Pravilnik o sudu časti pri Privrednoj komori Srbije
Pravilnik o sudu časti pri Privrednoj komori Srbije
Sl.glasnik RS br. 39/2006
I OPŠTE ODREDBE
Član 1
Sud časti pri Privrednoj komori Srbije (u daljem tekstu: Sud) je Sud koji utvrđuje odgovornost i izriče mere privrednim subjektima zbog povrede poslovne etike i dobrih poslovnih običaja u skladu sa Kodeksom poslovne etike, Kodeksom korporativnog upravljanja i ovim pravilnikom.
Član 2
Sud je u vršenju funkcije nezavistan i samostalan u odlučivanju i sudi na osnovu zakona, ovog pravilnika, kodeksa, opštih akata, poslovnih običaja i poslovne etike.
Član 3
Tužilac Suda časti (u daljem tekstu: tužilac Suda) je nadležan da u postupku pred Sudom zastupa Privrednu komoru Srbije (u daljem tekstu: Komora).
Tužilac Suda je nezavistan i samostalan u pokretanju postupka pred Sudom.
Tužilac Suda preduzima radnje u postupku neposredno.
Član 4
Sedište Suda je u Beogradu, Resavska 13-15.
Sud ima svoj pečat, koji sadrži naziv suda, sa oznakom sedišta.
Sud zaseda u svom sedištu.
Izuzetno, sudsko veće može odrediti da se pretres održi i van zgrade Komore, kada nađe da je to nužno ili da će se na taj način uštedeti na vremenu ili troškovima postupka.
Član 5
Komora obezbeđuje sredstva za obavljanje poslova iz nadležnosti Suda i vrši nadzor nad administrativnim i materijalnim poslovanjem Suda.
Stručne i administrativne poslove za potrebe Suda vrši sekretar Suda, koji je zaposlen u Komori, raspoređen na radno mesto u čijem su delokrugu, aktom o sistematizaciji, predviđeni ti poslovi.
Član 6
Učesnici u postupku i drugi članovi Komore dužni su da Sudu dostavljaju podatke i obaveštenja potrebna za odlučivanje u postupku.
Članovi Komore su dužni da na zahtev tužioca Suda časti ili Suda stave na uvid zatraženu dokumentaciju za potrebe postupka pred Sudom.
Ukoliko tako ne postupe krše odredbe Statuta Komore.
Član 7
Sud ostvaruje saradnju sa drugim sudovima, a naročito sa sudovima časti pri ostalim privrednim komorama u Republici Srbiji, u cilju razmene iskustava, utvrđivanja zajedničkih stavova i mišljenja o pitanjima i pojavama koja predstavljaju povrede poslovne etike, o izrečenim merama i drugim pitanjima iz delokruga rada Suda.
Član 8
U postupku pred Sudom shodno se primenjuju odredbe Zakona o privrednim prestupima, odnosno Zakona o krivičnom postupku, ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog pravilnika.
II NADLEŽNOST, SASTAV I ORGANIZACIJA SUDA
1. Nadležnost Suda
Član 9
Sud utvrđuje odgovornost i izriče mere:
1) zbog povrede dobrih poslovnih običaja i poslovne etike u međusobnim poslovnim odnosima i u spoljnotrgovinskom poslovanju;
2) zbog povrede dobrih poslovnih običaja i poslovne etike u oblasti korporativnog upravljanja;
3) zbog ograničavanja tržišta, monopolističkog ponašanja na tom tržištu, povrede intelektualne svojine, zbog narušavanja slobodne konkurencije, špekulacija i povreda kojima se nanosi šteta građanima i drugim učesnicima u pravnom prometu;
4) postupaka i akata privrednih subjekata kojima se ugrožava javni interes ili nanosi šteta društvenoj zajednici i drugim privrednim subjektima, izigrava duh i smisao zakona i drugih propisa, ili ruši ugled Republike Srbije i državne zajednice SCG u inostranstvu;
5) zbog povreda odredaba Statuta Komore, Kodeksa poslovne etike, Kodeksa korporativnog upravljanja, drugih opštih akata Komore, odluka i zaključaka organa Komore sa obavezujućom snagom i zbog neizvršavanja obaveza članica Komore.
Sud vrši i druge poslove utvrđene Kodeksom poslovne etike, Kodeksom korporativnog upravljanja i ovim pravilnikom.
Član 10
Pred Sudom za povredu poslovne etike i dobrih poslovnih običaja odgovaraju privredni subjekti, članovi Komore u skladu sa Zakonom o privrednim komorama i Statutom Komore.
Odgovornost iz stava 1. ovog člana odnosi se na privredni subjekt, njegove ogranke (filijale) i zavisna društva.
Pored subjekata iz stava 1. ovog člana, Sud je nadležan da utvrđuje i povrede poslovne etike i dobrih poslovnih običaja koje učine strani privredni subjekti koji posluju na teritoriji Republike Srbije.
Član 11
Sud odlučuje kada u postupku učestvuju stranke (okrivljeni i oštećeni) čije je sedište, odnosno prebivalište na području dve ili više privrednih komora.
Sud odlučuje i kada jedna od stranaka ima sedište, odnosno prebivalište van teritorije Republike Srbije.
Član 12
Sud odlučuje i kao drugostepeni organ u slučaju kada postoji osnovana sumnja da je organ privrednog subjekta svojom odlukom povredio javni interes.
Član 13
Ako u toku postupka Sud ustanovi da je okrivljeni protiv koga se vodi postupak odgovoran i za druga dela za koja nije nadležan ovaj Sud, Sud će po službenoj dužnosti podneti nadležnom organu predlog za pokretanje odgovarajućeg postupka.
Član 14
Sud prati i proučava pojave od interesa za ostvarivanje funkcije Suda i razvijanje i učvršćivanje dobrih poslovnih običaja i poslovne etike.
2. Sastav Suda
Član 15
Sud ima predsednika, zamenika predsednika i određeni broj sudija, koje bira Skupština Komore iz reda stručnjaka članova Komore, trgovinskih sudova, naučnih i stručnih radnika sa fakulteta i drugih institucija koje se bave problemima poslovnih odnosa u privredi.
Mandat predsednika, zamenika predsednika i sudija traje četiri godine, s tim da ista lica mogu biti ponovo birana.
Član 16
Predsednik, zamenik predsednika i sudije Suda ne mogu biti istovremeno i članovi Skupštine Komore, Upravnog odbora Komore i Nadzornog odbora Komore.
Član 17
Sud sudi u veću od tri člana.
Predsedavajućeg i članove veća određuje predsednik Suda vodeći računa da u veću bude, po pravilu, jedan član iz oblasti privrede na koji se odnosi predmet o kome se raspravlja.
3. Predsednik Suda i njegov zamenik
Član 18
Predsednik Suda predstavlja Sud, organizuje rad Suda, utvrđuje sastav veća i vrši druge poslove utvrđene ovim pravilnikom.
Pojedine poslove iz svog delokruga predsednik Suda može poveriti zameniku predsednika i sekretaru Suda.
Član 19
Zamenik predsednika Suda vrši prava i dužnosti predsednika Suda u njegovoj odsutnosti i pomaže mu u radu.
4. Tužilac Suda
Član 20
Komora pokreće i vodi postupak pred Sudom, preko tužioca Suda.
Tužilac Suda prima prijave i obaveštenja o učinjenim povredama, podnosi optužne predloge, zastupa optužni predlog na pretresu i izjavljuje prigovore protiv nepravosnažnih odluka Suda.
Tužilac Suda može pokrenuti postupak i na osnovu saznanja da je učinjena povreda dobrih poslovnih običaja i poslovne etike, do kojih dolazi putem informacija iz dnevne štampe, radija i televizije, iz presuda redovnih sudova i drugih izvora podataka.
Član 21
Tužilac Suda je zaposlen u Komori, raspoređen na radno mesto u čijem su delokrugu, aktom o sistematizaciji, predviđeni poslovi tužioca.
Generalni sekretar Komore, može ovlastiti drugog zaposlenog u Komori, diplomiranog pravnika da, po potrebi, zastupa optužni predlog pred Sudom.
Član 22
Ako iz prijave proizlazi da radnja, osim povrede dobrih poslovnih običaja i poslovne etike, sadrži obeležja krivičnog dela, privrednog prestupa ili prekršaja, tužilac Suda će o tome obavestiti nadležne organe gonjenja.
Član 23
Tužilac prati i proučava sve pojave povrede dobrih poslovnih običaja i poslovne etike i o tome izveštava Skupštinu Komore i druge organe i tela u Komori.
5. Sekretar Suda
Član 24
Sekretar Suda prima optužne predloge i druge podneske, stara se o vođenju poslovnih knjiga Suda i evidencije o izrečenim merama, daje potrebna obaveštenja strankama, stara se o obezbeđivanju uslova za održavanje pretresa, učestvuje u pripremanju analiza i izveštaja Suda, izdaje potvrde iz evidencije Suda, obezbeđuje obavljanje administrativnih poslova za potrebe Suda, vrši obračun troškova u vezi sa radom sudskih veća i obavlja i druge poslove kojima se obezbeđuju uslovi za rad Suda.
III POKRETANJE POSTUPKA
1. Prijave za pokretanje postupka
Član 25
Prijave za pokretanje postupka pred Sudom mogu podneti: članovi Komore, strani privredni subjekti, državni organi i organizacije i domaća i strana pravna i fizička lica.
Prijave se dostavljaju tužiocu Suda radi odlučivanja o podnošenju optužnog predloga.
Član 26
Tužilac Suda će odbaciti prijavu ako radnja koja je predmet prijave ne sadrži obeležja povrede dobrih poslovnih običaja i poslovne etike, ako povreda ne spada u nadležnost Suda i ako je za pokretanje postupka nastupila apsolutna zastarelost.
Podnosilac prijave može sam podneti optužni predlog u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja tužioca Suda o odbacivanju prijave.
2. Optužni predlog
Član 27
Postupak pred Sudom pokreće se optužnim predlogom.
Optužni predlog može da podnese Komora, koju zastupa tužilac Suda, članovi Komore, strani privredni subjekti, nadležni državni organi i oštećena domaća i strana fizička lica.
U slučaju kada tužilac Suda nije podnosilac optužnog predloga, on može da se do okončanja postupka umeša na strani tužioca ili okrivljenog u cilju zaštite opšteg interesa.
Član 28
Optužni predlog se može podneti, u roku od godinu dana po saznanju o učinjenoj povredi i učiniocu, a najkasnije u roku od tri godine od dana kada je povreda učinjena.
Član 29
Optužni predlog treba da sadrži:
1. naziv Suda;
2. poslovno ime i pravnu formu i sedište okrivljenog, odnosno naziv i adresu okrivljenog;
3. opis povrede u pogledu načina, vremena i mesta izvršenja i ostale okolnosti potrebne da se povreda što tačnije odredi;
4. dokaze koje treba izvesti na pretresu;
5. razloge na kojima se zasniva osnovana sumnja da je povreda učinjena;
6. potpis tužioca.
Član 30
Podnosilac optužnog predloga može povući optužni predlog do zaključenja pretresa.
Ako je tužilac Suda povukao optužni predlog, predsednik veća obaveštava o tome podnosioca prijave koji u roku iz člana 26. stav 2. može preuzeti gonjenje.
U slučaju da je drugi ovlašćeni predlagač povukao optužni predlog, veće Suda će dostaviti spise predmeta tužiocu Suda, koji u roku od 30 dana od dana prijema spisa, može preuzeti gonjenje.
Ukoliko gonjenje ne bude preuzeto u rokovima iz st. 2. i 3. ovog člana, Sud će obustaviti postupak.
Član 31
Stranke u postupku su tužilac i okrivljeni.
U postupku pred Sudom okrivljenog zastupa zakonski zastupnik ili punomoćnik, koga on pismeno ovlasti.
Okrivljeni može imati i branioca – advokata u toku celog postupka.
U postupku pred Sudom, predstavnik okrivljenog pravnog lica ovlašćen je da preduzima sve radnje, koje može preduzimati okrivljeni u krivičnom postupku, odnosno u postupku za privredni prestup.
Oštećeni i oštećeni kao tužilac svoja prava u postupku mogu vršiti i preko punomoćnika.
IV POSTUPAK PRED SUDOM ČASTI
1. Pripremanje pretresa
Član 32
Po prijemu, predsednik veća ispituje da li je optužni predlog blagovremen, dopušten i uredan.
Predsednik veća rešenjem će odbaciti optužni predlog:
1) ako je podnet neblagovremeno;
2) ako Sud nije nadležan da raspravlja o povredi;
3) ako je postupak zbog iste povrede prema istom učiniocu, već poveden ili pravosnažno okončan;
4) ako okrivljeni nije privredni subjekt;
5) ako je okrivljeni od momenta učinjene povrede do okončanja postupka prestao da postoji.
Protiv rešenja predsednika Veća može se izjaviti prigovor predsedniku Suda, u roku od osam dana po prijemu rešenja.
Član 33
Ako optužni predlog nije propisno sastavljen ili ima nedostataka usled kojih se postupak ne može pokrenuti, odnosno provesti, predsednik veća poziva podnosioca optužnog predloga da otkloni nedostatke, ostavljajući mu za to primeren rok.
Ukoliko podnosilac optužnog predloga ne postupi po zahtevu predsednika veća, smatraće se da je odustao od predloga.
Član 34
Optužni predlog, odgovor na optužni predlog, prigovor i druge izjave i saopštenja stranaka, podnose se pismeno.
Podnesci iz stava 1. ovog člana moraju biti razumljivi i sadržavati sve što je potrebno da bi se po njima moglo postupiti.
2. Odgovor na optužni predlog
Član 35
Predsednik veća dostavlja optužni predlog okrivljenom na odgovor. Okrivljeni može dostaviti Sudu odgovor u roku od 15 dana od prijema optužnog predloga.
Protekom roka iz stava 1. ovog člana pretres se zakazuje i bez odgovora okrivljenog.
Član 36
Predsednik veća pre pretresa, a veće u toku pretresa, obustaviće postupak ako tužilac odustane od optužnog predloga, a drugi ovlašćeni predlagači ne preuzmu ulogu tužioca, u roku od 30 dana od prijema obaveštenja o povlačenju optužnog predloga.
3. Pretres
Član 37
Po isteku roka za podnošenje odgovora na optužni predlog, predsednik Suda određuje veće.
Sud sudi u veću sastavljenom od tri člana, predsednika i dva člana veća.
Član 38
Ako sudija koji je određen u veće, smatra da postoje razlozi za njegovo izuzeće, obavestiće o tome predsednika Suda, odmah po prijemu poziva za suđenje i tražiti da bude izuzet.
Član 39
Stranke mogu tražiti izuzeće predsednika ili člana veća:
1) ako je oštećen radnjom okrivljenog;
2) ako je zaposlen kod jedne od stranaka u postupku;
3) ako je predložen za svedoka ili veštaka;
4) ako postoje drugi razlozi zbog kojih se može osnovano sumnjati u nepristrasnost sudije.
Član 40
Pismeni zahtev za izuzeće sudije podnosi se predsedniku Suda najkasnije na tri dana pre određenog pretresa.
Posle tog roka izuzeće se može tražiti samo ako je razlog za izuzeće nastao posle tog roka, ili je podnosilac zahteva posle roka saznao za njega.
Odluku o izuzeću sudije donosi predsednik Suda i ta odluka je konačna.
Član 41
Postupak pred Sudom vodi se na srpskom jeziku.
Prijave, optužni predlozi, prigovori i drugi podnesci upućuju se Sudu na srpskom jeziku.
Okrivljeni strani privredni subjekt može upućivati Sudu podneske na engleskom jeziku.
Stranke, svedoci i druga lica koja učestvuju u postupku imaju pravo da u postupku upotrebljavaju svoj jezik. Ako se postupak ne vodi na jeziku tog lica, obezbediće se usmeno prevođenje onoga što to lice ili drugi iznosi, kao i isprava i drugog pismenog dokaznog materijala.
Lice iz stava 4. ovog člana može se odreći tog prava ako zna srpski jezik. U zapisnik će se zabeležiti da je data pouka i izjava učesnika.
Prepiska Suda sa stranim privrednim subjektom koji učestvuje kao stranka u postupku, a koji nije zastupan od strane domaćeg lica, vršiće se na engleskom jeziku.
Član 42
Prevođenje obavlja tumač koga odredi sudsko veće koje vodi postupak, iz reda stalnih sudskih tumača.
Tumač može biti izuzet iz istih razloga iz kojih može biti izuzet i sudija.
Ukoliko su stranke saglasne, prevođenje može obaviti zaposleni u Komori, u čijem su delokrugu, aktom o sistematizaciji, predviđeni ti poslovi.
Član 43
Pretres zakazuje predsednik Veća, a uz saglasnost predsednika Veća, i sekretar Suda.
Pri određivanju dana i časa pretresa, vodiće se računa da između dostavljanja poziva i dana pretresa učesnicima ostane dovoljno vremena da se pripreme, a najmanje osam dana.
Član 44
Predsednik Veća otvara pretres i objavljuje predmet pretresa i sastav veća, utvrđuje da li su svi pozvani prisutni i da li su odsutni uredno pozvani.
Ako predstavnik okrivljenog nije došao, a nema dokaza da je uredno pozvan, veće će odložiti pretres i zakazati novi.
Sudsko veće može odlučiti da se pretres održi iako postoje uslovi za odlaganje pretresa zbog nedolaska okrivljenog, ako bi se prema dokazima koji se nalaze u spisima očigledno morala doneti odluka kojom se optužni predlog odbija ili se okrivljeni oslobađa od optužbe.
Odsustvo uredno pozvanih okrivljenog ili tužioca Suda nije smetnja za održavanje pretresa.
Ako na glavni pretres ne dođe oštećeni kao tužilac, iako je uredno pozvan, ni njegov punomoćnik, veće će obustaviti postupak.
Član 45
Predsednik veća rukovodi pretresom, ispituje okrivljenog, saopštava odluke veća, saslušava svedoke i veštake i daje reč članovima veća, strankama i veštacima.
Dužnost je predsednika Veća da se stara za svestrano pretresanje predmeta, utvrđivanje istine i otklanjanje svega što odugovlači postupak, a ne služi razjašnjenju stvari.
Predsednik veća se stara o održavanju reda na pretresu i zaštiti ugleda Suda, ugleda stranaka i drugih učesnika u postupku. Narušioca reda, posle opomene, može udaljiti sa pretresa.
Član 46
Pretres je usmeni i javan.
Javnost se može isključiti, za ceo pretres, ili njegov deo, ako je to potrebno radi čuvanja tajne, čuvanja javnog reda ili zaštite morala.
Član 47
O pretresu se vodi zapisnik, u koji se u bitnom unosi sadržaj rada i ceo tok pretresa i svi izvedeni dokazi.
Zapisnik potpisuju predsednik i članovi veća, stranke i zapisničar, kao i tumač ako ga je bilo.
Stranke imaju pravo da pregledaju zapisnik i priloge, da stavljaju primedbe u pogledu sadržine i traže njegovu ispravku.
Ukoliko zahtevaju, strankama će se posle završetka pretresa dati kopija zapisnika.
Član 48
Pretres počinje čitanjem ili usmenim izlaganjem optužnog predloga od strane tužioca. Ukoliko tužilac Suda izostane sa pretresa, koji je zakazan na osnovu optužnog predloga tužioca Suda, predsednik veća će pročitati optužni predlog. Predsednik veća će o izostanku tužioca Suda sa pretresa obavestiti predsednika Suda.
Kada okrivljeni iznese svoju odbranu, pristupa se izvođenju dokaza, koje su stranke predložile, kao i dokaza koje je Sud pribavio.
U slučaju da okrivljeni nije prisutan na pretresu, predsednik veća će izneti njegovu pismenu odbranu.
Član 49
Predsednik veća stara se, da se na pretresu iznesu svi dokazi i utvrde činjenice, koje su bitne za utvrđivanje postojanja povrede i donošenje odluke.
Veće utvrđuje činjenice na osnovu izjava stranaka, isprava, izveštaja veštaka, uviđaja i saslušanja svedoka.
Da li će se koja činjenica smatrati dokazom, Veće odlučuje po svom slobodnom uverenju.
Član 50
Pretres se može odložiti ako je potrebno da se pribave novi dokazi.
Stranke mogu do završetka pretresa predlagati da se utvrde nove činjenice i pribave novi dokazi.
Veće može odlučiti da se izvedu dokazi koji nisu predloženi ili od kojih je predlagač odustao.
Ako posle odlaganja pretres bude nastavljen u izmenjenom sastavu Veća, pretres mora početi iznova, ali se iskazi svedoka i veštaka mogu samo pročitati, odnosno pročitati zapisnik o izvršenom uviđaju.
Član 51
U okviru izvođenja dokaza Sud može da sasluša svedoke, veštake i da izvrši uviđaj u skladu sa okolnostima slučaja.
Kao svedoci, pozivaju se lica za koja je verovatno da će moći dati obaveštenje o povredi koja je predmet raspravljanja, i o drugim važnim okolnostima u vezi sa njom.
Svedoci se saslušavaju ponaosob i bez prisustva ostalih svedoka.
Pre saslušanja svedoka, predsednik veća će ga opomenuti na dužnost da iznese Sudu sve što mu je o predmetu poznato i upozoriće se na posledice davanja lažnog iskaza. Svedok će se uvek pitati otkud mu je poznato ono o čemu svedoči.
Svedoci se mogu suočiti, ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu važnih činjenica.
Član 52
Sud će izvesti dokaze veštačenjem, kad je za utvrđivanje ili ocenu neke činjenice potrebno pribaviti nalaz i mišljenje od lica koje raspolaže potrebnim stručnim znanjem.
Veštačenje vrše veštaci, koje određuje veće iz reda stalnih sudskih veštaka. Veštačenje po pravilu vrši jedan veštak, a ako je veštačenje složeno – dva ili više veštaka.
Veštačenje se može poveriti i stručnoj ustanovi, bolnici, institutu, fakultetu i sl.
Sud određuje okvire veštačenja, rokove za pismeno podnošenje nalaza i mišljenja veštaka.
Veštak usmeno izlaže na pretresu svoj nalaz i mišljenje, a u slučaju da je pripremljen pismeni nalaz i mišljenje veštak će ga pročitati i nakon toga priložiće se zapisniku.
Veštak može biti izuzet iz istih razloga iz kojih može biti izuzet i sudija.
O zahtevu za izuzeće odlučuje u toku pretresa predsednik veća, a van pretresa predsednik Suda.
Član 53
Uviđaj se preduzima, kada je za utvrđivanje ili razjašnjenje neke važne činjenice u postupku potrebno neposredno opažanje.
Ako se uviđaj vrši van pretresa, izvršiće ga predsednik veća ili sudija, član veća, koga predsednik veća odredi. Uviđaj se može obaviti i uz sudelovanje veštaka.
Stranke će se uvek obavestiti o vremenu i mestu, na kome će se izvršiti uviđaj, uz napomenu da mogu prisustvovati.
4. Izmena optužnog predloga
Član 54
Ako tužilac u toku pretresa oceni da izvedeni dokazi ukazuju da se izmenilo činjenično stanje izneseno u optužnom predlogu usmeno će izmeniti optužni predlog ili predložiti da se pretres prekine radi pripremanja novog optužnog predloga.
U slučaju podnošenja novog optužnog predloga, Sud je dužan da okrivljenom ostavi dovoljno vremena za pripremanje odbrane, a na njegov zahtev, ako je to potrebno, i u slučaju izmene optužnog predloga.
Ako Sud dozvoli prekid pretresa radi pripremanja novog optužnog predloga, odrediće rok u kome tužilac mora podneti optužni predlog.
Novi optužni predlog dostavlja se okrivljenom, ali odgovor na optužni predlog nije dozvoljen.
Ako tužilac u ostavljenom roku ne podnese optužni predlog, veće će nastaviti pretres na osnovu ranijeg optužnog predloga.
5. Završne reči
Član 55
Po završenom dokaznom postupku, predsednik veća daje reč strankama i oštećenom.
Prvo govori tužilac, zatim oštećeni, branilac i okrivljeni.
Poslednja reč uvek pripada okrivljenom, koji u svojoj reči izlaže odbranu i može se osvrnuti na navode tužioca i oštećenog.
6. Spajanje postupka
Član 56
Ukoliko se pred Sudom vode odvojeni postupci protiv istog okrivljenog za više povreda, Sud može odlučiti da sprovede jedinstveni postupak i donese jednu odluku.
Sud može odlučiti da se sprovede jedinstveni postupak i donese jedna odluka i u slučaju ako je okrivljeni podneo optužni predlog protiv oštećenog.
Rešenje kojim je određeno spajanje postupka ili kojim je odbijen predlog za spajanje je konačno.
7. Odlučivanje po optužnom predlogu
Član 57
O osnovanosti optužnog predloga odlučuje veće koje je vodilo pretres, odmah po zaključenju pretresa.
Ako nađe da postoje razlozi iz člana 32. ovog pravilnika, veće donosi rešenje o obustavi postupka.
Član 58
Ako veće utvrdi da je okrivljeni učinio povredu poslovne etike i dobrih poslovnih običaja, odlukom utvrđuje njegovu odgovornost i izriče mu meru društvene discipline propisanu Kodeksom poslovne etike i ovim pravilnikom.
Okrivljeni je odgovoran za povredu poslovne etike, ako je do izvršenja povrede došlo radnjom ili propuštanjem radnje, odnosno neizvršavanjem dužnog nadzora od strane organa upravljanja, odgovornog lica ili drugih lica, koja su bila ovlašćena da postupaju u ime okrivljenog.
Strani privredni subjekt, u smislu ovog pravilnika, odgovoran je za povredu poslovne etike i dobrih poslovnih običaja koju učini u poslovanju na teritoriji Republike Srbije.
Član 59
Zbog povrede dobrih poslovnih običaja i poslovne etike, mogu se izreći sledeće mere:
1) opomena;
2) javna opomena objavljivanjem na Upravnom odboru Komore;
3) javna opomena objavljivanjem u jednom ili više štampanih ili elektronskih medija;
Izuzev mera iz stava 1. ovog člana Sud će izreći i druge mere koje mu zakonskim propisima budu stavljene u nadležnost.
Član 60
Pored mera iz člana 59, Sud može izreći i zaštitne mere, i to:
1) zabranu učešća u radu organa i tela Komore;
2) zabranu učešća na sajmovima i izložbama;
3) brisanje reda vožnje, odnosno polazaka prevozniku, tj. privrednom društvu ili preduzetniku koji obavlja delatnost javnog prevoza;
4) zabranu obavljanja delatnosti za određeno vreme u skladu sa zakonom.
O izrečenoj meri zabrane obavljanja delatnosti za određeno vreme, Sud obaveštava nadležni organ koji vodi registar privrednih subjekata.
O izrečenoj zaštitnoj meri brisanja reda vožnje Sud obaveštava nadležni organ za registraciju i overu redova vožnje Republike Srbije.
Član 61
Stranom privrednom subjektu mogu se izricati mere zbog povrede dobrih poslovnih običaja i poslovne etike, utvrđene članom 59. ovog pravilnika.
O izrečenoj meri stranom privrednom subjektu Sud obaveštava privrednu komoru države u kojoj je privredni subjekt registrovan za obavljanje delatnosti.
Zaštitne mere iz člana 60. ovog pravilnika ne mogu se izricati stranim privrednim subjektima.
Član 62
Ako veće nađe da okrivljeni nije učinio povredu, ili da nema dokaza da je povredu učinio, doneće odluku kojom ga oslobađa od optužbe.
Član 63
Odluka se donosi na osnovu propisa, uzansi, pravnih pravila, kodeksa usvojenih u Komori, dobrih poslovnih običaja, opštih zaključaka i preporuka organa Komore, a po slobodnom uverenju članova veća, zasnovanom na brižljivoj i savesnoj oceni svih utvrđenih činjenica.
Sud je dužan da savesno oceni svaki dokaz pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima i da na osnovu takve ocene izvede zaključak da li je neka činjenica utvrđena.
Sud donosi odluku na osnovu dokaza koji su izvedeni na pretresu.
Prilikom izricanja mera, veće će uzeti u obzir okolnosti konkretnog slučaja, koje mogu uticati na izricanje strože ili blaže mere, a naročito težinu povrede i njene posledice.
Član 64
Odluka se može odnositi samo na privredni subjekt koji je optužen i samo na povredu koja je sadržana u podnetom, odnosno na pretresu izmenjenom optužnom predlogu.
Član 65
Odluka se donosi većinom glasova, nakon sprovedenog većanja i glasanja.
Odluka je doneta ako se za nju izjasni većina članova veća.
O većanju i glasanju sastavlja se poseban zapisnik, koji potpisuju svi članovi veća i zapisničar.
Zapisnik o većanju i glasanju sadrži tok glasanja i odluku koja je doneta.
Član 66
Donetu odluku predsednik veća saopštava strankama.
Izuzetno, u složenijim slučajevima, veće može odlučiti da odluku dostavi strankama u pismenom otpravku, najkasnije u roku od 30 dana od zaključenog pretresa.
Član 67
U toku glasanja veće može odlučiti da ponovo otvori pretres ako nađe da neke važne činjenice nisu utvrđene, odnosno da neki važni dokazi nisu izvedeni.
Član 68
Pismeno izrađena prvostepena odluka sadrži uvod, izreku i obrazloženje.
Uvod sadrži: naziv Suda, ime i prezime predsednika i članova veća i zapisničara, označenje stranaka, predmet postupka, da li je pretres bio javan, dan zaključenja pretresa, ko je bio prisutan od stranaka, kao i dan kada je odluka doneta.
Izreka sadrži: iskaz o odgovornosti za povredu opisanu u optužnom predlogu, vrstu izrečene mere, odnosno iskaz o oslobađanju od optužnog predloga, kao i iskaz o troškovima postupka.
Obrazloženje sadrži: navode iz optužnog predloga, odgovora na optužni predlog i druge bitne navode stranaka, označenje nespornih činjenica, ocenu izvedenih dokaza, označenje okolnosti koje su uzete u obzir prilikom izricanja mere, kao i pozivanje na pravila koja je veće primenilo.
Član 69
Za izradu odluke odgovoran je predsednik veća, koji i potpisuje odluku.
Otpravak odluke dostavlja se strankama i podnosiocu prijave za pokretanje postupka, sa uputstvom o pravu na prigovor.
V POSTUPAK PO PRIGOVORU
1. Izjavljivanje prigovora
Član 70
Protiv odluke Suda, može se izjaviti prigovor Upravnom odboru Komore, kao drugostepenom organu, u roku od 15 dana od dana prijema odluke.
Prigovor treba da sadrži: označenje pobijane odluke; izjavu da li se odluka pobija u celini ili delimično; razloge prigovora i potpis podnosioca prigovora.
Prigovor odlaže izvršenje pobijane odluke.
Član 71
Odluka se može pobijati zbog bitne povrede postupka, zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog pogrešne primene materijalnog prava, zbog izrečene mere za povredu dobrih poslovnih običaja i poslovne etike i zbog zaštitne mere, kao i odluke o troškovima postupka.
Član 72
Prigovor se podnosi preko Suda.
Prigovor mogu izjaviti: okrivljeni, tužilac i podnosilac prijave.
Neblagovremeni i nedozvoljeni prigovor odbacuje rešenjem predsednik veća.
Neuredan prigovor predsednik veća će odbaciti, ako nedostaci ne budu otklonjeni, u roku od osam dana, od dana prijema poziva da se prigovor uredi.
Primerak blagovremenog i dopuštenog prigovora, dostavlja se protivnoj stranci, koja može, u daljem roku od osam dana, podneti odgovor na prigovor.
2. Odlučivanje po prigovoru
Član 73
Upravni odbor Komore ispituje prvostepenu odluku u delu u kojem se pobija prigovorom i u granicama razloga navedenih u prigovoru pazeći, po službenoj dužnosti, na bitnu povredu postupka i na pravilnu primenu materijalnog prava.
Član 74
U složenijim slučajevima, Upravni odbor Komore može obrazovati posebnu komisiju, sastavljenu od stručnjaka i članova Upravnog odbora, koja bi razmotrila prigovor i podnela predlog Upravnom odboru.
Odluka Upravnog odbora po prigovoru je konačna.
Član 75
Rešavajući po prigovoru Upravni odbor Komore može da:
1) odbaci prigovor kao neblagovremen ili nedozvoljen;
2) odbije prigovor kao neosnovan i potvrdi odluku Suda u celosti;
3) preinači odluku Suda;
4) ukine odluku i uputi predmet Sudu na ponovni pretres i odlučivanje.
Ako je prigovor izjavljen samo u korist okrivljenog, odluka se ne može izmeniti na njegovu štetu.
Član 76
Upravni odbor će odlukom odbiti prigovor kao neosnovan i potvrditi pobijanu odluku, ako nađe da je pravilna i na zakonu zasnovana.
Član 77
Upravni odbor će odlukom preinačiti pobijanu odluku ako nađe da je činjenično stanje pravilno utvrđeno, ali da je pogrešno primenjeno materijalno pravo i pogrešno izrečena mera za povredu dobrih poslovnih običaja i poslovne etike ili zaštitna mera.
Član 78
Upravni odbor će rešenjem ukinuti pobijanu odluku i vratiti predmet na ponovni pretres ako nađe da je učinjena bitna povreda postupka ili da je činjenično stanje pogrešno odnosno nepotpuno utvrđeno.
Upravni odbor će rešenjem ukinuti pobijanu odluku i odbaciti optužni predlog ako nađe da donošenje odluke ne spada u nadležnost Suda, da je zbog iste povrede prema istom učiniocu postupak već pravosnažno okončan ili da je optužni predlog za pokretanje postupka neblagovremen.
Član 79
Pismeno izrađena odluka, odnosno rešenje Upravnog odbora Komore sadrži: uvod, izreku i obrazloženje.
Uvod sadrži: naziv Upravnog odbora, označenje stranaka, označenje pobijane odluke, ko je podneo prigovor, dan kad je odluka doneta.
Izreka sadrži: iskaz da li je pobijana odluka potvrđena, ukinuta ili preinačena i kako je odlučeno o troškovima postupka.
Obrazloženje sadrži: označenje prvostepene odluke, podatke o obimu i razlozima pobijanja odluke, razloge kojima se Upravni odbor Komore rukovodio pri donošenju odluke, razloge zbog kojih Upravni odbor Komore smatra da su navodi prigovora neosnovani (kod potvrđivanja pobijane odluke), ukazivanje na nedostatke u postupku i činjeničnom stanju (kod ukidanja pobijane odluke) kao i ukazivanje na pravila na osnovu kojih je odlučeno (kod preinačenja pobijane odluke).
Član 80
Sud je dužan da na ponovnom pretresu izvede sve radnje i raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao Upravni odbor Komore.
Član 81
Odluka Suda je konačna i izvršna kada protekne rok za prigovor, ili kad se odluka Upravnog odbora Komore, kojom se potvrđuje odluka Suda, dostavi strankama.
VI POSTUPANJE SUDA ČASTI KAO DRUGOSTEPENOG ORGANA
(ODREDBE ČLANA 90. STAV 5, ČLANA 94. I ČLANA 95. KODEKSA POSLOVNE ETIKE „SLUŽBENI GLASNIK RS“, broj 1/2006)
Član 82
Sud časti odlučuje kao drugostepeni organ u slučaju kada postoji osnovana sumnja da je organ privrednog subjekta svojom odlukom povredio javni interes.
Sud, kao drugostepeni organ, odlučuje i u slučajevima kada se steknu uslovi iz člana 94. ili člana 95. Kodeksa poslovne etike.
Član 83
Prijavu za pokretanje postupka pred Sudom mogu podneti: zaposleni u privrednom subjektu, članovi upravnog i izvršnog odbora, nadzornog odbora, odbora revizora i lica koja su za obavljanje neke delatnosti u ime privrednog subjekta angažovana po osnovu ugovora, kao i druga lica i organi unutar privrednog subjekta koji imaju na Kodeksu poslovne etike zasnovan interes.
Podnosilac prijave je dužan dostaviti Sudu original ili prepis odluke privrednog subjekta protiv koga se prijava podnosi.
Član 84
Postupak pred Sudom, kao drugostepenim organom, pokreće se optužnim predlogom.
Optužni predlog mogu podneti tužilac Suda i lica i organi iz člana 83. stav 1. ovog pravilnika.
Optužni predlog, pored elemenata iz člana 29. ovog pravilnika, treba da sadrži i: odluku organa privrednog subjekta protiv koje je optužni predlog usmeren, razloge podnošenja, kao i u kom pravcu i obimu se predlaže poništavanje odluke.
Član 85
Okrivljeni u postupku pred Sudom je privredni subjekt čiji se akt osporava.
Član 86
Predsednik veća pre pretresa, a veće u svakom stadijumu postupka, odbaciće optužni predlog ako utvrdi:
1) da je podnet neblagovremeno;
2) da je očigledno da ne postoji pravni interes na strani podnosioca optužnog predloga, odnosno podnosioca prijave;
3) da je optužni predlog podnet protiv odluke koja nije konačna kod privrednog subjekta.
Član 87
Ako organ privrednog subjekta u toku postupka pred Sudom, donese drugi akt kojim se menja ili stavlja van snage akt protiv koga je optužni predlog podnesen, kao i ako u slučajevima iz člana 82. stav 2. ovog pravilnika, naknadno donese odluku dužan je da o tome obavesti Sud i podnosioca optužnog predloga.
U tom slučaju Sud će pozvati podnosioca optužnog predloga da se u roku od 15 dana izjasni da li je naknadno donetim aktom zadovoljan ili ostaje pri podnetom optužnom predlogu.
Ako podnosilac optužnog predloga u ostavljenom roku obavesti Sud da je naknadno donetim aktom zadovoljan odnosno ako se ne izjasni u ostavljenom roku, Sud će obustaviti postupak.
Ako podnosilac optužnog predloga nije zadovoljan naknadno donetim aktom, Sud će nastaviti postupak.
Član 88
Primerak optužnog predloga se dostavlja okrivljenom privrednom subjektu na odgovor, koji se može podneti Sudu u roku od 15 dana od prijema optužnog predloga.
Okrivljeni privredni subjekt je dužan da u ostavljenom roku dostavi Sudu i spise predmeta.
Ako okrivljeni privredni subjekt u ostavljenom roku ne dostavi odgovor i spise predmeta, Sud će odlučiti na osnovu pismenog dokaznog materijala sa kojim raspolaže.
Član 89
O osnovanosti optužnog predloga Sud odlučuje u nejavnoj sednici.
Zbog složenosti predmeta ili potrebe boljeg razjašnjenja stanja stvari, Sud može rešiti da se održi pretres.
Održavanje pretresa mogu predložiti i stranke.
U tom slučaju predsednik veća će zakazati pretres i na pretres pozvati stranke.
Odsustvo uredno pozvanih stranaka nije smetnja za održavanje pretresa.
Ako stranke nisu došle na pretres predsednik veća će pročitati optužni predlog i druge podneske i na osnovu njih doneti odluku.
Član 90
Sud odlučuje po pravilu na osnovu činjenica koje su utvrđene u postupku pred organom privrednog subjekta.
Ako Sud nađe da u pogledu činjenica iz stava 1. ovog člana, postoji protivrečnost u spisima, ili su u bitnim tačkama nepotpuno utvrđene, ili je iz utvrđenih činjenica izveden nepravilan zaključak u pogledu činjeničnog stanja ili ako nađe da su u postupku kod okrivljenog privrednog subjekta povređena pravila što je bilo od uticaja na rešavanje stvari, osporeni akt poništiće odlukom.
U tom slučaju nadležni organ okrivljenog dužan je da postupi onako kako je u odluci određeno i da donese novi akt.
Ukoliko bi poništenje akta i ponovno vođenje postupka pred nadležnim organom okrivljenog privrednog subjekta izazvalo nenaknadivu štetu za tužioca ili ako je na osnovu isprava i drugih dokaza u spisima predmeta očigledno da je činjenično stanje drukčije od stanja utvrđenog u postupku kod okrivljenog privrednog subjekta, Sud može na pretresu sam utvrditi činjenično stanje i doneti odluku.
Član 91
O osnovanosti optužnog predloga Sud odlučuje odlukom.
Odlukom se optužni predlog usvaja ili odbija kao neosnovan.
Ako se optužni predlog usvaja, Sud poništava osporeni akt okrivljenog privrednog subjekta.
Kada nađe da osporeni akt okrivljenog treba poništiti, Sud može ako priroda stvari to dozvoljava i utvrđeno činjenično stanje pruža pouzdan osnov, odlukom rešiti stvar. Takva odluka Suda u svemu zamenjuje poništeni akt.
Kada Sud nađe da je osnovan optužni predlog podnet na osnovu člana 82. stav 2. ovog pravilnika, odlukom će usvojiti optužni predlog i odrediti da nadležni organ okrivljenog privrednog subjekta donese rešenje.
Član 92
Ostale odredbe ovog pravilnika kojima je regulisan postupak pred Sudom časti, shodno se primenjuju i na postupanje Suda časti kao drugostepenog organa.
Član 93
Odluka Suda, kao drugostepenog organa je konačna i izvršna.
VII TROŠKOVI POSTUPKA
Član 94
Troškovi postupka obuhvataju troškove Suda, stranaka, svedoka, veštaka, tumača i sudskog paušala.
Troškove Suda čine: naknada za rad članova veća i naknade putnih troškova i dnevnica.
Troškove svedoka čine: putni troškovi, dnevnice i naknada zarade.
Troškove veštaka odnosno tumača čine: nagrada za veštačenje odnosno tumačenje, putni troškovi, dnevnice i naknada zarade.
Visinu troškova Suda i sudskog paušala, utvrđuje nadležni organ Komore, posebnom odlukom.
Veće određuje visinu troškova stranaka, svedoka, veštaka i tumača.
Član 95
Troškove postupka snosi okrivljeni, ako je oglašen odgovornim za učinjenu povredu.
Ako je optužni predlog odbačen, ili je postupak obustavljen, ili je okrivljeni oslobođen od optužbe, troškove, osim sudskog paušala snosi Komora, ako je postupak vođen po optužnom predlogu Komore. Ako je postupak vođen po optužnom predlogu privrednog subjekta, nadležnog državnog organa ili građana, troškove snosi tužilac.
U slučajevima iz stava 2. ovog člana Sud može, prema okolnostima slučaja, a naročito ako je okrivljeni dao povoda, ili doprineo pokretanju postupka, odlučiti da troškove postupka, u celini ili delimično, snosi okrivljeni.
Nezavisno od ishoda postupka, svaka stranka snosi troškove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slučajem koji se njoj dogodio.
VIII IZVRŠENJE MERA
Član 96
Mera javne opomene objavljivanjem na Upravnom odboru Komore, izvršava se objavljivanjem izreke odluke, na sednici Upravnog odbora Komore.
Član 97
Mera javne opomene objavljivanjem u jednom ili više štampanih ili elektronskih medija, izvršava se objavljivanjem u jednom ili više dnevnih listova, radiju ili televiziji, koje u izreci odluke odredi Veće, o trošku okrivljenog.
Mera javne opomene objavljivanjem u štampanim ili elektronskim medijima, izvršava se objavljivanjem odluke, u celini ili delimično, o čemu odlučuje Veće.
Mere za povredu dobrih poslovnih običaja i poslovne etike se izvršavaju po njihovoj pravosnažnosti, bez odlaganja, a najkasnije u roku od dve godine od pravosnažnosti odluke kojom su izrečene.
IX EVIDENTIRANJE I BRISANJE MERA
Član 98
Evidenciju mera za povredu poslovne etike i dobrih poslovnih običaja vodi Sud na osnovu pravosnažnih odluka o njihovom izricanju. U evidenciju se unosi: naziv i sedište odnosno poslovno ime, pravna forma i sedište okrivljenog, vrsta povrede poslovnog morala, izrečena mera i datum pravosnažnosti odluke.
Član 99
Izrečena mera briše se iz evidencije, po proteku roka od 5 godina od pravosnažnosti, ako okrivljeni, u tom roku, ne učini novu povredu dobrih poslovnih običaja i poslovne etike.
X PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 100
Svi postupci koji nisu pravosnažno okončani do dana stupanja na snagu ovog pravilnika, nastaviće se po odredbama ovog pravilnika.
Stupanjem na snagu ovog pravilnika, prestaje da važi Pravilnik o Sudu časti pri Privrednoj komori Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 45/02 i 107/03).
Član 101
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.