Ustupanje naslednog dela unuke supruzi ostavioca i poreska obaveza

Ustupanje naslednog dela unuke supruzi ostavioca i poreska obaveza

 

„Prema odredbi člana 21. stav 1. tačka 1) Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 – odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011 i 78/2011 – dalje: Zakon), porez na nasleđe i poklon ne plaća naslednik prvog naslednog reda, supružnik i roditelj ostavioca, odnosno poklonoprimac prvog naslednog reda i supružnik poklonodavca.

Odredbom člana 21. stav 1. tačka 4) Zakona propisano je da porez na nasleđe i poklon ne plaća poklonoprimac – na imovinu koja mu je ustupljena u ostavinskom postupku, koju bi nasledio da se naslednik – poklonodavac odrekao nasleđa.

Sticanje imovine u ostavinskom postupku prijemom ustupljenog naslednog dela, smatra se poklonom u smislu Zakona (član 21. stav 6. Zakona).

Prema odredbi člana 9. stav 1. Zakona o nasleđivanju („Sl. glasnik RS“, br. 46/95 i 101/2003 – odluka USRS – dalje: Zakon o nasleđivanju), prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug.

Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o nasleđivanju propisano je da treći nasledni red čine ostaviočevi dedovi i babe i njihovi potomci.

Dakle, kada ostavilac iza sebe nije ostavio testament, na nasleđe koje u pripadajućem zakonskom delu ostvari svaki od ostaviočevih naslednika prvog naslednog reda (u navedenom slučaju, supruga, sin i unuka ostavioca, svako u po 1/3 naslednog dela) porez na nasleđe se ne plaća.

Međutim, porez na poklon se plaća na imovinu koja je stečena u ostavinskom postupku – osim na onaj deo imovine koji bi poklonoprimac nasledio od ostavioca da se poklonodavac odrekao nasleđa.

U opisanom slučaju, porez na poklon plaća supruga ostavioca kao poklonoprimac – na imovinu koju joj je unuka ustupila u ostavinskom postupku (s obzirom da se baba u odnosu na unuku nalazi u trećem naslednom redu), osim na onaj deo imovine koji bi baba – supruga ostavioca nasledila od ostavioca da se njegova unuka odrekla nasleđa (umesto što se prihvatila nasleđa pa ga ustupila babi).

Naime, ako su u navedenom slučaju iza ostavioca ostali njegova supruga, sin i unuka od njegove pokojne ćerke, kao njegovi naslednici prvog naslednog reda, koji su se prihvatili nasleđa i nasledili svako po 1/3 zaostavštine, pa je unuka ostavioca svoje nasleđe ustupila ostaviočevoj supruzi – svojoj babi, ostaviočeva supruga – poklonoprimac nakon prijema naslednog dela od unuke stiče ukupno 2/3 ostaviočeve zaostavštine (1/3 po osnovu nasleđa od ostavioca, a 1/3 po osnovu poklona od svoje unuke). Da se unuka ostavioca odrekla nasleđa, a pod pretpostavkom da ona nema potomke koji mogu i hoće da je naslede, odnosno da ima maloletnu decu u čije ime se takođe odrekla nasleđa uz saglasnost nadležnog organa starateljstva, supruga ostavioca bi stekla ukupno 1/2 zaostavštine (a drugu polovinu sin ostavioca).

Prema tome, supruga ostavioca kao poklonoprimac porez na poklon plaća na 1/2 vrednosti dela koji joj je ustupila unuka, odnosno na 1/6 zaostavštine, s obzirom da taj deo zaostavštine ne bi ona (već sin ostavioca) nasledila da se unuka ostavioca odrekla nasleđa.

Činjenice da, supruga ostavioca – poklonoprimac i njena unuka – poklonodavac žive zajedno u stanu, koji je predmet zaostavštine, od unukinog rođenja i da unuka ima srčanu manu, ne predstavljaju Zakonom propisani osnov za oslobođenje od poreza na poklon predmetnog stana.

Činjenično stanje od uticaja na postojanje i visinu poreske obaveze, u svakom pojedinačnom slučaju, ceni nadležni poreski organ.“

Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-06-00013/2012-04 od 31.01.2012. godine