Promet konsultantskih usluga stranog privrednog društva domaćem privrednom društvu i PDV obaveza
Promet konsultantskih usluga stranog privrednog društva domaćem privrednom društvu i PDV obaveza
„1. Između Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Republike Makedonije zaključen je ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i imovinu („Sl. list SRJ – Međunarodni ugovori“, br. 5/96 – dalje: Ugovor), koji se primenjuje od 1. januara 1998. godine. Ugovor proizvodi pravno dejstvo i u bilateralnim ekonomskim odnosima između Republike Srbije i Republike Makedonije.
Odredbom člana 2. stav 3. Ugovora predviđeno je da su porezi na koje se primenjuje ovaj ugovor u Jugoslaviji: porez na dobit, porez na dohodak, porez na imovinu i porez na prihod od međunarodnog saobraćaja.
S tim u vezi, Ugovor se ne primenjuje u oblasti indirektnog oporezivanja, u konkretnom slučaju kod oporezivanja prometa konsultantskih usluga porezom na dodatu vrednost.
2. Kada strano privredno društvo, tj. privredno društvo koje u Republici Srbiji nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu preko koje pruža usluge, vrši promet konsultantskih usluga domaćem privrednom društvu, mestom prometa predmetnih usluga smatra se Republika Srbija, s obzirom da se radi o uslugama čije se mesto prometa utvrđuje prema mestu u kojem primalac usluge ima sedište, odnosno prebivalište. S tim u vezi, promet predmetnih usluga predmet je oporezivanja PDV u Republici Srbiji, a obavezu obračunavanja PDV za taj promet ima poreski dužnik – poreski punomoćnik stranog privrednog društva ili primalac usluga. Naime, ako je strano privredno društvo odredilo poreskog punomoćnika u Republici Srbiji, poreski dužnik za promet konsultantskih usluga je poreski punomoćnik, a ako strano privredno društvo nije odredilo poreskog punomoćnika, poreski dužnik za promet navedenih usluga je primalac tih usluga.
********************
Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012 i 108/2013 – dalje: Zakon) propisano je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona (član 5. stav 1. Zakona).
Odredbama člana 10. stav 1. tač. 2) i 3) Zakona propisano je da je poreski dužnik, u smislu ovog zakona, poreski punomoćnik koga odredi strano lice koje u Republici nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu, odnosno prebivalište, a koje obavlja promet dobara i usluga u Republici, odnosno primalac dobara i usluga, ako strano lice iz tačke 2) ovog stava ne odredi poreskog punomoćnika.
Mesto prometa usluga je mesto u kojem pružalac usluga obavlja svoju delatnost, a ako se promet usluga vrši preko poslovne jedinice, mestom prometa usluga smatra se mesto poslovne jedinice (član 12. st. 1. i 2. Zakona).
Odredbom člana 12. stav 3. tačka 4) podtačka (7) Zakona propisano je, da se izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, mestom prometa usluga smatra mesto u kojem primalac usluge obavlja delatnost ili ima poslovnu jedinicu za koju se pruža usluga, odnosno mesto u kojem primalac usluge ima sedište ili prebivalište, ako se radi o uslugama savetnika, inženjera, advokata, revizora i sličnih usluga.“
Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-00-108/2014-04 od 19.05.2014. godine
