Za ostvarivanje prava na starosnu penziju relevantnim se smatraju samo podaci o stažu osiguranja koji su uneti u matičnu evidenciju Fonda PIO a ne podaci iz radne knjižice

Za ostvarivanje prava na starosnu penziju relevantnim se smatraju samo podaci o stažu osiguranja koji su uneti u matičnu evidenciju Fonda PIO a ne podaci iz radne knjižice

„Prema odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 34/2003, 64/2004 – odluka USRS, 84/2004 – dr. zakon, 85/2005, 101/2005 – dr. zakon, 63/2006 – odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013 i 108/2013 – dalje: Zakon), koje se primenjuju do 31.12.2014. godine, propisani su sledeći uslovi za sticanje prava na starosnu penziju i to članom 19. Zakona, propisano je da osiguranik stiče pravo na starosnu penziju:

  • kad navrši 65 godina (muškarac), odnosno 60 (žena) godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja;
  • kad navrši 40 (muškarac), odnosno 38 (žena) godina staža osiguranja i najmanje 58 godina života;
  • kad navrši 45 godina staža osiguranja.

Članom 69. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 101/2010), propisano je da izuzetno od uslova za sticanje prava na starosnu penziju navedenih pod tačkom 2) osiguranik (muškarac) stiče pravo na starosnu penziju kad navrši u 2014. godini, 40 godina staža osiguranja i najmanje 54 godine i četiri meseca života.

Prema tome, pravo na starosnu penziju osiguranik može da ostvari kad ispuni propisane uslove u pogledu godina života i godina staža osiguranja. To znači, da su uslovi za sticanje prava na starosnu penziju kumulativni, pa je potrebno da osiguranik ispunjava oba navedena uslova, i u pogledu godina života i godina staža osiguranja.

S tim u vezi ukazujemo da je članom 44. Zakona, propisano da penzijski staž na osnovu koga se stiču i ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja obuhvata staž osiguranja i poseban staž prema odredbama ovog zakona. Prema članu 46. Zakona, regulisano je da se u staž osiguranja računa vreme koje je osiguranik proveo na radu po osnovu koga je obavezno osiguran i za koje je uplaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Prema tome, da bi se neko vreme utvrdilo kao staž osiguranja, potrebno je da je lice bilo prijavljeno na osiguranje i da su za to vreme uplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje.

U skladu sa odredbama Zakona, Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje vodi matičnu evidenciju o osiguranicima, obveznicima plaćanja doprinosa i korisnicima prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i podatke o stažu osiguranja, zaradama, naknadama zarada, odnosno osnovicama osiguranja, ugovorenim naknadama i drugim naknadama koje služe za određivanje visine prava.

Prema tome, za ostvarivanje prava na starosnu penziju relevantnim se smatraju samo podaci o stažu osiguranja koji su uneti u matičnu evidenciju Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, a ne podaci iz radne knjižice. To znači da, podatke o ostvarenom stažu osiguranja osiguranik može da dobije na lični zahtev kod nadležne Filijale fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. U konkretnom slučaju, na taj način bi se precizno utvrdilo da li osiguranik ima navršenih 40 godina staža osiguranja.

Takođe vam ukazujemo da su prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja lična prava i ne mogu se prenositi na druga lica. Prema članu 88. Zakona, propisano je da se postupak za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i za utvrđivanje penzijskog staža pokreće na zahtev osiguranika. Prema tome, pravo na starosnu penziju, osiguranik može ostvariti posle prestanka osiguranja (u konkretnom slučaju po prestanku radnog odnosa), ličnim podnošenjem zahteva nadležnoj filijali Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.“

Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, br. 011-00-542/2014-07 od 30.09.2014. godine