Porez na imovinu – Obaveze, rokovi i kazne

Porez na imovinu je redovna obaveza vlasnika, korisnika i držalaca nepokretnosti u Srbiji.

Plaća se za stambene, poslovne i druge nepokretnosti, kao i za određene vrste zemljišta.

Ovaj rad obrađuje ko plaća porez na imovinu, kada nastaje poreska obaveza, kako se porez prijavljuje i plaća, kako se proverava dug i koje posledice nastaju ako se porez ne plati na vreme.

Poštovanje rokova je posebno važno jer kašnjenje dovodi do zatezne kamate, opomene, kazni i moguće prinudne naplate.

Ko ima obavezu plaćanja?

Obavezu plaćanja poreza na imovinu može imati fizičko ili pravno lice koje poseduje nepokretnost u Srbiji. To se odnosi i na rezidente i na nerezidente, ako imaju nepokretnost na teritoriji Republike Srbije.

Poreski obveznik je najčešće vlasnik nepokretnosti, ali obaveza može postojati i kod korisnika ili držaoca, u zavisnosti od pravnog osnova.

Kada postoji više suvlasnika, način plaćanja zavisi od toga da li su suvlasnički udeli određeni:

• ako su udeli određeni, svaki suvlasnik plaća porez srazmerno svom udelu;
• ako udeli nisu određeni, smatra se da su jednaki.

Porez na imovinu obuhvata stambene, poslovne i određene zemljišne nepokretnosti.

U tu obavezu spadaju:

• kuće, stanovi, vikendice, garaže i pomoćni objekti;
• lokali, kancelarije, magacini i drugi poslovni objekti;
• zemljište veće od 10 ari;
• pravo korišćenja građevinskog zemljišta veće od 10 ari.

Obaveza plaćanja nastaje danom sticanja prava na nepokretnosti, početka korišćenja, osposobljavanja objekta ili izdavanja upotrebne dozvole.

To znači da obveznik ne treba da čeka samo dostavljanje rešenja, već treba da vodi računa o trenutku kada je obaveza nastala.

Prijava i utvrđivanje poreza

Poreski obveznik mora da prijavi svaku nepokretnost nadležnom organu. Obaveza prijave postoji bez obzira na to da li se nepokretnost koristi i da li je objekat legalizovan.

Poreska prijava se podnosi u roku od 30 dana od nastanka poreske obaveze. Kod kupovine nepokretnosti u praksi se navodi rok od 30 dana od dana zaključenja ugovora o prodaji nepokretnosti.

Kod utvrđivanja poreza razlikuje se položaj fizičkih lica i obveznika koji vode poslovne knjige:

• obveznici koji vode poslovne knjige dužni su da do 31. marta svake sledeće poreske godine podnesu poresku prijavu sa utvrđenim porezom za tu godinu;
• kod fizičkih lica porez najčešće utvrđuje lokalna poreska administracija rešenjem.

Ako novo rešenje nije dostavljeno do isteka roka za plaćanje ili ako je od dostavljanja rešenja do isteka roka ostalo manje od 15 dana, porez se plaća u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Vrednost nepokretnosti za obračun poreza zavisi od korisne površine i prosečne cene kvadratnog metra u zoni u kojoj se nepokretnost nalazi. Kada su ispunjeni uslovi za umanjenje, mogu se primeniti sledeća pravila:

• amortizacija od 1% godišnje, najviše do 40%;
• umanjenje poreza od 50% za kuću ili stan u kojem obveznik živi i ima prijavljeno prebivalište;
• najviši iznos tog umanjenja je 20.000 dinara.

Rokovi za plaćanje

Porez na imovinu se plaća tromesečno, u roku od 45 dana od početka tromesečja.

U praksi se plaća u četiri rate u:

• februaru
• maju
• avgustu
• novembru

Kao rokovi za uplatu najčešće se navode datumi oko sredine tih meseci.

U praksi se pojavljuju dva rasporeda dospeća:

• februar, 15. maj, 15. avgust i 15. novembar;
• februar, 15. maj, 14. avgust i 14. novembar.

Za 2026. godinu rok za drugu ratu bio je 15. maj 2026. godine, jer se porez plaća tromesečno u roku od 45 dana od početka tromesečja.

Poreski obveznik može platiti porez u četiri rate ili jednokratno. Ako poreska obaveza nastane tokom godine, porez se plaća srazmerno za period od dana promene do kraja tromesečja, odnosno do kraja godine prema obračunu.

Kašnjenje sa uplatom dovodi do obračuna zatezne kamate i može pokrenuti dalje postupke naplate.

Način plaćanja i provera duga

Porez na imovinu može se platiti na nekoliko načina:

• putem uplatnice u banci ili pošti;
• preko elektronskog bankarstva;
• online preko portala lokalne poreske administracije, ako je obveznik registrovan.

Pri uplati je važno pravilno uneti račun za uplatu javnih prihoda, poziv na broj, odnosno broj rešenja, šifru plaćanja i tačan iznos rate. Pogrešno uneti podaci mogu dovesti do toga da uplata ne bude pravilno evidentirana.

Dug i stanje poreskih obaveza mogu se proveriti lično u lokalnoj poreskoj administraciji, preko LPA portala ili preko online opcije „Upit stanja obveznika“. Kroz proveru stanja obveznik može videti:

• izvršene uplate;
• trenutno zaduženje;
• stopu poreza.

Stanje je preporučljivo proveriti pre svake rate, posebno ako rešenje nije stiglo, ako postoji sumnja da prethodna uplata nije evidentirana ili ako postoji zaostali dug iz ranijeg perioda.

Posledice kašnjenja

Ako se porez na imovinu ne plati u roku, na dug se obračunava zatezna kamata. Za kašnjenje u plaćanju druge rate poreza na imovinu za 2026. godinu navedena je kamata od 16,5%.

Nakon prekoračenja roka lokalna poreska administracija može poslati opomenu. Opomena znači da obveznik treba da plati osnovni dug i pripadajuću kamatu. Nakon prijema opomene obveznik najčešće dobija rok do 15 dana da izmiri dug.

Ako dug ne bude plaćen ni nakon opomene, moguća je prinudna naplata. Mere koje se mogu primeniti uključuju:

• blokadu računa;
• administrativnu zabranu;
• druge mere naplate;
• zaplenu imovine kao krajnju meru.

Za neplaćanje poreza mogu uslediti i prekršajne kazne. Za fizička lica navedena je kazna od 5.000 dinara. Kazna se plaća pored osnovnog duga i kamate.

Žalba i reprogram

Ako obveznik smatra da je poresko rešenje netačno, može podneti žalbu u roku do 15 dana od dana prijema rešenja. Razlozi za žalbu mogu biti pogrešno utvrđena površina, pogrešna zona, netačni podaci o vlasništvu ili neprimenjeno umanjenje.

U žalbi treba navesti zbog čega se rešenje osporava i priložiti odgovarajuće dokaze. Kao dokazi se najčešće mogu koristiti:

• ugovor;
• list nepokretnosti;
• prijava prebivališta;
• dokumentacija o površini objekta.

Podnošenje žalbe ne znači automatski da obaveza plaćanja prestaje. Obveznik treba da proveri pravni efekat žalbe kod nadležnog organa, jer može postojati obaveza plaćanja i dok postupak traje.

Ako obveznik ne može da plati dug odjednom, može podneti zahtev za odlaganje plaćanja ili reprogram nadležnoj poreskoj upravi. U zahtevu treba obrazložiti razloge zbog kojih se traži plaćanje na rate.

Reprogram omogućava plaćanje duga u ratama, ali ne briše poresku obavezu.

Zaključak

Poreski obveznik mora da prijavi nepokretnost, prati rešenje, proverava stanje duga i plaća porez u zakonskom roku.

Porez na imovinu plaća se tromesečno, u roku od 45 dana od početka tromesečja. Rate u praksi dospevaju u februaru, maju, avgustu i novembru.

Ako se porez ne plati na vreme, dug se uvećava za zateznu kamatu, a mogu uslediti opomena, kazna i prinudna naplata. Zato je najbezbednije proveravati stanje preko lokalne poreske administracije ili LPA portala i izvršiti uplatu pre isteka roka.