Zatezna kamata u slučaju ugovorene valutne klauzule plaćanja
Zatezna kamata u slučaju ugovorene valutne klauzule plaćanja
„Kada je vrednost novčane obaveze, voljom ugovornih strana, utvrđena vezivanjem za određenu valutu, ta vrednost je ista i pre datuma dospeća te obaveze i nakon njenog eventualnog pada u docnju, sve do momenta ispunjenja. Za vreme docnje, na tako utvrđenu vrednost novčane obaveze, to jest glavnog duga, može se obračunavati zatezna kamata po stopi propisanoj za tu valutu, a ne neku drugu, s obzirom na jedan od osnovnih postulata obligacionog prava da sporedna stvar, u ovom slučaju kamata, prati sudbinu glavne stvari, u ovom slučaju glavnog duga. Nesporna je, s druge strane, činjenica da je valuta izvršenja domaća valuta, srpski dinar.
Izneti navodi u prethodnom tekstu predviđeni su i članom 5. Zakona o zateznoj kamati („Sl. glasnik RS“, br. 119/2012), koji propisuje da se, u slučaju kada iznos duga glasi na stranu valutu, a isplaćuje se u dinarima, stopa zatezne kamate utvrđuje kao i stopa zatezne kamate na iznos duga koji glasi na ino-valutu. To je, između ostalog, predviđeno i drugim pozitivnim propisima, a naročito Zakonom o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 62/2006 i 31/2011), koji u članu 2. stav 1. tačka 24) predviđa da „valutna klauzula predstavlja ugovaranje vrednosti obaveze u devizama (valuta obaveze) u Republici Srbiji, s tim što se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima (valuta isplate)“.
Istovremeno, Ministarstvo finansija i privrede napominje i da primena stope zatezne kamate za valutu koja je različita od valute glavnog duga predstavlja ne samo menjanje volje ugovornih strana, već ima i tendenciju prouzrokovanja znatno većih troškova za dužnika te obaveze, koji nisu opravdani prirodom zatezne kamate kao reparacije, odnosno činjenicom da joj je prvenstvena uloga da obezbedi dovođenje poverioca u položaj koji bi imao da nije bilo docnje.
Iz prethodno iznetog sledi da se zakonska zatezna kamata, u slučaju kada je Ugovorom predviđena valutna klauzula, obračunava na dug izražen u ugovorenoj valuti, dok dinarska protivvrednost, na dan izmirenja duga, predstavlja obračunsku kategoriju.“
Mišljenje Ministarstva finansija i privrede, br. 412-04-0007/2013-16 od 28.2.2013. godine
