STATUSNA PROMENA – Prenos stalne imovine, kapitala i obaveza u statusnoj promeni odvajanje uz pripajanje – poreski tretman

Prenos stalne imovine, kapitala i obaveza u statusnoj promeni odvajanje uz pripajanje – poreski tretman

„Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005 i 61/2007 – dalje: Zakon) propisano je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu sa odredbom člana 4. stav 1. Zakona, je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (dalje: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Saglasno odredbi člana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona.

Odredbom člana 6. stav 1. tačka 1) Zakona propisano je, da se prometom dobara i usluga, u smislu ovog zakona, ne smatra prenos celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, ako je sticalac poreski obveznik ili tim prenosom postane poreski obveznik i ako produži da obavlja istu delatnost.

Kod prenosa celokupne ili dela imovine iz stava 1. tačka 1) ovog člana smatra se da sticalac stupa na mesto prenosioca (stav 2. člana 6. Zakona).

Prema odredbi člana 3. stav 1. tačka 1) Pravilnika o utvrđivanju prenosa celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, koji se ne smatra prometom dobara i usluga u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 67/2005 – dalje: Pravilnik), prometom dobara i usluga koji, u smislu člana 6. stav 1. tačka 1) Zakona, ne podleže PDV smatra se prenos dela imovine kod statusne promene privrednog društva, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.

Saglasno navedenim zakonskim i podzakonskim odredbama, prenos dela imovine u postupku statusne promene privrednog društva odvajanja uz pripajanje, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva, od strane obveznika PDV – društva deljenika društvu sticaocu, nije predmet oporezivanja PDV, pod uslovima: da je društvo sticalac obveznik PDV ili da je tim prenosom postalo obveznik PDV, kao i da društvo sticalac faktički produžava da obavlja istu delatnost koju je obavljalo društvo deljenik.“

Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-130/2012-04 od 05.03.2012. godine

********************

„Sa aspekta Zakona o porezu na dodatu vrednost

Odredbom člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005 i 61/2007 – dalje: Zakon) propisano je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu sa odredbom člana 4. stav 1. Zakona, je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (dalje: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Saglasno odredbi člana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona.

Odredbom člana 6. stav 1. tačka 1) Zakona propisano je, da se prometom dobara i usluga, u smislu ovog zakona, ne smatra prenos celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, ako je sticalac poreski obveznik ili tim prenosom postane poreski obveznik i ako produži da obavlja istu delatnost.

Kod prenosa celokupne ili dela imovine iz stava 1. tačka 1) ovog člana smatra se da sticalac stupa na mesto prenosioca (stav 2. člana 6. Zakona).

Saglasno odredbama člana 3. stav 1. Pravilnika o utvrđivanju prenosa celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, koji se ne smatra prometom dobara i usluga u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, broj 67/2005 – dalje: Pravilnik), prometom dobara i usluga koji, u smislu člana 6. stav 1. tačka 1) Zakona, ne podleže PDV smatra se prenos delaimovine:

1)     kod statusne promene privrednog društva, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva;

2)     u postupku redovnog prometa, likvidacije i stečaja, a koji čini tehničko – tehnološku celinu (proizvodni pogon, proizvodna linija i sl).

U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskim odredbama, prenos dela imovine (koji čine stalna imovina, kapital i obaveze) u postupku statusne promene privrednog društva odvajanje uz pripajanje, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva, od strane obveznika PDV – društva deljenika društvu sticaocu, nije predmet oporezivanja PDV, pod uslovima da je društvo sticalac obveznik PDV ili da je tim prenosom postalo obveznik PDV, kao i da društvo sticalac produžava da obavlja istu delatnost koju je obavljalo društvo deljenik.

Sa aspekta Zakona o porezima na imovinu

Prema odredbi člana 23. Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br.26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 – odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 61/2007 i 5/2009 – dalje: Zakon), porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod prenosa uz naknadu: stvarnih prava na nepokretnosti iz člana 2. stav 1. tač. 1) do 5) Zakona; prava intelektualne svojine; prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovnom objektu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osim državnog; prava korišćenja gradskog odnosno javnog ili ostalog građevinskog zemljišta nezavisno od njegove površine; prava na eksproprisanoj nepokretnosti, ako se eksproprijacija vrši radi izgradnje stambenih ili privrednih objekata. Porez na prenos apsolutnih prava plaća se i kod davanja građevinskog zemljišta u državnoj svojini u zakup, na period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme, osim javnog građevinskog zemljišta.

Prema odredbi člana 24. tačka 3a) Zakona, prenosom uz naknadu, u smislu člana 23. Zakona, smatra se i prenos celokupne imovine pravnog lica, odnosno dela imovine pravnog lica iz člana 23. Zakona, u slučaju statusne promene, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva, ako su akcionari ili članovi pravnog lica koje prenosi imovinu (pravni prethodnik), uz naknadu u obliku akcija ili udela u pravnom sledbeniku, dobili i novčanu naknadu koja prelazi 10% nominalne vrednosti akcija, odnosno udela ili njihove računovodstvene vrednosti ako su bez nominalne vrednosti;

Odredbom člana 24a stav 1. Zakona propisano je da se prenosom uz naknadu, u smislu Zakona, ne smatra prenos apsolutnog prava na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.

Prema tome, kada se na prenos imovine privrednog društva po osnovu statusne promene – odvajanje uz pripajanje plaća PDV, na taj prenos se ne plaća porez na prenos apsolutnih prava.

Kada se na prenos imovine privrednog društva po osnovu statusne promene – odvajanje uz pripajanje ne plaća PDV, na taj prenos se plaća porez na prenos apsolutnih prava ako su akcionari ili članovi pravnog lica koje prenosi imovinu (pravni prethodnik), uz naknadu u obliku akcija ili udela u pravnom sledbeniku, dobili i novčanu naknadu koja prelazi 10% nominalne vrednosti akcija, odnosno udela ili njihove računovodstvene vrednosti ako su bez nominalne vrednosti.“

Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-859/2010-04 od 01.06.2010. godine