Kriptovalute se u Srbiji smatraju digitalnom imovinom, a poreska obaveza najčešće nastaje kada ih prodate i ostvarite kapitalnu dobit. Sama kupovina ili držanje kriptovaluta ne znači da odmah morate da platite porez na kriptovalute.
Za pravilan obračun nije dovoljno znati samo koliko ste novca dobili prodajom.
Potrebno je dokazati koliko je kriptovaluta prvobitno plaćena, kada je kupljena, po kom kursu i uz koje naknade.
Kolika je poreska stopa?
Porez na kapitalnu dobit fizičkih lica iznosi 15%. Ne obračunava se na ceo iznos primljen prodajom, već na ostvarenu razliku između prodajne i dokumentovane nabavne vrednosti kriptovalute.
Osnovna formula izgleda ovako:
Prodajna vrednost – nabavna vrednost = kapitalna dobit
Na utvrđenu kapitalnu dobit primenjuje se poreska stopa od 15%.
Kada su kupovina i prodaja izvršene u evrima, dolarima ili drugoj stranoj valuti, iznosi se preračunavaju u dinare prema srednjem kursu Narodne banke Srbije koji je važio na dan odgovarajuće transakcije.
Primer obračuna poreza
Ako ste kriptovalutu kupili za 1.000 evra, a kasnije je prodali za 1.500 evra:
- prodajna vrednost iznosi 1.500 evra;
- nabavna vrednost iznosi 1.000 evra;
- kapitalna dobit iznosi 500 evra;
- porez od 15% iznosi 75 evra.
Iako je na račun primljeno 1.500 evra, porez na kriptovalute se ne plaća na ceo iznos, već samo na ostvarenu dobit od 500 evra.
Problem može nastati kada poreski obveznik ne može da dokaže nabavnu cenu. U tom slučaju postoji rizik da se porez od 15% obračuna na celokupnu prodajnu vrednost, što može višestruko povećati poresku obavezu.
Kada nastaje poreska obaveza?
Kupovina kriptovalute i njeno držanje u digitalnom novčaniku, po pravilu, ne podležu oporezivanju. Poreska obaveza uglavnom nastaje kada digitalnu imovinu prodate po ceni višoj od dokumentovane nabavne vrednosti.
Porez mogu dugovati fizička i pravna lica, ali se način obračuna i prijavljivanja razlikuje u zavisnosti od statusa poreskog obveznika.
Prodajom se ne smatra samo direktna zamena kriptovalute za dinare, evre ili drugu fiat valutu. Plaćanje robe ili usluga kripto-karticom takođe može predstavljati prodaju digitalne imovine, jer se kriptovaluta u trenutku transakcije najčešće konvertuje u klasičnu valutu.
To znači da i svakodnevna kupovina kripto-karticom može imati poreske posledice. Potrebno je utvrditi vrednost potrošene kriptovalute u trenutku plaćanja i uporediti je sa njenom dokumentovanom nabavnom cenom.
Kod zamene jedne kriptovalute za drugu, kao što je zamena bitkoina za USDT, u praksi postoje nedoumice oko trenutka nastanka poreske obaveze.
Zbog toga je važno sačuvati podatke o svim kripto-kripto transakcijama, čak i kada novac nije povučen na bankovni račun.
Zašto je važan dokaz o kupovini?
Dokaz o nabavnoj vrednosti jedan je od najvažnijih elemenata obračuna poreza na kriptovalute. Bez odgovarajuće dokumentacije nije moguće pouzdano utvrditi koliko ste novca uložili i koliku ste kapitalnu dobit zaista ostvarili.
Potrebno je čuvati:
- bankovne izvode;
- potvrde o uplati;
- izveštaje sa kripto-menjačnica;
- istoriju trgovanja sa platformi;
- potvrde o povlačenju i uplati sredstava;
- podatke o naknadama;
- evidenciju prenosa između digitalnih novčanika.
Za svaku transakciju trebalo bi evidentirati datum, količinu tokena, pojedinačnu i ukupnu cenu, primenjeni kurs, iznos naknade i učesnike u transakciji.
Bankovni izvod koji pokazuje uplatu na kripto-platformu može biti važan dokaz, ali često nije dovoljan sam za sebe. Potrebno je povezati uplatu sa konkretnom kupovinom kriptovalute, količinom kupljenih tokena i datumom transakcije.
Veliki broj kripto-kripto zamena dodatno komplikuje obračun. Korisnici mogu tokom jedne godine izvršiti desetine ili stotine transakcija, dok mnoge platforme ne nude objedinjene izveštaje prilagođene poreskim propisima Srbije.
Zato je preporučljivo redovno preuzimati istoriju trgovanja u dostupnom formatu. Ne bi trebalo čekati prodaju ili rok za prijavu, jer platforma može promeniti način rada, ograničiti pristup starijim podacima ili prestati da posluje.
Kako se porez na kriptovalute prijavljuje?
Fizička lica prijavljuju kapitalnu dobit ostvarenu prodajom digitalne imovine na obrascu PPDG-3R.
Rok za podnošenje prijave je 120 dana od završetka kvartala u kojem je izvršena prodaja i ostvaren kapitalni dobitak ili gubitak. Rok se, dakle, ne računa neposredno od dana pojedinačne transakcije, već od završetka odgovarajućeg tromesečja.
Uz poresku prijavu potrebno je priložiti dokumentaciju kojom se dokazuju:
- datum i vrednost nabavke;
- datum i vrednost prodaje;
- količina prodate digitalne imovine;
- kurs korišćen za preračun;
- plaćene naknade i povezani troškovi;
- ostvareni kapitalni dobitak ili gubitak.
Prijava se može podneti elektronski preko portala ePorezi. Za elektronsko podnošenje potreban je odgovarajući pristup, poput kvalifikovanog elektronskog sertifikata ili eID i ConsentID sistema.
Nakon podnošenja prijave, Poreska uprava proverava dostavljene podatke i donosi rešenje. Prema jednom od navedenih tumačenja, utvrđeni porez na kriptovalute plaća se u roku od 15 dana od prijema rešenja.
Važno je prijaviti i transakcije kod kojih sredstva nisu preneta na domaći bankovni račun. Činjenica da novac ostaje na stranoj kripto-platformi sama po sebi ne znači da poreska obaveza nije nastala.
Šta ako ste ostvarili gubitak?
Kapitalni gubitak nastaje kada kriptovalutu prodate za iznos niži od dokumentovane nabavne vrednosti.
Na primer, ako ste digitalnu imovinu kupili za 2.000 evra, a prodali za 1.600 evra, ostvarili ste kapitalni gubitak od 400 evra. U tom slučaju nema pozitivne kapitalne dobiti na koju bi se obračunao porez.
Gubitak ipak treba prijaviti Poreskoj upravi na obrascu PPDG-3R, koji možete preuzeti ovde. Prijavljeni kapitalni gubitak može se, pod zakonskim uslovima, koristiti za umanjenje buduće kapitalne dobiti.
Zbog toga nije korisno prijavljivati samo profitabilne prodaje. Evidencija gubitaka može smanjiti buduću poresku obavezu, ali samo kada su transakcije uredno prijavljene i potkrepljene dokumentacijom.
Ako je tokom istog perioda obavljeno više kupovina i prodaja, potrebno je pravilno povezati nabavnu vrednost sa prodatom količinom digitalne imovine. To može biti naročito složeno kada je ista kriptovaluta kupovana u više navrata po različitim cenama.
Posebni slučajevi
Poreski tretman nije podjednako jednostavan kod svih aktivnosti povezanih sa digitalnom imovinom. Rudarenje, staking, NFT transakcije, kripto-kartice, pokloni i reinvestiranje zahtevaju dodatnu pažnju.
Rudarenje
Rudarenje kriptovaluta je legalno u Srbiji. Kada rudar proda stečenu digitalnu imovinu, dokumentovani troškovi mogu biti važni za određivanje poreske osnovice.
U obzir mogu doći troškovi opreme, električne energije i drugi izdaci neposredno povezani sa rudarenjem. Da bi troškovi bili priznati, potrebno je imati račune, fakture i drugu odgovarajuću dokumentaciju.
Bez dokaza o tim izdacima može se javiti rizik da porez na kriptovalute bude obračunat na celokupnu prodajnu vrednost rudarenih kriptovaluta.
Staking i NFT
Prihodi ostvareni stakingom mogu biti oporezivi, ali njihova tačna klasifikacija zavisi od načina na koji je prihod ostvaren, učestalosti aktivnosti i drugih okolnosti.
Slično važi i za NFT transakcije. Kupovina, kreiranje, prodaja ili redovna trgovina NFT-jevima ne moraju u svakom slučaju imati isti poreski tretman.
Kod ovih aktivnosti potrebno je analizirati konkretnu transakciju, način sticanja prihoda i status lica koje je prihod ostvarilo.
Kripto-kartice
Plaćanje kripto-karticom može predstavljati prodaju digitalne imovine. Kriptovaluta se tokom transakcije konvertuje u fiat valutu, nakon čega se trgovcu isplaćuje odgovarajući iznos.
Svako takvo plaćanje može zahtevati poseban obračun kapitalne dobiti. Česta upotreba kripto-kartice zato može stvoriti veliki broj pojedinačnih poreski relevantnih transakcija.
Korisnik bi trebalo da čuva mesečne izveštaje kartice i podatke o konverziji kriptovalute za svaku kupovinu.
Poklon
Prenos kriptovalute bez naknade može se smatrati poklonom. Jedan od izvora navodi poresku stopu od 2,5%, ali poreski tretman može zavisiti od odnosa između davaoca i primaoca, kao i od drugih zakonskih uslova.
Kod poklona između članova porodice mogu postojati drugačija pravila ili oslobođenja. Potrebno je dokumentovati datum prenosa, količinu kriptovalute, tržišnu vrednost i osnov po kojem je prenos izvršen.
Reinvestiranje
Fizičko lice koje sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine uloži u kapital domaćeg privrednog društva ili investicionog fonda može, pod propisanim uslovima, ostvariti poresku olakšicu.
Olakšica se ne primenjuje automatski. Potrebno je ispuniti propisane uslove i dostaviti dokaze o ulaganju.
Držanje duže od 10 godina
Pojedini izvori navode da prodaja digitalne imovine koja je bila u vlasništvu duže od 10 godina može biti oslobođena poreza na kapitalnu dobit.
Primena ovog pravila može izazvati nedoumice, posebno u vezi sa dokazivanjem datuma sticanja, prenosima između novčanika i kupovinama iste kriptovalute u različitim periodima.
Pre korišćenja ovog oslobođenja potrebno je proveriti konkretan slučaj sa poreskim savetnikom i obezbediti pouzdanu dokumentaciju koja potvrđuje neprekidno vlasništvo.
Zaključak
Porez na kriptovalute u Srbiji najčešće iznosi 15% na razliku između prodajne i dokumentovane nabavne vrednosti.
Sama kupovina i držanje digitalne imovine se ne oporezuju, dok prodaja, plaćanje kripto-karticom i pojedine druge transakcije mogu dovesti do nastanka poreske obaveze.
Najvažnije je voditi preciznu evidenciju svih kupovina, prodaja, zamena, prenosa, naknada i povezanih troškova. Bez odgovarajućih dokaza poreska osnovica može biti znatno veća, a naknadno rekonstruisanje velikog broja transakcija može biti veoma teško.
Posebne aktivnosti, poput rudarenja, stakinga, trgovine NFT-jevima, poklona i reinvestiranja, mogu zahtevati dodatnu procenu poreskog tretmana
