljoprivrede ili drugih izvora;
- potvrdu o katastarskim prihodima u prethodnoj godini za sve članove domaćinstva, iz mesta rođenja i mesta prebivališta;
- poresko uverenje za sve članove domaćinstva iz mesta prebivališta i mesta rođenja;
- potvrdu o svojstvu redovnog učenika za decu školskog uzrasta;
- dokaze o nepokretnostima i stambenom prostoru.
Dokazi o nepokretnostima mogu biti:
- izvod iz zemljišnih knjiga ili vlasnički list;
- ugovor o kupovini nepokretnosti;
- rešenje o porezu;
- uverenje Republičkog geodetskog zavoda;
- ugovor o korišćenju stana.
Dodatna dokumentacija dostavlja se samo kada se dokazuje poseban status:
- potvrda zdravstvene ustanove o razlozima za neredovno školovanje;
- akt o razvrstavanju za dete ometeno u razvoju;
- akt o produženju roditeljskog prava;
- dokazi o statusu samohranog roditelja;
- dokazi o nezaposlenosti, uključujući uverenje NSZ i fotokopiju radne knjižice uz original na uvid;
- akt nadležnog organa starateljstva o starateljstvu ili hraniteljstvu.
Za kraj
Pravo na dečiji dodatak zavisi od:
- statusa roditelja, staratelja i deteta;
- prihoda porodice;
- imovinskog stanja domaćinstva.
Treba proveriti i posebne osnove za uvećanje prava: jednoroditeljska porodica, starateljstvo, dete sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom i dodatak za pomoć i negu drugog lica.
Pre podnošenja zahteva treba prikupiti potpunu dokumentaciju, proveriti aktuelne cenzuse i iznose i predati zahtev nadležnom organu lokalne samouprave prema prebivalištu.
Pravo se ne procenjuje samo prema broju dece, već i prema tome da li dete živi i školuje se u Srbiji, da li roditelj neposredno brine o detetu, koliki su prihodi po članu porodice i kakvo je imovinsko stanje domaćinstva.
