Volonterski rad direktora

Volonterski rad direktora

„Zakon o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005 i 61/2005) u članu 48. reguliše položaj i status direktora. Lice koje je izabrano za direktora može da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme, ili da obavlja poslove direktora bez zasnivanja radnog odnosa.

Lice koje je izabrano za direktora bez zasnivanja radnog odnosa zaključuje ugovor o regulisanju međusobnih prava i obaveza. Ugovor se zaključuje u pisanoj formi, a ugovorne strane su lice koje je izabrano za direktora s jedne strane i poslodavac, sa druge strane. U ime poslodavca ugovor potpisuje upravni odbor (predsednik ili član na osnovu ovlašćenja dobijenog od upravnog odbora) a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor, organ određen aktom poslodavca.

Ugovorom o regulisanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti direktora, dakle, kad direktor nije zasnovao radni odnos, utvrđuje se naknada za rad, koja ima karakter zarade (član 48. stav 5. Zakona o radu), na koju se plaćaju svi doprinosi za obavezno socijalno osiguranje i porez iz zarade. Ovim ugovorom utvrđuju se i druga prava i obaveze koje se ugovore.

Član 137. tačka 2) Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 125/2004) ne predstavlja drukčiji način uređivanja položaja i statusa direktora, već reguliše delokrug skupštine privrednog društva kao organa koji je nadležan u privrednom društvu da odlučuje o visini naknade za rad direktora, pa će tako utvrđena visina naknade za rad biti jedna od odredaba ugovora o regulisanju prava i obaveza direktora, u skladu sa zakonom.

Zakonom regulisan način rada privrednog društva nije pravni osnov za regulisanje položaja direktora i utvrđivanje naknade za rad kao dela dobiti prema ostvarenom rezultatu poslovanja. Na fizičko lice kao jednog od osnivača privrednog društva primenjuje se Zakon o privrednim društvima i Zakon o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89 i „Sl. list SRJ“, br. 31/93), pa takvo lice ostvaruje dobit kao ortak, član društva ili akcionar, što se nikako ne može podvesti pod naknadu za rad za obavljanje poslova direktora. Primanje kao učešće u dobiti nema karakter zarade, i nije zarada u smislu Zakona o radu, dok naknada za rad za obavljanje poslova direktora ima karakter zarade.

Zakon o privrednim društvima ne reguliše radno-pravni status direktora, već, između ostalog, uređuje upravljanje društvima, a u slučajevima u kojima je zakon predvideo da se bira direktor, ne zadire u položaj direktora u odnosu na poslove koje obavlja, tj. u prava i obaveze po osnovu obavljanja poslova direktora. Organ koji je doneo odluku o izboru direktora, uz saglasnost lica koje je izabrano na tu funkciju, odlučuje o statusu direktora. Pravni osnov za regulisanje statusa direktora je u članu 48. Zakona o radu, koji utvrđuje da direktor može da zasnuje radni odnos na određeno ili neodređeno vreme ili da sa nadležnim organom zaključi ugovor o pravima i obavezama.

Član 17. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 34/2003, 64/2004 – odluka USRS, 84/2004 – dr. zakon, 85/2005 i 101/2005 – dr. zakon) ne može biti pravni osnov za regulisanje statusa direktora ugovorom o volonterskom radu, jer ovaj član pomenutog zakona, utvrđuje prava za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolešću za lica koja rad obavljaju po ugovoru o volonterskom radu, u skladu sa propisima koji regulišu volonterski rad (npr. propisi iz oblasti zdravstva). Zakon o radu ne predviđa volonterski rad direktora.“

Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike br. 011-00-1084/2005-02 od 07.12.2005. godine