Tretman PDV i poreza na imovinu na bonus koji primi obveznik PDV od stranog lica – isporučioca dobara
Napomena : Pročitajte ceo tekst (a ne samo tekst obeležen bojom ili podvlačenjem) jer samo ceo tekst u potpunosti tumači i objašnjava određeno pitanje odnosno problem
„1. Sa aspekta Zakona o porezu na dodatu vrednost
Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005 i 61/2007 – dalje: Zakon) propisano je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu sa odredbom člana 4. stav 1. Zakona, je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (dalje: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Saglasno odredbi člana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona.
Shodno navedenom, kada u skladu sa ugovorom kojim se regulišu uslovi međusobnog poslovanja obveznik PDV – kupac dobara za koja je izvršen uvoz, nakon postizanja dogovorene vrednosti sopstvenog prometa, potražuje od stranog lica – isporučioca dobara novčani iznos na ime nagrade za svoje poslovanje, pri čemu taj iznos ne predstavlja naknadu niti deo naknade za izvršeni promet dobara ili usluga obveznika PDV, PDV se ne obračunava i ne plaća, s obzirom da davanje novčanih sredstava bez obaveze primaoca da izvrši protivčinidbu u vidu prometa dobara ili usluga nije predmet oporezivanja PDV.
2. Sa aspekta Zakona o porezima na imovinu
Prema odredbi člana 14. st. 3, 4, 6. i 7. Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 – odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 61/2007 i 5/2009 – dalje: Zakon), porez na nasleđe i poklon plaća se i na nasleđeni, odnosno na poklon primljeni gotov novac, štedne uloge, depozite u bankama, novčana potraživanja, prava intelektualne svojine, pravo svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovnom objektu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osim državnog, i druge pokretne stvari, osim udela u pravnom licu, odnosno hartija od vrednosti.
Porez na poklon plaća se i u slučaju prenosa bez naknade imovine pravnog lica.
Poklonom, u smislu Zakona, ne smatra se prenos bez naknade prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima iz člana 14. st. 1. do 4. Zakona na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, nezavisno od postojanja ugovora o poklonu.
Poklonom, u smislu Zakona, ne smatra se primanje po osnovima koji su izuzeti iz dohotka za oporezivanje, odnosno na koje se plaća porez na dohodak građana, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dohotka građana.
Prema tome, na poklon primljeni gotov novac na koji se plaća porez na dodatu vrednost ne plaća se porez na poklon.
S tim u vezi, kada se ugovorom kojim se uređuju uslovi međusobnog poslovanja između privrednih društava (dobavljača i kupca) uredi da kupac ostvaruje pravo na finansijski bonus u novcu od dobavljača, u dogovorenim procentima od ukupne vrednosti prometa, ukoliko postigne ili premaši dogovorenu vrednost prometa (uvezenih i plaćenih isporuka robe), pri čemu taj finansijski bonus ne utiče na dogovorene i ostvarene cene robe već predstavlja ugovorom zasnovanu pravnu obavezu dobavljača kupcu na ime postignutog prometa i podrške razvoju tržišta (a ne izraz dobavljačeve dobročinosti prema kupcu), smatramo da se na to novčano primanje porez na poklon ne plaća.
U svakom konkretnom slučaju nadležni poreski organ utvrđuje činjenično stanje, između ostalog, po pitanju da li je reč o poklonu ili ne (tj. da li se davanje novca vrši besteretno ili kao ekvivalent za određenu robu, uslugu…).“
Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-1735/2010-04 od 18.06.2010. godine
