Zakon o potvrđivanju protokola o merodavnom pravu za obaveze izdržavanja
Zakon o potvrđivanju protokola o merodavnom pravu za obaveze izdržavanja
Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori br. 1/2013
ČLAN 1
Potvrđuje se Protokol o merodavnom pravu za obaveze izdržavanja, koji je pod okriljem Haške konferencije za međunarodno privatno pravo zaključen u Hagu 23. novembra 2007. godine, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Protokola o merodavnom pravu za obaveze izdržavanja, u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik, glasi:
PROTOKOL O MERODAVNOM PRAVU ZA OBAVEZE IZDRŽAVANJA
(zaključen 23. novembra 2007.)
Države potpisnice ovog protokola,
Želeći da ustanove zajedničke odredbe o merodavnom pravu za obaveze izdržavanja,
Želeći da osavremene Hašku konvenciju od 24. oktobra 1956. o merodavnom pravu za obaveze izdržavanja dece i Hašku konvenciju od 2. oktobra 1973. o merodavnom pravu za obaveze izdržavanja,
Želeći da razviju opšta pravila o merodavnom pravu koja mogu dopuniti Hašku konvenciju od 23. novembra 2007. o međunarodnom ostvarivanju izdržavanja dece i drugih članova porodice,
Odlučile su da s tim ciljem zaključe Protokol i saglasile su se o sledećim odredbama:
(1) Ovaj protokol određuje merodavno pravo za obaveze izdržavanja koje proističu iz porodičnih odnosa, krvnog srodstva, braka ili tazbinskog srodstva, uključujući obaveze izdržavanja deteta, bez obzira na bračni status njegovih roditelja.
(2) Odluke donete primenom ovog protokola ne utiču na postojanje bilo kog odnosa iz stava (1) ovog člana.
Ovaj protokol se primenjuje čak i ako je merodavno pravo države nečlanice.
Opšte pravilo o merodavnom pravu
(1) Za obaveze izdržavanja merodavno je pravo države uobičajenog boravišta poverioca, osim ukoliko ovaj protokol predviđa drugačije.
(2) U slučaju promene uobičajenog boravišta poverioca, primenjuje se pravo države novog uobičajenog boravišta od trenutka promene.
Posebna pravila u korist pojedinih poverilaca
(1) Odredbe koje slede primenjuju se na obaveze izdržavanja:
a) roditelja prema deci;
b) lica koja nisu roditelji prema licima mlađim od 21 godine, osim za obaveze koje proističu iz odnosa predviđenih članom 5. ovog protokola;
c) dece prema roditeljima.
(2) Pravo države suda primenjuje se ako poverilac ne može da ostvari izdržavanje od dužnika na osnovu prava predviđenog članom 3. ovog protokola.
(3) Bez obzira na član 3. ovog protokola, primenjuje se pravo države suda ukoliko je poverilac pokrenuo postupak pred nadležnim organom države uobičajenog boravišta dužnika. Međutim, ako poverilac ne može da ostvari izdržavanje od dužnika na osnovu prava države suda, merodavno je pravo uobičajenog boravišta poverioca.
(4) Ukoliko poverilac ne može da ostvari izdržavanje od dužnika na osnovu prava iz člana 3. ovog protokola i st. (2) i (3) ovog člana, merodavno je pravo njihovog zajedničkog državljanstva, ako ono postoji.
Posebno pravilo za supružnike i bivše supružnike
Na obaveze izdržavanja između supružnika, razvedenih supružnika ili lica čiji je brak poništen ne primenjuje se član 3, ukoliko se jedna od stranaka tome protivi i ako je pravo druge države, naročito države njihovog poslednjeg zajedničkog uobičajenog boravišta, u bližoj vezi sa brakom. U tom slučaju, merodavno je pravo te druge države.
Osim za obaveze izdržavanja dece zasnovane na roditeljsko-dečjem odnosu, kao i za one predviđene članom 5. ovog protokola, dužnik može osporiti zahtev poverioca ističući da takva obaveza ne postoji ni prema pravu države uobičajenog boravišta dužnika ni prema pravu države zajedničkog državljanstva stranaka, ukoliko ga one imaju.
Izbor merodavnog prava za potrebe posebnog postupka (procesnopravni sporazum)
(1) Bez obzira na čl. 3-6. ovog protokola, samo za potrebe posebnog postupka koji se vodi u konkretnoj državi poverilac i dužnik izdržavanja mogu izričito izabrati pravo te države kao merodavno za obavezu izdržavanja.
(2) Izbor učinjen pre pokretanja takvog postupka treba da bude sadržan u sporazumu u pisanom obliku ili zabeležen u bilo kom obliku čiji je sadržaj dostupan za kasniju upotrebu, potpisanom od strane obeju stranaka.
(1) Bez obzira na čl. 3-6. ovog protokola, poverilac i dužnik izdržavanja u svakom trenutku mogu izabrati kao merodavno jedno od sledećih prava:
a) pravo države čije državljanstvo ima jedna od stranaka u trenutku izbora;
b) pravo države uobičajenog boravišta jedne od stranaka u trenutku izbora;
c) pravo koje su stranke izabrale kao merodavno za svoje imovinske odnose, ili pravo koje je zaista primenjeno na ove odnose;
d) pravo koje su stranke izabrale kao merodavno za svoj razvod ili rastavu ili pravo koje je zaista primenjeno na njihov razvod ili rastavu.
(2) Sporazum iz stava (1) ovog člana sastavlja se u pisanom obliku ili beleži u bilo kom obliku čiji je sadržaj dostupan za kasniju upotrebu i potpisan od strane obeju stranaka.
(3) Stav (1) ovog člana ne primenjuje se na obavezu izdržavanja lica mlađeg od 18 godina ili odraslog lica koje zbog umanjenja ili nedostatka ličnih sposobnosti nije u stanju da se stara o zaštiti svojih interesa.
(4) Bez obzira koje su pravo stranke izabrale u skladu sa stavom (1) ovog člana, za mogućnost odricanja poverioca od prava na izdržavanje merodavno je pravo države uobičajenog boravišta poverioca u trenutku izbora.
(5) Pravo koje su stranke izabrale se ne primenjuje ako bi to dovelo do očigledno nepravičnih ili nerazumnih posledica po bilo koju od njih, osim ukoliko su u trenutku izbora bile potpuno obaveštene i svesne posledica izbora.
„Prebivalište“ umesto „državljanstva“
Za potrebe postupaka pokrenutih pred njenim nadležnim organima, država koja predviđa prebivalište kao tačku vezivanja za porodične odnose može obavestiti Stalni biro Haške konferencije za međunarodno privatno pravo da reč „državljanstvo“ u čl. 4. i 6. ovog protokola zamenjuje rečju „prebivalište“ prema značenju koje ono ima u toj državi.
Pravo javnopravnog organa na regres regulisano je merodavnim pravom za taj organ.
Merodavno pravo za obaveze izdržavanja određuje, između ostalog:
a) da li, u kom obimu i od kog lica poverilac može tražiti izdržavanje;
b) obim u kom poverilac može tražiti izdržavanje za proteklo vreme;
c) osnove za izračunavanje visine izdržavanja i indeksaciju;
d) koje je lice ovlašćeno da podnese tužbu za izdržavanje, osim pitanja stranačke sposobnosti i zastupanja u postupcima;
e) zastarelost i rokove za podnošenje tužbe;
f) obim dužnikove obaveze, ukoliko javnopravni organ ostvaruje pravo na regres.
U smislu Protokola, reč „pravo“ označava pravo koje je na snazi u državi, uz isključenje njegovih kolizionih normi.
Primena prava koje je merodavno na osnovu Protokola može biti odbijena samo u obimu u kome su njegova dejstva očigledno suprotna javnom poretku države suda.
Određivanje visine izdržavanja
Prilikom određivanja visine izdržavanja, uzimaju se u obzir potrebe poverioca i prihodi dužnika, kao i svaka naknada data poveriocu umesto periodičnih plaćanja izdržavanja, čak i ako merodavno pravo predviđa drugačije.
Neprimenjivanje Protokola na unutrašnje sukobe zakona
(1) Država ugovornica u kojoj se na obaveze izdržavanja primenjuju različiti pravni sistemi ili grupe pravnih normi nije obavezna da primenjuje pravila Protokola na sukobe koji se tiču samo tih različitih sistema ili grupe pravnih normi.
(2) Ovaj član se ne primenjuje na regionalnu organizaciju za ekonomsku integraciju.
Nejedinstveni pravni sistemi – teritorijalni sukob zakona
(1) U odnosu na države u kojima se na pitanja regulisana ovim protokolom u različitim teritorijalnim jedinicama primenjuju dva ili više pravnih sistema ili grupe pravnih normi:
a) svako upućivanje na pravo države ukazuje, u konkretnom slučaju, na pravo koje je na snazi u određenoj teritorijalnoj jedinici;
b) svako upućivanje na nadležne ili javnopravne organe te države ukazuje, u konkretnom slučaju, na nadležne ili javnopravne organe ovlašćene da deluju u određenoj teritorijalnoj jedinici;
c) svako upućivanje na uobičajeno boravište u toj državi ukazuje, u konkretnom slučaju, na uobičajeno boravište u određenoj teritorijalnoj jedinici;
d) svako upućivanje na državu zajedničkog državljanstva dva lica ukazuje, u konkretnom slučaju, na teritorijalnu jedinicu određenu normama te države ili, ako odgovarajućih normi nema, na teritorijalnu jedinicu sa kojom je obaveza izdržavanja u najbližoj vezi;
e) svako upućivanje na državu čije je jedno lice državljanin ukazuje, u konkretnom slučaju, na teritorijalnu jedinicu određenu pravom te države ili, ako odgovarajućih normi nema, na teritorijalnu jedinicu sa kojom je lice u najbližoj vezi.
(2) Za određivanje merodavnog prava na osnovu Protokola u odnosu na državu koja se sastoji iz dve ili više teritorijalnih jedinica od kojih svaka ima sopstveni pravni sistem ili grupe pravnih normi u pogledu materije regulisane ovim protokolom, primenjuju se sledeća pravila:
a) ako u toj državi postoje važeće norme koje određuju teritorijalnu jedinicu čije je pravo merodavno, primenjuje se pravo te jedinice;
b) ako takvih normi nema, primenjuje se pravo teritorijalne jedinice koje određuje stav 1.
(3) Ovaj član se ne primenjuje na regionalnu organizaciju za ekonomsku integraciju.
Nejedinstveni pravni sistemi – interpersonalni sukobi
Za određivanje merodavnog prava na osnovu Protokola u odnosu na državu koja primenjuje dva ili više pravnih sistema ili grupe pravnih normi na različite kategorije lica u pogledu pitanja regulisanih ovim protokolom, svako upućivanje na pravo takve države ukazuje na pravni sistem određen normama koje važe u toj državi.
Koordinacija sa prethodnim haškim konvencijama o izdržavanju
U odnosima država ugovornica, ovaj protokol zamenjuje Hašku konvenciju od 2. oktobra 1973. o merodavnom pravu za obaveze izdržavanja i Hašku konvenciju od 24. oktobra 1956. o merodavnom pravu za obaveze izdržavanja dece.
Koordinacija sa drugim instrumentima
(1) Ovaj protokol ne utiče na druge međunarodne akte koje su države ugovornice zaključile ili će zaključiti i koji sadrže odredbe o materiji regulisanoj Protokolom, osim ukoliko su države ugovornice dale drugačiju izjavu u takvim aktima.
(2) Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i na jednoobrazna pravila država koja su zasnovana na posebnim vezama, posebno onim regionalne prirode.
Prilikom tumačenja ovog protokola, treba voditi računa o njegovom međunarodnom karakteru i potrebi promovisanja jednoobraznosti njegove primene.
Ispitivanje praktične primene Protokola
(1) Generalni sekretar Haške konferencije za međunarodno privatno pravo saziva, kada je neophodno, Specijalnu komisiju radi ispitivanja praktične primene Protokola.
(2) S tim ciljem, države članice sarađuju sa Stalnim biroom Haške konferencije za međunarodno privatno pravo u prikupljanju sudske prakse koja se odnosi na primenu Protokola.
Ovaj protokol se ne primenjuje na izdržavanje zatraženo u državi članici za period pre njegovog stupanja na snagu u toj državi.
Potpisivanje, ratifikacija i pristupanje
(1) Ovaj protokol je otvoren za potpisivanje u odnosu na sve države.
(2) Ovaj protokol je predmet ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja država članica.
(3) Svaka država može pristupiti ovom protokolu.
(4) Instrumenti o ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju biće deponovani kod Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije, kao depozitara Protokola.
Regionalne organizacije za ekonomsku integraciju
(1) Regionalna organizacija za ekonomsku integraciju koju su osnovale samo suverene države i koja je nadležna za deo ili za celokupnu materiju regulisanu Protokolom može, takođe, potpisati, prihvatiti, odobriti ili pristupiti Protokolu. U tom slučaju, regionalna organizacija za ekonomsku integraciju imaće, u meri u kojoj je nadležna za materiju regulisanu Protokolom, ista prava i obaveze kao i država članica.
(2) U trenutku potpisivanja, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, regionalna organizacija za ekonomsku integraciju obaveštava pismenim putem depozitara o materiji regulisanoj Protokolom, povodom koje su države članice te organizacije prenele svoju nadležnosti na organizaciju. Organizacija odmah obaveštava pismenim putem depozitara o svakoj promeni prenete nadležnosti, precizirane poslednjim obaveštenjem, koje je dato u skladu sa ovim stavom.
(3) U trenutku potpisivanja, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, regionalna organizacija za ekonomsku integraciju može izjaviti, u skladu sa članom 28, da je ona nadležna za celokupnu materiju regulisanu ovim protokolom i da će njene države članice, koje su u ovoj oblasti prenele svoju nadležnost na regionalnu organizaciju za ekonomsku integraciju, biti obavezane Protokolom na osnovu potpisivanja, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja Organizacije.
(4) S ciljem stupanja na snagu Protokola, svaki instrument koji je regionalna organizacija za ekonomsku integraciju deponovala uzima se u obzir samo ukoliko je regionalna organizacija za ekonomsku integraciju dala izjavu u skladu sa stavom 3. ovog člana.
(5) Svako upućivanje Protokola na „državu članicu“ ili na „državu“ primenjuje se, u konkretnom slučaju, podjednako i na regionalnu organizaciju za ekonomsku integraciju koja je njegova članica. Ako je regionalna organizacija za ekonomsku integraciju dala izjavu u skladu sa stavom (3) ovog člana, svako upućivanje Protokola na „državu članicu“ ili na „državu“ primenjuje se, u konkretnom slučaju, podjednako na države članice organizacije.
(1) Protokol će stupiti na snagu prvog dana meseca koji sledi posle isteka roka od tri meseca nakon deponovanja drugog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju, predviđenog članom 23. ovog protokola.
(2) Nakon toga, Protokol će stupiti na snagu:
a) za svaku državu regionalne organizacije za ekonomsku integraciju koja, u smislu člana 24. ovog protokola, naknadno ratifikuje, prihvati, odobri ili pristupi Protokolu, prvog dana meseca koji sledi posle isteka roka od tri meseca nakon deponovanja njenog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju;
b) za teritorijalne jedinice na koje je proširena primena Protokola u skladu sa članom 26. ovog protokola, prvog dana meseca koji sledi posle isteka roka od tri meseca nakon prijema obaveštenja predviđenog tim članom.
Izjave koje se odnose na nejedinstvene pravne sisteme
(1) U skladu sa članom 28. ovog protokola, država sastavljena iz dve ili više teritorijalnih jedinica koje primenjuju različita prava u materiji regulisanoj ovim protokolom može, u trenutku potpisivanja, ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, izjaviti da se Protokol primenjuje na sve njene teritorijalne jedinice ili na samo jednu od njih i moći će tu izjavu u svakom trenutku da izmeni davanjem nove.
(2) O izjavama iz stava 1. ovog člana biće obavešten depozitar i u njima će izričito biti označene teritorijalne jedinice na koje se Protokol primenjuje.
(3) Ako država ne dâ izjavu u skladu sa ovim članom, Protokol se primenjuje na celokupnu teritoriju te države.
(4) Ovaj član se ne primenjuje na regionalnu organizaciju za ekonomsku integraciju.
Nije dopuštena nijedna rezerva na ovaj protokol.
(1) Izjave predviđene članom 24. stav (3) i članom 26. stav (1) ovog protokola mogu biti date u trenutku potpisivanja, ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja ili naknadno i mogu biti izmenjene ili povučene u svakom trenutku.
(2) Izjave, njihove izmene ili povlačenja dostavljaju se depozitaru.
(3) Izjava data u trenutku potpisivanja, ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja proizvešće dejstvo u trenutku stupanja na snagu ovog protokola za zainteresovanu državu.
(4) Izjava data naknadno, kao i izmena ili povlačenje izjave proizvešće dejstvo prvog dana meseca koji sledi posle isteka roka od tri meseca nakon datuma prijema obaveštenja od strane depozitara.
(1) Svaka država članica moći će da otkaže ovaj protokol pismenim obaveštenjem depozitara. Izjava će moći da se ograniči na pojedine teritorijalne jedinice države sa nejedinstvenim pravnim poretkom na koji se Protokol primenjuje.
(2) Otkazivanje će proizvesti dejstvo prvog dana meseca koji sledi posle isteka roka od 12 meseci nakon datuma prijema obaveštenja od strane depozitara. Ukoliko je u obaveštenju predviđen duži period za nastupanje dejstva, otkazivanje će nakon dana prijema obaveštenja od strane depozitara proizvesti dejstvo istekom tog dužeg roka.
Depozitar će obavestiti članice Haške konferencije za međunarodno privatno pravo, kao i druge države i regionalne organizacije za ekonomsku integraciju koje su potpisale, ratifikovale, prihvatile, odobrile ili pristupile, u skladu sa čl. 23. i 24. ovog protokola, o sledećem:
a) potpisima i ratifikacijama, prihvatanjima, odobrenjima i pristupanjima predviđenim čl. 23. i 24. ovog protokola;
b) datumu stupanja na snagu ovog protokola u skladu sa članom 25. ovog protokola;
c) izjavama predviđenim članom 24. stav (3) i članom 26. stav (1) ovog protokola;
d) otkazivanjima predviđenim članom 29. ovog protokola.
Kao potvrdu, dole potpisani, kao propisno ovlašćeni, potpisali su ovaj protokol.
Sačinjeno u Hagu, 23. novembra 2007. godine, na engleskom i francuskom jeziku, pri čemu su oba teksta podjednako verodostojna u jednom prepisu koji će biti deponovan u arhivama Vlade Kraljevine Holandije i čija će overena kopija biti dostavljena diplomatskim putem svakoj državi koja je bila članica Haške konferencije za međunarodno privatno pravo u vreme održavanja njenog dvadeset i prvog zasedanja, kao i svakoj drugoj državi koja je učestvovala na ovom zasedanju.“
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije – Međunarodni ugovori“.
