Uslovi za oporezivanje porez na poklon koji se učini zdravstvenoj ustanovi
Uslovi za oporezivanje porez na poklon koji se učini zdravstvеnoj ustanovi
„Porez na poklon plaća se na pokretne stvari: kompjutersku opremu, hranu, medicinske aparate za dijagnostiku i hirurgiju… koje Institut primi bez naknade – ukoliko su kumulativno ispunjeni uslovi:
- da se na prenos tih stvari sa poklonodavca na Institut, kao poklonoprimca, ne plaća porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost (kada se plaća porez na dodatu vrednost – ne plaća se porez na poklon),
- da je vrednost poklonjenog novca, stvari i prava iz člana 14. stav 2. Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 – odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011 i 57/2012 – odluka US – dalje: Zakon), koja je Institut primio bez naknade od istog lica kao poklonodavca, u jednoj kalendarskoj godini (u konkretnom slučaju u 2012. godini), veća od 30.000 dinara,
- da Zakonom nije propisano pravo na poresko oslobođenje na primljeni poklon.
S tim u vezi, ukoliko se na prijem bez naknade navedenih pokretnih stvari ne plaća porez na dodatu vrednost i ako je vrednost poklona koji je Institutu u 2012. godini učinio svaki konkretni poklonodavac veća od 30.000 dinara, poklon primljen od svakog konkretnog poklonodavca predmet je oporezivanja porezom na poklon i za njega se podnosi poreska prijava nadležnom poreskom organu. Porez na poklon plaća Institut kao poklonoprimac, osim ako su predmet poklona:
- ambulantna vozila koja su najmanje jedanput u skladu sa propisima bila registrovana u Republici Srbiji,
- donacija po međunarodnom ugovoru koji je zaključila Republika Srbija – kada je tim ugovorom uređeno da se na dobijeni novac, stvari ili prava, neće plaćati porez na poklon;
- imovina primljena od Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Ukoliko je prvostepenim rešenjem o utvrđivanju poreza na poklon neosnovano utvrđen porez po tom osnovu, protiv tog rešenja postoji pravo žalbe u propisanom roku.
Naime, prema odredbi člana 14. stav 2. Zakona, porez na nasleđe i poklon plaća se i na nasleđeni, odnosno na poklon primljeni gotov novac, štedne uloge, depozite u bankama, novčana potraživanja, prava intelektualne svojine, pravo svojine na upotrebljavanom motornom vozilu – osim na mopedu, motokultivatoru, traktoru i radnoj mašini, na upotrebljavanom plovilu, odnosno na upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osim državnog, i druge pokretne stvari, osim udela u pravnom licu, odnosno hartija od vrednosti.
Porez na poklon plaća se i u slučaju prenosa bez naknade imovine pravnog lica, koja je predmet oporezivanja u skladu sa odredbama st. 1, 2. i 4. do 9. ovog člana (član 14. stav 3. Zakona).
Poklonom, u smislu ovog zakona, ne smatra se prenos bez naknade prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima iz st. 1. do 3. ovog člana na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, nezavisno od postojanja ugovora o poklonu (član 14. stav 5. Zakona).
Od oporezivanja porezom na nasleđe i poklon izuzimaju se novac, prava, odnosno stvari iz stava 2. ovog člana, koje naslednik nasledi, odnosno poklonoprimac primi na poklon, od istog lica, za vrednost nasleđa, odnosno poklona, do 30.000 dinara u jednoj kalendarskoj godini po svakom od tih osnova (član 14. stav 8. Zakona).
Prema odredbi člana 21. stav 1. tač. 6), 12) i 13) Zakona, porez na nasleđe i poklon ne plaća:
- naslednik, odnosno poklonoprimac ambulantnih vozila, specijalnih putničkih vozila za obuku kandidata za vozače sa ugrađenim duplim nožnim komandama, kao i putničkih vozila za taksi i „rent a car“ koji su posebno označeni;
- primalac donacije po međunarodnom ugovoru koji je zaključila Republika Srbija, kada je tim ugovorom uređeno da se na dobijen novac, stvari ili prava, neće plaćati porez na poklon;
- se na imovinu primljenu od Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Takođe, odredbom člana 140. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002 – ispr., 23/2003 – ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 – dr. zakon, 62/2006 – dr. zakon, 63/2006 – ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 – dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 – ispr. i 93/2012 – dalje: ZPPPA) propisano je da se protiv poreskog upravnog akta kojim je odlučeno o pojedinačnim pravima i obavezama iz poreskopravnog odnosa može podneti žalba.
Žalbu može podneti lice o čijim je pravima ili obavezama odlučeno u prvostepenom poreskom postupku i lice koje ima pravni interes (član 141. ZPPPA).“
Mišljenje Ministarstva finansija i privrede, br. 413-00-00332/2012-04 od 27.12.2012. godine