Uredba za sprovođenje Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda

Uredba za sprovođenje zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda

Sl. glasnik RS br. 41/91, 44/91, 4/92, 8/97, 103/2003

Član 1

Ovom uredbom bliže se uređuju odnosi od značaja za izvršenje Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda („Službeni glasnik RS“, broj 18/91 – u daljem tekstu: Zakon).

Član 2

Ranijim sopstvenikom, u smislu Zakona, smatra se lice koje je bilo sopstvenik zemljišta u momentu kad je to zemljište postalo društvena svojina po osnovu Zakona o poljoprivrednom zemljišnom fondu društvene svojine i dodeljivanju zemlje poljoprivrednim organizacijama (u daljem tekstu: Zakon o poljoprivrednom zemljišnom fondu) ili po osnovu konfiskacije zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda po propisima o obaveznom otkupu (u daljem tekstu: konfiskovano zemljište).

Pravnim sledbenikom smatraju se zakonski naslednici ranijeg sopstvenika, kao i lica koja svoje pravo na oduzeto zemljište, kao univerzalni sukcesori, izvode iz prava ranijeg sopstvenika u momentu raspravljanja po odredbama Zakona.

Član 3

Zemljište koje je oduzeto po Zakonu o poljoprivrednom zemljišnom fondu i konfiskovano zemljište, koje je od momenta oduzimanja do 28. avgusta 1990. godine po nekom o pravnih osnova otuđeno iz društvene svojine i sada se nalazi u privatnoj svojini, nije predmet vraćanja, već će se u ovakvim slučajevima postupiti u smislu člana 1. stav 4. Zakona.

Član 4*

(Prestao da važi odlukom USRS)

Član 5

Organ iz člana 3. stav 1. Zakona (u daljem tekstu: organ) kad primi zahtev za vraćanje zemljišta, zavodi zahtev u evidenciju, preduzima potrebne radnje u cilju upotpunjavanja zahteva i odmah obaveštava komisiju o podnetim zahtevima i o radnjama koje treba preduzeti.

Evidencija iz stava 1. ovog člana naročito sadrži redni broj zahteva, podatke o podnosiocu zahteva i podatke o zemljištu čiji se povraćaj traži (katastarski podaci, površina i kultura, stanje nepokretnosti i dr.).

Član 6**

(Brisan)

Član 7

Komisija može u toku celog postupka upotpunjavati činjenično stanje i o onim činjenicama koje nisu bile iznete ili još nisu utvrđene, kako bi se utvrdile sve činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje po zahtevu.

Komisija može da zahteva da organ preduzme radnje u postupku određene u smislu stava 1. ovog člana, osim donošenja rešenja, kao i zaključaka kojima se onemogućava dalje vođenje postupka.

Službeno lice je dužno da na prvoj sednici komisiju upozna sa radnjama iz stava 2. ovog člana. Komisija može naložiti preduzimanje novih radnji u cilju upotpunjavanja činjeničnog stanja.

Član 8

Rešenje komisije potpisuje predsednik komisije, a zapisnik o većanju i glasanju i članovi komisije.

Član 9

Ako komisija nema svoj pečat, koristi pečat skupštine opštine.

Član 10

Građani iz člana 2. stav 4. Zakona prisustvuju radu komisije u svojstvu poznavalaca mesnih prilika, pomažu po potrebi kod identifikacije nepokretnosti koja je predmet vraćanja, daju podatke na okolnosti poznavanja lica o čijoj se imovini radi i sl.

Građani iz stava 1. ovog člana upisuju se u zapisnik o radu komisije kao prisutni, s tim što ne učestvuju u vođenju postupka, nemaju ovlašćenja za preduzimanje radnji u postupku, osim postupanja po zahtevu komisije, ne potpisuju zvanična akta i ne učestvuju u odlučivanju.

Građane za svaku mesnu zajednicu određuje skupština mesne zajednice.

Član 11

Ako raniji sopstvenik uz zahtev ne podnese dokaze o činjenicama na osnovu kojih se može odlučiti o zahtevu, komisija će preduzeti sve što je potrebno za utvrđivanje činjeničnog stanja i što odgovara konkretnom slučaju (isprave, izjave stranaka, svedoci, veštaci, uviđaj i dr.).

U slučaju da komisija treba da pribavi ispravu koja se nalazi kod državnog organa ili drugog pravnog lica, a stranka koja se pozvala na tu ispravu ne može da je pribavi, komisija će tu ispravu pribaviti po službenoj dužnosti.

Član 12

Pri odlučivanju po zahtevu za vraćanje zemljišta iz kompleksa uređenog zemljišta na kome je izgrađen hidro-melioracioni sistem, vodiće se računa da se ne naruši funkcija tog sistema.

Odnosi koji nastanu promenom vlasnika u vezi sa korišćenjem sistema na tom zemljištu uređuju se ugovorom.

Član 13

U slučaju iz člana 6. stav 5. Zakona komisija će preko nadležnog organa za geodetske poslove sačiniti popis ranijih sopstvenika i zemljišta u kompleksu u kome su ispunjeni uslovi za vraćanje i izračunati srazmeru umanjenja površine po jednom hektaru, nezavisno od toga da li su svi sopstvenici podneli zahteve za vraćanje zemljišta.

Pre sačinjavanja popisa u smislu stava 1. ovog člana komisija će javnim oglasom obavestiti ranije sopstvenike da će se vraćati zemljište iz kompleksa i da postoji mogućnost srazmernog umanjenja u smislu člana 6. stav 5. Zakona i pozvaće ih da u roku od 30 dana podnesu zahtev za vraćanje zemljišta.

Član 14

(Brisan)

Član 15

Ako zaostavština ranijeg sopstvenika nije raspravljena, a nije sporno da su podnosioci zahteva jedini naslednici, i koji deo svaki od njih nasleđuje, komisija će odlučiti o vraćanju zemljišta prema njihovim naslednim delovima.

Ako zaostavština ranijeg sopstvenika nije raspravljena, i nije sporno da su podnosioci zahteva njegovi jedini naslednici, ali su sporni njihovi nasledni delovi (zato što je oduzeto zemljište bilo zajednička imovina bračnih drugova, zajednička imovina članova porodične zajednice i sl.), komisija može odlučiti, ako se naslednici saglase, da im se oduzeto zemljište vrati kao njihova zajednička imovina, ili može prekinuti postupak dok se sporna pitanja ne razreše pred nadležnim sudom.

Član 16***

(Prestao da važi odlukom USRS)

Član 17

Ako zahtev za vraćanje zemljišta nisu podneli svi pravni sledbenici ranijeg sopstvenika, koji su oglašeni za njegove naslednike, komisija će odlučiti da im se vrati deo oduzete zemlje srazmerno njihovim naslednim delovima, ako su ispunjeni uslovi za vraćanje zemlje.

Član 18

Uslov iz člana 1. stav 3. Zakona da je voćnjak mlađi od 15 godina, primeniće se tako da se rok od 15 godina računa počev od naredne godine od kad je završena prva sadnja u celom kompleksu voćnjaka.

Komisija može odlučiti da se umesto zasađenog voćnjaka koji je stariji od 15 godina, ali je u dobrom rodu na ime naknade ranijem sopstveniku da u svojinu zemljište istog ili sličnog kvaliteta i približno istih uslova korišćenja.

Ukoliko korisnik, odnosno držalac voćnjaka i raniji sopstvenik postignu sporazum, ranijem sopstveniku se može utvrditi pravo na povraćaj voćnjaka koji je mlađi od 15 godina, s tim da se stupanje u posed odloži do skidanja plodova petnaeste godine starosti voćnjaka.

Obnavljanje voćnjaka, odnosno sadnja nakon zasnivanja kompleksa voćnjaka, bez uticaja je na određivanje starosti voćnjaka u smislu člana 1. stav 3. Zakona.

Član 19

Zemljište oduzeto po Zakonu o poljoprivrednom zemljišnom fondu i konfiskovano zemljište, vratiće se ranijem sopstveniku nezavisno od toga šta je po kulturi to zemljište bilo u momentu oduzimanja, odnosno šta je po kulturi u momentu odlučivanja po zahtevu, osim ako stoje smetnje iz člana 1. Zakona.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, u slučaju kad je oduzeto zemljište u momentu odlučivanja po zahtevu po kulturi šuma, korisnik, odnosno držalac tog zemljišta, može, na ime naknade, ranijem sopstveniku dati u svojinu drugo odgovarajuće zemljište.

Član 20

Poljoprivredne organizacije koje sprovođenjem Zakona ostanu sa manje od 2,5 ha zemljišta po zaposlenom u neposrednoj poljoprivrednoj proizvodnji, sačiniće, zajedno sa opštinom, program za ublažavanje negativnih posledica izazvanih primenom Zakona, a o sprovođenju programa brinuće poljoprivredna organizacija, opština i nadležni organi u Republici.

Program iz stava 1. ovog člana sadrži: ukupan broj radnika u neposrednoj poljoprivrednoj proizvodnji, njihov imovinski status (zemljište u svojini i drugi prihodi) i mere za ublažavanje negativnih posledica nastalih primenom Zakona.

Član 21

Sporazum o visini naknade u novcu smatra se punovažnim kada ga potpiše nadležni javni pravobranilac, uz prethodnu saglasnost republičkog javnog pravobranioca.

Član 22

Komisija Vlade Republike Srbije iz člana 15. stav 1. Zakona vrši sledeće poslove: ujednačuje stavove i koordinira rad opštinskih komisija, ostvaruje neposredne kontakte sa opštinskim komisijama, a po ukazanoj potrebi preduzima i druge mere kod nadležnih organa u opštinama u vezi sa sprovođenjem Zakona.

Komisija Vlade Republike Srbije šestomesečno podnosi Vladi Republike Srbije izveštaj o sprovođenju Zakona.

Opštinske komisije podnose izveštaj o svom radu Komisiji Vlade Republike Srbije najkasnije do petog u mesecu za protekli mesec.

Član 23

Ukoliko pitanja postupka nisu zakonom, odnosno ovom uredbom drugačije uređena, primenjuju se odredbe Zakona o opštem upravnom postupku.

Član 24

Ova uredba stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Samostalni član Uredbe o izmenama
Uredbe za sprovođenje Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda

(„Sl. glasnik RS“, br. 4/92)

Član 2

Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

TEHNIČKO UPUTSTVO

ZA IZVOĐENJE GEODETSKO-TEHNIČKIH RADOVA U POSTUPKU VRAĆANJA ZEMLJIŠTA

I Pripremni radovi

1. Identifikacija oduzetih parcela na osnovu evidencije u javnim knjigama.

Za svakog sopstvenika oduzetog zemljišta ustrojava se iskaz identifikacije (u daljem tekstu: Iskaz), u okviru katastarske opštine.

Iskazi se numerišu po redu prijema zahteva za vraćanje zemljišta (obrazac Iskaza dat u prilogu).

U katastarskim opštinama, u kojima u vreme oduzimanja zemljišta nije bilo nikakvog premera, već su u rešenjima o oduzimanju oduzete površine označene opisnim podacima, identifikacija tih površina vrši se prema stanju važećeg premera, a u odeljak Iskaza „stanje po katastru“ upisuju se podaci o: broju parcele, kulturi, klasi i površini, ako se identifikacija može izvršiti.

Ako se parcela ne može identifikovati, onda se do površine dolazi računanjem iz opisanih podataka. U tom slučaju odeljak „oduzete površine“ ostaje prazan.

Za svaku katastarsku opštinu sastavlja se sumarnik iskaza oduzetog zemljišta i vrši rekapitulacija. Oduzeto zemljište koje je uneto u Iskaz, upoređuje se sa faktičkim stanjem na terenu i to stanje evidentira u iskazu. Konstatovane promene (u pogledu broja parcele, kulture, klase, površine, sopstvenika i dr.), registruju se u indikacionim skicama i upisuju u Iskaz u odeljak „faktično stanje“.

2. Identifikacija zemljišta u društvenoj svojini sastavljanje iskaza i sumarnika iskaza prema kategoriji korisnika sa snimanjem višegodišnjih zasada i izgrađenih objekata.

Za zemljišta u društvenoj svojini sastavlja se Iskaz s tim što odeljak „oduzeto zemljište“ ostaje prazan, a podaci o društvenoj svojini koji su evidentirani u katastru i zemljišnoj knjizi, upoređuju se sa faktičkim stanjem na terenu.

Konstatovane promene (u pogledu broja parcele, kulture, klase, površine, sopstvenika, kao i u pogledu podataka o izgrađenosti objekata i višegodišnjih zasada) registruju se na indikacione skice i upisuju u Iskaz u odeljak „faktičko stanje“ zatim se po katastarskim opštinama sastavlja sumarnik iskaza prema kategorijama korisnika i vrši rekapitulacija, kako bi se došlo do podataka koliko svaki korisnik faktički poseduje društvenog zemljišta, a upoređenjem sa sumarnikom iskaza oduzetog zemljišta i koliko poseduje zemljišta koje mu je dato na korišćenje iz fonda zemljišta oduzetog u smislu člana 1. Zakona.

3. Izrada preglednog plana postojećeg stanja radi se po katastarskim opštinama u razmeri 1:2500, 1:5000 ili 1:10000.

Na preglednom planu odgovarajućom bojom prikazuju se parcele društvene svojine, oduzete parcele kao i objekti i višegodišnji zasadi.

II Obrada podataka i računanje elemenata za prenos vraćenih parcela na teren

1. Računanje obračunskog faktora „F“ za prelazak sa jedne na drugu katastarsku klasu kod vraćanja zemljišta.

Za oduzeto zemljište u postupku priznavanja po zahtevu za vraćanje zemljišta po Zakonu koristi se kultura i klasa prema stanju premera i katastra. Ako raniji sopstvenik oduzetog zemljišta ne može da dobije zemljište istog kvaliteta kao što mu je oduzeto, površina odgovarajućeg zemljišta određuje se na osnovu odnosa između katastarskih klasa njive prema tabeli 1.

Tabela 1

ODNOSI IZMEĐU KATASTARSKIH KLASA NJIVA ZA TERITORIJU REPUBLIKE SRBIJE

KATASTARSKE KLASE NJIVA	ODNOSI DOBIJENI IZ PROSEČNIH PRINOSA KULTURA 1982-1987.			ODNOSI IZMEĐU KATASTARSKIH KLASA ZA REPUBLIKU SRBIJU	BROJ JEDINICA ZA Ha KATASTARSKE KLASE NJIVA	MEĐUSOBNI ODNOS PRI ZAMENI SUSEDNIH KLASA IZNOSA U ARIMA
	SRBIJA (bez AP)	KOSOVO I METOHIJA	VOJVODINA
1	1.00	1.00	1.00	1.00	10.000
						®	11.11
2	0.90	0.88	0.91	0.90	9.000	¬
						®	13.92
3	0.81	0.76	0.81	0.79	7.900	¬
						®	12.86
4	0.71	0.67	0.72	0.70	7.000	¬
						®	16.67
5	0.62	0.56	0.63	0.60	6.000	¬
						®	17.65
6	0.54	0.47	0.51	0.51	5.100	¬
						®	24.39
7	0.46	0.35	0.42	0.41	4.100	¬
						®	28.12
8	0.38	0.27	0.31	0.32	3.200	¬

Za oduzeto obradivo poljoprivredno zemljište svi katastarski podaci svode se na kulturu njive tako što se oduzeti voćnjaci, vinogradi, vrtovi i livade, prevode u kulturu njive, sa klasom najbliže parcele njive, iz katastarskih podataka koji su u zvaničnoj upotrebi. Na osnovu usvojenih odnosa za oduzeto zemljište, ranijem sopstveniku se dodeljuje zemljište prema principima komasacije, s tim što u ovom postupku procembene razrede predstavljaju katastarske klase njiva.

2. Utvrđivanje mesta (lokacija) za vraćanje oduzetog zemljišta sa omeđavanjem na terenu.

Kod vraćanja zemljišta u pogledu lokacije mogu nastupiti sledeći slučajevi:

1) Sopstveniku se vraća isto zemljište – parcela koje je i oduzeto bez obzira na raniju i sadašnju površinu i klasu po evidenciji. U ovom slučaju vrši se omeđavanje na terenu na osnovu podataka premera, sadržanih u katastru zemljišta.

2) Sopstveniku se vraća drugo zemljište koje je u društvenoj svojini, a koje nije uređeno, s tim da se isto na osnovu podataka premera omeđi.

3) Sopstveniku se vraća zemljište iz kompleksa društvene svojine, koje je uređeno putem arondacije ili komasacije (prema dispoziciji table koju utvrđuje komisija za vraćanje zemljišta).

U slučajevima pod 2. i 3. uzima se u obzir površina i klasa kao i obim ukupno raspoloživog zemljišta za vraćanje.

3. Svođenje površina parcela različitih katastarskih klasa na površinu prve katastarske klase njiva sa rekapitulacijom stanja u Iskazu identifikacije.

U cilju obračuna površina oduzetog zemljišta različitih katastarskih klasa, vrši se svođenje površina pojedinih katastarskih klasa na površinu prve katastarske klase, na način što se površina pod klasom množi odgovarajućim obračunskim faktorom „F“.

Svođenje površina vrši se u Iskazu ili u odgovarajućim obrascima iz komasacije zemljišta.

Površina koja se vraća umanjuje se zbog novoprojektovanih puteva u kompleksu, a ako je kompleks uređen komasacijom, tada se površina za vraćanje, svedena na prvu klasu, umanjuje i za koeficijenat „K“ primenjen u postupku komasacije. Utvrđene površine koje se vraćaju ranijim sopstvenicima upisuju se i obračunavaju za konačnu raspodelu u Iskazu (rubrike 27-42).

Ukupne površine iz Iskaza upisuju se u sumarnik iskaza i vrši glavna rekapitulacija. Ukupna površina oduzetih parcela svedena na prvu klasu iskazuje se posebno u sumarniku iskaza i označava se S P1 oduzeto.

Sumarnik iskaza radi se u obrascu Iskaza, s tim što se na naslovnoj strani iznad Iskaza upiše reč SUMARNIK, ili u obrascu sumarnik iskaza zemljišta u komasaciji.

Pored iskaza za oduzete parcele jednog sopstvenika radi se i iskaz za parcele društvene svojine, po korisnicima, tako što se na naslovnoj strani upišu reči „društvena svojina“, ili u drugom odgovarajućem obrascu.

Parcele se upisuju po kompleksima u okviru jedne katastarske opštine. Identifikovane parcele utvrđene od strane komisije upisuju se na zadnju stranu iskaza za svaki kompleks odvojeno, izvrši svođenje na prvu klasu njive i sabiranje svih površina kompleksa. Zatim se izvrši rekapitulacija iskaza društvene svojine u okviru jedne katastarske opštine, po kategorijama korisnika koji su dobili zemljište oduzeto u smislu čl. 1. Zakona. Na ovaj način je dobijena ukupna površina društvene svojine svedena na prvu katastarsku klasu koja se obeležava sa S P2.

Upoređenjem oduzetih površina svedenih na prvu katastarsku klasu, sa površinama društvene svojine svedenim na prvu katastarsku klasu, komisija se informiše da li ima dovoljno zemljišta u društvenoj svojini da podmiri sve sopstvenike. Ako je površina zemljišta društvene svojine veća od oduzetih površina, komisija utvrđuje koji se kopleksi zemljišta raspodeljuju.

U slučaju da u KO nema dovoljno zemljišta za vraćanje, vrši se analiza stanja u susednim katastarskim opštinama, pa ako ima mogućnosti ranijim sopstvenicima se vraća zemljište u drugim katastarskim opštinama. Ako ni ta mogućnost ne postoji, svim sopstvenicima koji treba da dobiju zemljište iz kompleksa, vrši se smanjenje površina srazmerno površini prve klase zemljišta za vraćanje. Razlika u površini zemljišta koje nije vraćeno registruje se u svakom Iskazu na naslovnoj strani. U opštinama na čijoj teritoriji se nalazi više korisnika zemljišta u društvenoj svojini, kojima je dato na korišćenje zemljište oduzeto u smislu člana 1. Zakona, radi se bilans potraživanja zemljišta od svakog korisnika.

4. Izrada projekta parcelacije.

1) Projektovanje putne mreže i geodetske osnove sa analitičkom razradom projekta.

2) Projektovanje putne mreže u kompleksima društvene svojine.

Kompleks zemljišta u smislu ovog Uputstva je društveno zemljište ograničeno stalnim objektima (pruga, vodotok, put), parcelama privatnog poseda i granicom katastarske opštine.

U kompleksima društvene svojine predviđenim za vraćanje zemljišta vrši se deoba zemljišta na table što je moguće pravilnijeg geometrijskog oblika. U cilju pripreme kompleksa zemljišta za raspodelu i formiranje tabli, kroz kompleks zemljišta se projektuje putna mreža.

Rastojanje između puteva (dužina novih parcela) zavisi od konfiguracije terena i strukture zemljišta za vraćanje. Treba nastojati, ako je moguće, da širina nove parcele u odnosu na dužinu iste, bude u granicama 1:1 do 1:10.

Putna mreža se projektuje po pravilu upravno ili paralelno na postojeće saobraćajnice i kanalsku mrežu, a ako to uslovi na terenu ne dozvoljavaju ugao preseka novoprojektovanog puta sa postojećim saobraćajnicama ili kanalskom mrežom ne može biti manji od 60o.

U zavisnosti od namene i vrste saobraćaja projektuju se sledeći putevi:

(1) Glavni poljski putevi koji povezuju komplekse privatnih i društvenih poseda i primaju unutrašnji (ređe i spoljni) saobraćaj sa sabirnih i pristupnih puteva, prema ekonomskim dvorištima i naselja i obratno (širina do 10 metara).

(2) Sabirni poljski putevi koji primaju unutrašnji saobraćaj sa pristupnih puteva duž privatnih i društvenih poseda i prenose ga na glavni ili tvrde puteve prema ekonomskom dvorištu, naselju i obratno (širina 6-8 metara).

(3) Pristupni poljski putevi koji služe za unutrašnji saobraćaj i obezbeđuju neposredni pristup tablama i parcelama unutar table (širine 5-6 metara).

(4) Lokalni pristupni poljski putevi koji služe za unutrašnji saobraćaj i neposredni pristup manjim tablama ili delovima tabli sa nekoliko parcela (širina 4, a izuzetno 3 metra).

Novoprojektovani putevi treba da su pravi, a smer novih parcela po mogućnosti treba da bude u pravcu sever-jug.

U kompleksima zemljišta uređenim putem komasacije ili arondacije, zadržava se postojeća putna mreža uz neophodno dopunsko projektovanje, koje ima za cilj da usitni velike table društvene svojine i prilagodi ih raspodeli prema veličini parcela koje se vraćaju.

Prelomne tačke putne mreže numerišu se arapskim brojevima u okviru katastarske opštine počevši sa brojem 1 pa nadalje, ili u nastavku od zadnjeg iskorišćenog broja.

3) Analitička razrada projekta.

Koordinate prelomnih tačaka jedne strane glavnih putnih pravaca očitavaju se grafički sa plana dok se ostale tačke određuju na preseku linija ili na simetrali prelomnog ugla uz uslov širine puta.

Ukoliko se novoprojektovani putni pravac vezuje za tačke koje su snimljene, koordinate ovih tačaka računaju se iz podataka snimanja, ukoliko ranije nisu sračunate.

U okviru analitičke razrade projekta iz podataka snimanja računaju se i koordinate detaljnih tačaka po konturi kompleksa.

Koordinate detaljnih tačaka upisuju se u TO 25 za detaljne tačke.

4) Projektovanje tačaka geodetske osnove.

U cilju obeležavanja prelomnih tačaka kontura tabli i putne mreže, duž novoprojektovanih puteva, po potrebi, projektuje se poligona mreža.

Poligone tačke projektuju se tako da budu na raskrsnici puteva, odnosno na temenu table.

Za novoprojektovane tačke očitavaju se grafičke koordinate na osnovu kojih se računaju elementi za približno obeležavanje tačaka na terenu.

Podaci merenja i računanja upisuju se i obrađuju u propisanim obrascima kod premera zemljišta.

5) Računanje ukupne površine kompleksa, tabli i objekata iz koordinata.

Površine navedenih figura računaju se iz pravouglih koordinata detaljnih tačaka u obrascu P xy-2 ili AOP.

Zbir površina tabli i objekata u okviru jednog kompleksa mora dati ukupnu površinu kompleksa.

6) Kartiranje prelomnih tačaka putne mreže i granica katastarskih klasa na radnim originalima planova.

Putna mreža na radne originale nanosi se pravouglim koordinatima a granične linije katastarskih klasa kartiraju se sa skica detalja.

Za svaku tablu računa se površina pod klasama i svodi na površinu prve klase.

Za table koje se raspodeljuju, radi se kopija sa ucrtanim granicama klasa i dispozicija table sa upisanom ukupnom i svedenom površinom.

7) Računanje koeficijenta umanjenja Kn

Koeficijent umanjenja Kn računa se po kompleksima prema formuli

Kn =	Pk	gde je:
	Pu

Pk – zbir površina tabli u okviru jednog kompleksa svedenih na prvu klasu.

Pu – ukupna površina kompleksa koji se raspodeljuje (radi se o identičnim površinama po konturi) svedena na 1. klasu.

Koeficijentom K množi se svedena površina prve klase svakog sopstvenika u kompleksu – tabli, nakon čega se dobija umanjena površina za vraćanje.

8) Računanje elemenata za prenos tabli i parcela na teren.

Kada se koristi postojeća poligonska mreža, elementi za prenos tabli na teren računaju se iz pravouglih koordinata prelomnih tačaka tabli i poligonskih tačaka sa kojih se vrši obeležavanje.

Kada se koristi novoprojektovana poligonska mreža ista se prenese na teren, izvrši merenje i računanje koordinata poligonskih tačaka, a potom se vrši računanje elemenata za prenos tabli na teren.

Za prenos tabli na teren polarnom metodom elementi se računaju u TO 19 ili tahimetrijskom zapisniku – komasacije (TZK) a za prenos tabli na teren ortogonalnom metodom elementi se računaju u TO 24 ili zapisniku za snimanje detalja ortogonalnom metodom – komasacija (ZOSK).

Elementi za prenos parcela na teren računaju se u obrascu „Deoba tabli“ (obrazac dat u prilogu) ili AOP primenom formula iz ovog obrasca, a prema površini i redosledu utvrđenom od strane komisije i smeru parcelacija koji je određen transformacijom koordinata.

Da bi se sračunali elementi za prenos parcela i izvršila deoba table potrebno je izvršiti sledeće pripreme:

1. Transformacija koordinata prelomnih tačaka tabli u lokalni koordinatni sistem.

Koordinate prelomnih tačaka tabli transformišu se u lokalni koordinatni sistem čiji je koordinatni početak po pravilu jedna tačka – teme table, a jedna od osovina lokalnog sistema (obično „u“ osa) poklapa se ili je paralelna stranama novih parcela. Transformacija koordinata vrši se u TO 24 ili AOP.

2. Lamelisanje tabli

Lamela je deo površine table u obliku pravougaonika, trapeza ili trougla koji obrazuju duži koje prolaze kroz prelomne tačke tabli, a paralelne su jednoj od osovina lokalnog koordinatnog sistema.

3. Aproksimacija parcela.

Aproksimacija parcela je pretvaranje svedene površine 1. katastarske klase na površinu odgovarajuće klase u tabli tako što se površina svedena na prvu klasu koja se vraća, podeli sa obračunskim faktorom klase u tabli.

U tabeli broj 2. date su površine koje se vraćaju u različitim katastarskim klasama, u odnosu na 1 ha oduzete površine.

Tabela 2

Za oduzet 1 Ha u klasi	VRAĆA SE HEKTARA U KLASI
	1 (100)			2 (090)			3 (079)			4 (070)			5 (060)			6 (051)			7 (041)			8 (032)
	ha	a	m2	ha	a	m2	ha	a	m2	ha	a	m2	ha	a	m2	ha	a	m2	ha	a	m2	ha	a	m2
1 1 00 00	1	00	00	1	11	11	1	26	58	1	42	86	1	66	67	1	96	08	2	43	90	3	12	50
2 1 00 00	0	90	00	1	00	00	1	13	92	1	28	57	1	50	00	1	76	47	2	19	51	2	81	25
3 1 00 00	0	79	00	0	87	78	1	00	00	1	12	86	1	31	67	1	54	90	1	92	68	2	46	88
4 1 00 00	0	70	00	0	77	78	0	88	61	1	00	00	1	16	67	1	37	25	1	70	73	2	18	75
5 1 00 00	0	60	00	0	66	67	0	75	95	0	85	71	1	00	00	1	17	65	1	46	34	1	87	50
6 1 00 00	0	51	00	0	56	67	0	64	56	0	72	85	0	85	00	1	00	00	1	24	39	1	59	38
7 1 00 00	0	41	00	0	45	56	0	51	90	0	58	57	0	68	33	0	80	39	1	00	00	1	28	12
8 1 00 00	0	32	00	0	35	56	0	40	51	0	45	71	0	53	33	0	62	75	0	78	05	1	00	00

III Terenski radovi

1. Obeležavanje tačaka geodetske osnove, novih tabli i parcela na terenu.

Poligonske tačke obeležavaju se na terenu trajnim belegama prema pravilničkim propisima koji važe za primer zemljišta.

Obeležavanje prelomnih tačaka tabli vrši se polarnom ili ortogonalnom metodom iz sračunatih elemenata obeležavanja u obrascu TZK ili ZOSK.

Stabilizacija tačaka vrši se kamenim belegama dimenzija 10 x 10 x 50 cm.

Obeležavanje tačaka novih parcela vrši se po pravilu umeranjem između prelomnih tačaka tabli ili jednom od metoda snimanja detalja sa tačaka geodetske osnove, a na osnovu podataka sadržanih na skicama detalja i zapisnicima. Stabilizacija međnih tačaka parcela vrši se kamenim (betonskim) belegama dimenzije 8 x 8 x 40 cm.

2. Pokazivanje na terenu (uvođenje u posed) vraćenih parcela.

Pokazivanje parcela i uvođenje u posed vrši se u roku koji je rešenjem o utvrđivanju prava na povraćaj zemljišta određen za predaju zemljišta u posed ranijem sopstveniku.

IV Kartografska obrada nastalih promena na radnim originalima planova i njihovo provođenje kroz katastarski operat

Nakon završenih svih poslova na terenu i obradi podataka, kao i poslova na evidentiranju nastalih promena na radnim originalima, vrši se uvođenje nastalih promena u spisak promena i provođenje svih promena kroz katastarski operat, na osnovu Zakona o premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima („Službeni glasnik SRS“, broj 28/90 i „Službeni glasnik RS“ broj 13/90) i propisa donetih na osnovu tog Zakona.

Obrazac Iskaz identifikacije

REPUBLIKA SRBIJA		BROJ ISKAZA _________________
OPŠTINA ____________________		Veza sa iskazom br. __________
KO __________________________		List br. ________________________
Zemlj. knj. sud ________________		(u listova …..)
		Br. raspr. zapisnika _____________

ISKAZ IDENTIFIKACIJE****
ODUZETIH PARCELA I PARCELA KOJE SE VRAĆAJU

Br. rešenja o oduzimanju	Raniji sopstvenik kome je oduzeto zemljište	Mesto stanovanja	Kć. br.	Deo pos.

 

Br. rešenja o vraćanju zemljišta	Lice kome se vraća zemljište	Mesto stanovanja	Kć. br.	Deo pos.

 

Identifikaciju izvršio:		Zemljište vraćeno u:
________________________		____________________________
________________________		____________________________
U ______________ DANA ______		____________________________
	Potražuje:
	Duguje:

 

Oduzeto zemljište

Postojeće stanje

Broj

Potes (tabla)

Kultura

Klasa

Površina

Po katastru

Po zemljišnoj knjizi

Faktičko stanje

K.P. po kat.

P.L.

K.P. po Z.K.

ZKUL

Broj

Kultura

Klasa

Površina

Posednik

Broj

Kultura

Klasa

Površina

Vlasnik

Broj

Kultura

Klasa

Površina

Korisnik

j

hv

K.P.

P.L.

j

hv

K.P.

ZKU

j

hv

K.P.

P.L.

j

hv

ha

a

m2

ha

a

m2

ha

a

m2

ha

a

m2

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

 

Utvrđene površine za vraćanje

Novo stanje iz raspodele kompleksa D. S.

Obračunski faktor klase

Broj

Potes

Kultura

Klasa

Površina koja se vraća

Obračunski faktor kat. klase

Koeficijentumanjenja

Konačna pov. koja se vraća iz kompleksa D.S. svedena na 1. kl.

Br. K.P.

Potes tabla

Kultura

Klasa

Površina

K.P.

P.L.

U faktičkom stanju

Iz kompleksa D. S.

ha

a

m2

ha

a

m2

ha

a

m2

ha

a

m2

27

28

29

30

31

32

33

34

35

36

37

38

39

40

41

42

Ukupno:

 

Overava:		Tehnički obradio:
_____________________		_______________________

 

Obrazac Računanje površina iz koordinata

K. o. _________________________________
REPUBLIČKA GEODETSKA UPRAVA SR SRBIJE		Obrazac Phu	Strana _________

 

BROJ

Broj tačke Tn

KOORDINATE

Površina 2P = [Yi(Xi – 1 – Xi . i)]n i = 1 2P =[Xi – (Yi – 1 – Yi + 1)]n i = 1

Dev. ostatak

Površina P

Dev. ostatak

Zgrade

Primedba

lista

grupe

parcele

Red. broj

Način korišćenja

Površina

Yn

Dev. ostatak

Xn

Dev. ostatak

m

cm

m

cm

ha

a

m2

ha

a

m2

a

m2

 

KO ______________________
Republička geodetska uprava Srbije		DEOBA

 

Skica deobe table br. _________ SD _____	Br. lamele	an	an+an+1	an+an+1 ———— 2	h	Površina
						ha	a	m2

 

TABLE****

Strana ________

 

Br. lamele date veličine i kon.

a b H S S´

a2 a-b

H S

Broj

dodeljenja pov. P

2P

P´

a – b · P´n H

x2n

xn

a+xn

yn

sn

s´n

isk.

parc.

ha

a

m2

ha

a

m2

ha

a

m2

H S´

H

Zapisnik za snimanje detalja polarnom metodom i rač. koord. i kota det. tačaka (TZK)

REPUBLIČKA GEODETSKA UPRAVA SRBIJE

 

Stanica vis. ins. S.D. datum tema

Vizur. tačke

Horizont. ugao a

Direkcioni ugao g

Zenitno ostojanje Z Otsečci na letvi

Vis. sign. mark.

Merena dužina d´

Popravke za dužinu

Definitiv. dužina d = d´sinz±[D]d

O

I

//

O

I

//

I: (Io

kIu

Io“ Iu)

i = I

1

2

3

4

5

6

7

8

9

 

Str. _____

 

Visinska razlika DH´ =d´ cos Z

Popravke za visinu

DY = dsin g

DX=dcosg

KOORDINATE

Nadmorska visina

Primedba

y

x

H

DH =DH(i – I)+[d]h

m

cm

oo

m

cm

oo

m

cm

10

11

12

13

14

15

16

17

Zapisnik za snimanje detalja ortogonalnom metodom (ZOSK)

REPUBLIČKA GEODETSKA UPRAVA SRBIJE

 

LINIJA S.D. Datum Prizma Grupa

Broj tačke

APSCISA „d“

ORDINATA „U“ merena

Koso merenje m

MERENO

REDUKOVANO

(Računska U = oDy – aDx)

m

(Računska d=oDy + oDx)

desno + m

levo – m

1

2

3

4

5

6

7

 

KOORDINATNE RAZLIKE				KOORDINATE		PRIMEDBA (Presek terena po liniji)
Dy = Odn + qU		Dx = qdn – OU		y	x
+	–	+	–
8		9		10	11	12

 

/td