Digitalizacija javne uprave podrazumeva prelazak sa papirnih i šalterskih postupaka na elektronske usluge. U tom procesu CEOP, odnosno Centralna evidencija objedinjenih procedura, ima važnu ulogu u oblasti izgradnje.
CEOP funkcioniše u okviru Agencije za privredne registre i omogućava elektronsko podnošenje zahteva, praćenje predmeta i pregled javnih objava.
Od 1. januara 2016. godine kroz ovaj sistem se elektronski sprovode postupci u vezi sa izgradnjom, dogradnjom i rekonstrukcijom objekata.
Njegov značaj je u tome što objedinjuje korisnike, nadležne organe i imaoce javnih ovlašćenja u jednom elektronskom postupku, čime se smanjuje potreba za papirnom dokumentacijom i neposrednim odlascima u institucije.
CEOP kao deo digitalizacije javne uprave
CEOP pokazuje kako se složen upravni postupak može centralizovati i voditi elektronski. Postupci u oblasti izgradnje uključuju više učesnika, različite vrste dokumentacije, pribavljanje uslova i donošenje akata.
Elektronski sistem omogućava da se ti elementi povežu u jedinstven postupak.
Umesto da korisnik pojedinačno komunicira sa svakom institucijom, CEOP omogućava razmenu podataka između nadležnih organa i imalaca javnih ovlašćenja.
To je posebno važno u postupcima u kojima je potrebno pribaviti uslove, saglasnosti ili druge podatke koji nisu u neposrednoj nadležnosti organa koji odlučuje o zahtevu.
Sistem doprinosi elektronskom izdavanju građevinskih dozvola i efikasnijem pribavljanju saglasnosti potrebnih za izgradnju. Pošto se dokumentacija razmenjuje kroz sistem, postupak postaje pregledniji, a komunikacija između učesnika brža i organizovanija.
Pristup CEOP-u povezan je sa elektronskom identifikacijom korisnika.
- eID nalog;
- digitalni sertifikat;
- ConsentID aplikacija.
Na ovaj način se potvrđuje identitet korisnika u elektronskom okruženju i omogućava pouzdanije korišćenje usluga javne uprave.
Pristup CEOP-u povezan je sa elektronskom identifikacijom korisnika i korišćenjem alata kao što su eID nalog i digitalni sertifikat, pri čemu je posebno važna razlika između elektronskog i digitalnog potpisa koji se koriste za sigurno elektronsko potpisivanje dokumenata.
Kako funkcioniše objedinjena procedura?
Objedinjena procedura funkcioniše kroz Centralni informacioni sistem, odnosno CIS.
Kroz taj sistem korisnik elektronski podnosi zahtev, dostavlja dokumentaciju i prati tok predmeta. Na taj način se postupak vodi u jednom digitalnom okruženju, umesto kroz više odvojenih kontakata sa različitim institucijama.
- podaci o toku postupka;
- dokumentacija koju korisnik prilaže;
- dokumentacija koju organi pribavljaju po službenoj dužnosti;
- odluke, rešenja i druga akta nadležnih organa;
- javne objave koje se odnose na predmet.
Objedinjena procedura obuhvata više postupaka koji su povezani sa izgradnjom objekata.
Kroz CEOP se mogu pokrenuti ili pratiti postupci za izdavanje lokacijskih uslova, građevinske dozvole, prijavu početka radova, prijavu završetka temelja i objekta, upotrebnu dozvolu, priključenje na infrastrukturu, kao i izmene akata koji su već dobijeni u postupku.
Za korisnika je važno to što se tok predmeta može pratiti elektronski.
To znači da korisnik ne dobija samo mogućnost da podnese zahtev, već i uvid u fazu postupka, dostavljenu dokumentaciju i akta koja su doneta u vezi sa predmetom.
Prednosti CEOP-a
View this post on Instagram
CEOP smanjuje potrebu za papirnom dokumentacijom i odlascima u institucije.
Zahtevi i prilozi se dostavljaju elektronski, pa korisnik ne mora da predaje istu dokumentaciju u papirnom obliku niti da za svaki korak postupka odlazi na šalter.
Sistem omogućava brže i preglednije vođenje predmeta. Pošto se podaci, dokumenta i odluke nalaze u elektronskom sistemu, lakše je utvrditi u kojoj se fazi predmet nalazi i šta je u postupku već urađeno.
Transparentnost je jedna od važnih prednosti CEOP-a, jer sistem funkcioniše i kao javna elektronska baza podataka. Javni uvid u podatke i objave omogućava veću proverljivost postupanja i doprinosi poverenju u rad javne uprave.
- uputstva za rad u sistemu;
- video uputstva;
- pretraga podataka;
- informacije o naknadama;
- korisnička podrška.
CEOP doprinosi i boljoj koordinaciji između korisnika, nadležnih organa i imalaca javnih ovlašćenja.
Kada se komunikacija vodi kroz isti sistem, smanjuje se mogućnost da dokumentacija bude nepotpuna, izgubljena ili dostavljena van odgovarajućeg toka postupka.
Izazovi u primeni
Primena CEOP-a zahteva osnovnu digitalnu pismenost korisnika. Korisnik mora da zna kako da se prijavi u sistem, popuni zahtev, priloži dokumentaciju i prati obaveštenja koja se odnose na predmet.
Poseban izazov predstavlja pravilno korišćenje elektronske identifikacije i elektronskih dokumenata.
Ako korisnik nema odgovarajući način prijave ili ne pripremi dokumentaciju u potrebnom elektronskom obliku, postupak može biti otežan ili usporen.
Tehnički problemi mogu nastati u različitim fazama korišćenja sistema, naročito kada je korisnik direktno zavisan od rada platforme i sopstvene opreme.
- prijavljivanje u sistem;
- učitavanje dokumentacije;
- korišćenje elektronskog potpisa ili sertifikata;
- praćenje obaveštenja i statusa predmeta;
- snalaženje u novim funkcionalnostima sistema.
CEOP zahteva stalno unapređivanje, jer se propisi, potrebe korisnika i tehnička rešenja menjaju. Primer za to je CEOP verzija 4.0, koja je uvela nove zahteve i korekcije postojećih funkcionalnosti. To pokazuje da digitalizacija javne uprave nije završen proces, već sistem koji mora redovno da se prilagođava.
Zbog složenosti postupaka u oblasti izgradnje, tehnička i operativna podrška korisnicima ima važnu ulogu. Podrška je potrebna ne samo kod tehničkih problema, već i kod razumevanja koraka u postupku i pravilnog korišćenja elektronskih usluga.
Zaključak
CEOP je važan primer digitalizacije javne uprave u Srbiji jer je postupke u oblasti izgradnje prebacio u elektronski sistem.
Objedinjena procedura omogućava elektronsko podnošenje zahteva, dostavljanje dokumentacije, komunikaciju sa institucijama, javni uvid u podatke i praćenje toka predmeta.
Na taj način CEOP doprinosi efikasnijem, preglednijem i transparentnijem sprovođenju postupaka koji se odnose na izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju objekata.
Dalji razvoj sistema može dodatno unaprediti kvalitet javnih usluga, posebno kroz tehnička poboljšanja, jasnija uputstva i dostupnu podršku korisnicima.
