Overa testamenta kod notara nije obavezna da bi testament bio pravno važeći. Zaveštalac može sastaviti testament i u drugom zakonom priznatom obliku, pod uslovom da poštuje sva pravila koja važe za taj oblik.
Pravilno sastavljen i potpisan pisani testament može proizvoditi puno pravno dejstvo i bez dodatne overe. Isto važi za svojeručni, sudski, usmeni i javnobeležnički testament.
Najvažnije je da testament jasno izražava poslednju volju zaveštaoca i da ispunjava zakonske uslove. Kod svojeručnog testamenta, na primer, zaveštalac mora ceo tekst napisati svojom rukom i potpisati ga.
Datum sastavljanja nije uvek uslov punovažnosti, ali je poželjno da bude naveden.
Može biti presudan kada postoji više testamenata ili kada treba utvrditi koja verzija predstavlja poslednju volju ostavioca.
Koji testamenti mogu važiti bez notara?
Svojeručni testament zaveštalac mora lično napisati i potpisati. Tekst odštampan na računaru ili napisan rukom druge osobe ne smatra se svojeručnim testamentom, čak i kada ga zaveštalac potpiše.
Pisani testament pred svedocima može biti sačinjen tako što zaveštalac pred dva odgovarajuća svedoka izjavi da je unapred pripremljen tekst njegova poslednja volja, a zatim ga pred njima potpiše. Svedoci se takođe potpisuju na dokumentu.
Sudski testament sastavlja sudija prema izjavi zaveštaoca. Ovaj oblik ne zahteva notarsku overu, jer u njegovom sastavljanju učestvuje sud.
Usmeni testament dozvoljen je samo u izuzetnim okolnostima, kada zaveštalac objektivno nije u mogućnosti da sačini testament u drugoj formi. Poslednja volja mora biti izjavljena pred tri svedoka.
Izuzetne okolnosti mogu obuhvatiti:
- požar
- poplavu
- zemljotres
- ratno stanje
- neposrednu životnu opasnost
- iznenadno teško zdravstveno stanje
Samo postojanje bolesti ne znači automatski da su ispunjeni uslovi za usmeni testament.
U eventualnom sporu sud procenjuje da li su okolnosti zaista sprečavale zaveštaoca da sastavi testament u nekom drugom obliku.
Koje su prednosti notarskog testamenta?
Iako overa testamenta kod notara nije obavezna, javnobeležnički testament pruža veću praktičnu sigurnost.
Notar proverava identitet zaveštaoca, razgovara sa njim i vodi računa da sadržaj testamenta odgovara njegovoj stvarnoj volji. Istovremeno proverava da li je dokument sastavljen u propisanoj formi i da li postoje odredbe koje bi mogle biti nejasne, protivne zakonu ili teško primenljive.
Važna prednost je i dokazivanje slobodne volje. Kada kasnije dođe do spora, činjenica da je testament sastavljen pred notarom može otežati tvrdnje da zaveštalac nije razumeo značenje svojih odluka ili da je postupao pod tuđim pritiskom.
Javnobeležnički testament evidentira se u registru koji vodi Javnobeležnička komora.
Time se smanjuje opasnost da dokument bude izgubljen, sakriven, uništen ili zanemaren tokom ostavinskog postupka.
Notar može izaći na teren kada zaveštalac zbog bolesti, nepokretnosti ili drugog opravdanog razloga ne može da dođe u kancelariju. To je posebno značajno za starije osobe i lica koja se nalaze u teškom zdravstvenom stanju.
Notarski testament nema veću pravnu snagu od drugih pravilno sastavljenih testamenata. Njegova prednost ogleda se u pouzdanijoj formi, sigurnijem čuvanju i lakšem dokazivanju okolnosti pod kojima je nastao.
Koji su rizici testamenta bez notara?
Najveći rizik testamenta bez notara jeste mogućnost da dokument ne ispuni sve formalne uslove.
Kod testamenta pravila forme moraju se strogo poštovati, jer i mala greška može dovesti do toga da dokument ne proizvede očekivano pravno dejstvo.
Problemi najčešće nastaju zbog:
- nedostatka potpisa
- teksta koji nije lično napisan kod svojeručnog testamenta
- nejasnih ili međusobno protivurečnih odredaba
- nepravilnog broja svedoka
- prisustva osoba koje ne mogu biti svedoci
- nejasnog određivanja naslednika ili imovine
Svedoci kod pojedinih pisanih oblika testamenta moraju, po pravilu, biti punoletni, pismeni i potpuno poslovno sposobni. Njihova uloga nije samo formalna, jer kasnije mogu biti pozvani da potvrde način na koji je testament potpisan.
To se može odnositi na krvne i tazbinske srodnike, supružnika, vanbračnog partnera, staraoca i druga zakonom određena lica.
Ako je svedok osoba koja po zakonu ne može učestvovati u sastavljanju testamenta, punovažnost dokumenta može biti dovedena u pitanje.
Svojeručni testament koji se čuva u kući može biti izgubljen, slučajno uništen ili namerno sakriven. Naslednici možda neće ni znati da je postojao, pa ostavinski postupak može biti sproveden prema zakonskom nasleđivanju ili prema starijem testamentu.
Kada postoji više testamenata, kasniji testament opoziva raniji samo u delu u kojem se njihove odredbe razlikuju.
Zato je važno jasno označiti datum i po mogućnosti izričito navesti da se ranije izjave poslednje volje opozivaju.
Može li se notarski testament osporiti?
Notarski testament može biti osporen pred sudom. Sastavljanje pred javnim beležnikom smanjuje rizik od formalnih grešaka, ali ne sprečava naslednike ili druga zainteresovana lica da pokrenu postupak.
Testament se može osporavati ako zaveštalac u trenutku sastavljanja nije bio sposoban za rasuđivanje. Sud tada razmatra medicinsku dokumentaciju, iskaze svedoka, ponašanje zaveštaoca i druge okolnosti koje ukazuju na njegovo psihičko stanje.
Razlog za osporavanje može biti i nedostatak slobodne volje.
To obuhvata situacije u kojima je testament sastavljen pod:
- prinudom
- pretnjom
- prevarom
- zabludom
- nedozvoljenim uticajem drugog lica
Kasniji gubitak sposobnosti za rasuđivanje ne utiče automatski na testament koji je ranije pravilno sastavljen. Bitno je stanje zaveštaoca u trenutku kada je izrazio poslednju volju.
Kod starijih osoba, osoba sa znacima demencije ili lica čije zdravstveno stanje može izazvati sumnju, korisno je pribaviti medicinsku ili neuropsihijatrijsku procenu. Takav nalaz može kasnije poslužiti kao dokaz da je zaveštalac razumeo sadržaj testamenta i posledice svojih odluka.
Čak i kada je testament punovažan, određeni zakonski naslednici mogu zahtevati nužni deo.
Zaveštalac ne može uvek slobodno isključiti supružnika, decu i druga lica koja pod zakonskim uslovima imaju pravo na nužni deo.
Kada je preporučljivo obratiti se notaru ili advokatu?
Pomoć notara ili advokata posebno je korisna kada je imovina vredna, raznovrsna ili pravno složena.
To može obuhvatiti više nepokretnosti, suvlasničke udele, privredna društva, imovinu u inostranstvu, dugovanja ili prava koja treba precizno raspodeliti.
Stručna pomoć preporučuje se i kada su porodični odnosi narušeni ili kada se očekuje spor među naslednicima.
U takvim okolnostima važno je da svaka odredba bude jasna i da postoje dokazi da je testament nastao slobodno i svesno.
Notaru ili advokatu treba se obratiti kada je zaveštalac starije dobi, narušenog zdravlja ili kada postoji mogućnost da naslednici kasnije osporavaju njegovu sposobnost za rasuđivanje.
Stručna pomoć je korisna i kada zaveštalac želi da:
- odredi više naslednika
- raspodeli tačno određene delove imovine
- postavi uslove ili rokove
- ostavi određenu stvar pojedinom licu
- zaštiti prava nužnih naslednika
- spreči nejasnoće između testamenta i ranije zaključenih ugovora
Advokat nije obavezan za sastavljanje testamenta, ali može upozoriti na pravne posledice pojedinih odredaba i sprečiti da deo testamenta ostane bez dejstva zbog nepreciznosti ili nepoštovanja forme.
Testament se može poveriti advokatskoj kancelariji na čuvanje. Time se smanjuje rizik od gubitka ili uništenja, ali je važno da naslednici ili nadležni organi mogu saznati gde se dokument nalazi.
Za kraj
Overa testamenta kod notara nije zakonski uslov za punovažnost poslednje volje. Testament može biti potpuno važeći i bez notara ako je sastavljen u jednom od dozvoljenih oblika i ako su poštovana sva pravila koja se odnose na potpis, svedoke i način izražavanja volje.
Notarski testament ipak pruža veću sigurnost kada je reč o formi, identitetu zaveštaoca, dokazivanju njegove slobodne volje, čuvanju dokumenta i njegovom pronalaženju tokom ostavinskog postupka.
Zbog toga je posebno preporučljiv kada postoji složena imovina, narušeni porodični odnosi ili povećan rizik od sudskog osporavanja.
