porez srbija

Zahtev za paušalno oporezivanje (sa modelima) – rok do 30.11.

Preduzetnici koji plaćaju porez i doprinose prema paušalno neto određenom prihodu imaju zakonsku mogućnost da do 30 novembra svake godine podnesu zahtev Poreskoj upravi za paušalno oporezivanje u narednoj godini. Ovo važi i za preduzetnike koji su osnovani u tekućoj godini, i to bez obzira na datum osnivanja.

Zahtev za paušalno oporezivanje (potpisan i pečatiran) treba predati ili lično Poreskoj upravi ili poslati preporučenom poštom, sa povratnicom (da bi bili sigurni da li je i kada Poreska uprava primila vaš zahtev).

Poreska uprava ima zakonsku obavezu da u roku od 30 dana od dana prijema zahteva pismeno obavesti preduzetnika da li je njegov zahtev usvojen. Ako ne usvoji zahtev Poreska uprava će svojim posebnim rešenjem naložiti preduzetniku vođenje poslovnih knjiga u narednoj godini.

Ako Poreska uprava ne obavesti preduzetnika u roku od 30 dana od dana kada je primila njegovzahtev smatra se da je zahtev  automatski prihvaćen jer tekst člana 42. stav 3 Zakona o porezu na dohodak građana glasi :“Ako nadležni poreski organ ne reši po zahtevu iz stava 2. ovog člana smatra se da je zahtev  za paušalno oporezivanje prihvaćen„.

Poreska uprava često zahteva od poreskog obveznika da uz zahtev priloži ili da naknadno donese i potvrdu poslovne banke (ili svih poslovnih banaka kod kojih preduzetnik ima račun) o visini prihoda koji je preduzetnik ostvario u tekućoj godini. Pri tome treba imati u vidu da vrlo često prihodi koje preduzetnik ostvari u tekućoj godini nisu samo prihodi iz te poslovne godine već mogu da potiču i iz prethodne godine. Često je to ista cifra ali se dešava da fakturisan prihod iz jedne godine „prepliva“ tj. bude naplaćen u narednoj godini i tada će preduzetnik imati problem u vezi dokazivanja vremena nastanka tog prihoda. Poreska uprava ne vodi o tome računa jer uzima kao prihod sava prihod evidentiran u poslovnoj banci pa preduzetnik mora (što je i njegovazakonska obaveza) da vodi knjigu paušalno oporezovanih obveznika (KPO knjiga) da bi dokazao Poreskoj upravi vreme ostvarenja svakog prihoda.

PRIHOD PREDUZETNIKA U TEKUĆOJ GODINI ČINI CELOKUPAN PRIHOD KOJI JE FAKTURISAN U TOKU KALENDARSKE GODINE A NE KOJI JE NAPLAĆEN. .

U daljem tekstu vam je prikazan:

  1. Model zahteva za paušalno oporezivanje,
  2. Model knjige KPO tj. knjige u kojoj evidentirate sve vaše prihode u tekućoj godini,
  3. Izvod iz Zakona o porezu na dohodak građana – o vođenju knjige prihoda,
  4. Izvod iz Zakona o porezu na dohodak građana – o paušalnom oporezivanju preduzetnika.

 

————————————————————————————————————————————-

„__“ (pun naziv preduzetnika)

___ ul. __ br. __

PIB __

Mat. broj  __

U __, __.11.201_. god.

 

Predmet : zahtev za paušalno oporezivanje za poslovnu 201_. godinu

 

 

Na osnovu člana 40-42 Zakona o porezu na dohodak građana (Sl.glasnik Srbije br. 24/2001, 80/2002, 135/2004 …108/13, 57/14) podnosim zahtev za PAUŠALNO oporezivanje za poslovnu 201_. godinu prihoda od delatnosti _________________________ (upisati pun naziv firme iz rešenja Agencije).

 Uz zahtev prilažem potvrdu/e poslovne banke o ostvarenom prihodu u 201_ godini.

 

Osnivač – preduzetnik

________________________

__, ul. ___ br. __

JMBG __

————————————————————————————————————————————-

 

IZVOD IZ PRAVILNIKA O POSLOVNIM KNJIGAMA I ISKAZIVANJU FINANSIJSKOG REZULTATA PO SISTEMU PROSTOG KNJIGOVODSTVA  

Sl. glasnik RS br. 140/2004

2.3. Sastavljanje poslovne knjige KPO – Poslovna knjiga o ostvarenom prometu paušalno oporezovanih obveznika

Član 7

U poslovnu knjigu KPO – Poslovna knjiga o ostvarenom prometu paušalno oporezovanih obveznika, knjiže se prihodi od prodatih proizvoda i izvršenih usluga.

U obrazac poslovne knjige KPO, podaci se unose na sledeći način:

1) u kolonu 1 – redni broj poslovne promene od početka godine, odnosno od početka obavljanja delatnosti, ako je početak obavljanja delatnosti u tekućoj godini; ovaj redni broj upisuje se u gornjem desnom uglu knjigovodstvene isprave na osnovu koje je knjižena poslovna promena;

2) u kolonu 2 – datum i opis knjiženja poslovne promene u poslovnoj knjizi;

3) u kol. 3 i 4 – iznos prihoda od prodaje proizvoda, odnosno od izvršenih usluga;

4) u kolonu 5 – iznos ukupnih prihoda, kao zbir iznosa iz kol. 3 i 4.

KPO

PIB ________________________________________

Obveznik ___________________________________
(ime i prezime poreskog obveznika)

Firma – radnje ______________________________

Sedište ______________________________________
(adresa)

Šifra poreskog obveznika ______________________

Šifra delatnosti _______________________________

KNJIGA O OSTVARENOM PROMETU
PAUŠALNO OPOREZOVANIH OBVEZNIKA

Redni
broj

Datum i opis knjiženja

PRIHOD OD DELATNOSTI

SVEGA
PRIHODI OD
DELATNOSTI
(3 + 4)

od prodaje proizvoda

od izvršenih usluga

1

2

3

4

5

 

Sastavio

Odgovorno lice

______________________________

_______________________________

 

—————————————————————————————————————————————-

IZVOD IZ ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA

 Sl. glasnik RS br. 24/2001, 80/2002, 80/2002, 135/2004, 62/2006, 65/2006, 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011, 7/2012, 8/2013, 47/2013, 48/2013, 108/2013, 6/2014, 57/2014

 Paušalno oporezivanje 

Član 40

Preduzetnik koji s obzirom na okolnosti nije u stanju da vodi poslovne knjige, osim poslovne knjige o ostvarenom prometu, ili kome njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti, ima pravo da podnese zahtev da porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod (u daljem tekstu: paušalno oporezivanje).

Pravo na paušalno oporezivanje ne može se priznati preduzetniku:

  1. koji obavlja delatnost iz oblasti: računovodstvenih, knjigovodstvenih i revizorskih poslova, poslova poreskog savetovanja, reklamiranja i istraživanja tržišta;
  2. koji obavlja delatnost iz oblasti: trgovine na veliko i trgovine na malo, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi s nekretninama;
  3. u čiju delatnost ulažu i druga lica;
  4. čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti – veći od 6.000.000 dinara;
  5. koji je evidentiran kao obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.

Izuzetno od odredbe stava 2. tačka 2) ovog člana, preduzetniku koji trgovinsku ili ugostiteljsku delatnost obavlja u kiosku, prikolici ili sličnom montažnom ili pokretnom objektu može se, na njegov zahtev, odobriti da porez plaća na paušalno utvrđen prihod.

Delatnosti iz st. 2. i 3. ovog člana opredeljuju se u skladu sa propisima kojima se uređuje klasifikacija delatnosti.

Član 41

Ako su ispunjeni uslovi iz člana 40. ovog zakona, paušalni prihod se utvrđuje, u skladu sa sledećim kriterijumima i elementima:

  1. visina prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici, opštini, gradskoj opštini, odnosno gradu u kojem nisu formirane gradske opštine, ostvarene u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje paušalni prihod;
  2. mesto na kome se radnja nalazi;
  3. (brisana)
  4. broj zaposlenih radnika;
  5. tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja;
  6. površina lokala;
  7. starost obveznika i njegova radna sposobnost;
  8. visina prihoda obveznika, koji pod istim ili sličnim uslovima obavlja istu ili sličnu delatnost;
  9. ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti.

Kod utvrđivanja paušalnog prihoda, nadležni poreski organ uzima u obzir i sve dokaze, činjenice i podatke do kojih je došao putem kontrole i na drugi način.

Vlada Republike Srbije uređuje bliže uslove, kriterijume i elemente za paušalno oporezivanje.

Član 42

Zahtev za paušalno oporezivanje može se podneti nadležnom poreskom organu do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu, odnosno u roku od 15 dana od dana upisa u registar nadležnog organa, odnosno u roku od 15 dana od dana prijema akta nadležnog poreskog organa kojim se potvrđuje brisanje iz evidencije za porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.

Nadležni poreski organ dužan je da po zahtevu preduzetnika donese rešenje u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Ako nadležni poreski organ ne reši po zahtevu u roku iz stava 2. ovog člana, smatra se da je zahtev za paušalno oporezivanje prihvaćen.

Preduzetnik kome je utvrđeno pravo na paušalno oporezivanje, ovaj način oporezivanja koristi dok se ne utvrdi da su prestali razlozi za paušalno oporezivanje, odnosno da izmenjeni uslovi isključuju pravo na paušalno oporezivanje.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, nadležni poreski organ će rešenjem naložiti preduzetniku vođenje poslovnih knjiga od polovine tekuće godine ili od početka naredne godine.

Preduzetnik kome prestaje pravo na paušalno oporezivanje po osnovu iz člana 40. stav 2. tačka 5) ovog zakona, dužan je da vodi poslovne knjige najkasnije od dana kada postane obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, bez utvrđivanja obaveze vođenja poslovnih knjiga rešenjem nadležnog poreskog organa.

Poslovne knjige i knjigovodstvene isprave

Član 43

Preduzetnici su dužni da vode poslovne knjige i da u njima iskazuju poslovne promene na način određen ovim zakonom.

Preduzetnici vode poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva, u skladu sa ovim zakonom ili po sistemu dvojnog knjigovodstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija.

Preduzetnici koji porez plaćaju na paušalno utvrđen prihod dužni su da vode samo poslovnu knjigu o ostvarenom prometu.

Član 43a

Poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva preduzetnici vode u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija.

Član 44

U poslovnim knjigama po sistemu prostog knjigovodstva obezbeđuju se podaci o prihodima, rashodima, osnovnim sredstvima, alatu i inventaru sa kalkulativnim otpisom, kao i drugi podaci, u skladu sa ovim zakonom i propisom iz člana 49. ovog zakona.

Član 45

Preduzetnik je dužan da poslovne knjige iz člana 44. ovog zakona vodi ažurno i uredno, tako da one obezbeđuju kontrolu ispravnosti knjiženja, čuvanja i korišćenja podataka, kao i uvid u hronologiju poslovnih promena.

Knjiženje prihoda vrši se najkasnije narednog dana od dana kada je prihod ostvaren, knjiženje troškova u roku od sedam dana od dana njihovog nastanka, a ostala knjiženja u rokovima i na način određen ovim zakonom i propisima koji su doneti na osnovu njega, odnosno u skladu sa propisima koji uređuju računovodstvo i reviziju.

Član 46

Knjiženje svake poslovne promene na sredstvima, prihodima i troškovima poslovanja vrši se na osnovu verodostojnih knjigovodstvenih isprava, koje moraju biti takve da pokazuju nastalu poslovnu promenu i sadrže odgovarajuće podatke za knjiženje.

Član 47

Preduzetnik je dužan da poslovne knjige i druge knjigovodstvene isprave drži u poslovnoj prostoriji.

Kad je vođenje knjigovodstva povereno profesionalnoj računovodstvenoj firmi, knjige i druge isprave o finansijskom poslovanju mogu se čuvati u prostorijama te firme.

Član 48

Poslovne knjige i knjigovodstvene isprave čuvaju se najmanje pet godina od poslednjeg dana poslovne godine na koju se odnose, ako zakonom nije drukčije određeno.

Član 49

Ministar bliže propisuje vrste i sadržinu poslovnih knjiga i drugih evidencija koje se vode po sistemu prostog knjigovodstva, način njihovog vođenja i iskazivanja finansijskog rezultata.