Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu od buke u radnim prostorijama

Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu od buke u radnim prostorijama

Sl.list SFRJ br. 21/92

I OPŠTE ODREDBE

Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se mere i normativi za zaštitu na radu od štetnog delovanja buke na čovekov organizam izazvane proizvodnim i drugim radnim operacijama, radom oruđa za rad i uređaja i mehanizovanim i ručnim alatom, na radnim mestima u radnim prostorijama.

Član 2

Buka se meri, analizira i ocenjuje po odredbama ovog pravilnika i po odgovarajućim jugoslovenskim standardima.

Član 3

Mere i normative zaštite na radu od buke, propisane ovim pravilnikom, sprovode radne organizacije koje projektuju, proizvode, postavljaju i koriste oruđe za rad i uređaje čiji rad izaziva buku, projektanti i izvođači tehnološkog procesa, kao i projektanti i izvođači građevinskih objekata u kojima se smeštaju oruđa za rad i uređaji, odnosno izvode tehnološki procesi koji izazivaju buku.

Definicije pojmova

Član 4

U smislu ovog pravilnika, navedeni izrazi imaju sledeće značenje:

1) pod štetnom bukom podrazumeva se svaki zvuk čiji nivo, izmeren na određenom radnom mestu u radnoj prostoriji u dB(A), prelazi dopuštene nivoe buke propisane ovim pravilnikom;

2) pod štetnim delovanjem buke podrazumeva se buka koja naročito ometa razne vrste delatnosti, neposredno sporazumevanje govorom, posredno sporazumevanje sredstvima komunikacije (telefon, radio i dr.) i primanje zvučnih signala, i koja oštećuje čulo sluha;

3) nivo buke L definisan je jednačinom:

L = 20 · 1g(p/p0) = 10 · 1g(w/w0)

gde je p – pritisak zvučnog talasanja na mestu sa nivoom L, a p0= 20 Pa, w-intenzitet zvučnog talasanja na mestu sa nivoom L, a w0=10-12 W/m2. Nivo se izražava jedinicom dB (decibel) ili, pri merenju pomoću uključenog frekvencijskog filtra A, jedinicom dB(A) (decibel A);

4) svakodnevna izloženost i prosečna nedeljna izloženost buci izračunavaju se, i to:

gde je:

LAeq.Te – ekvivalentni nivo – energetska prosečna vrednost zvučnog talasa u toku vremenskog intervala „ti“ i definisan je jednačinom:

Te – dnevno trajanje izloženosti radnika buci

To – 8h = 28,800 s

Po – 20 Pa

PA – trenutni i ponderisani akustički pritisak A, izražen u paskalima (Pa), kome je izloženo neko lice pri atmosferskom pritisku u vazduhu, koje može, ali ne mora, da se u toku rada kreće s mesta na mesto.

Akustički pritisak se određuje merenjem na mestima na kojima se u toku rada nalazi radnik, i to u visini njegovih ušiju (član 20 stav 1), po mogućstvu u odsustvu radnika izloženog buci. On se meri tehnikom koja poremećaje u zvučnom polju svodi na najmanju moguću meru.

Ako mikrofon mora da se postavi veoma blizu tela, podešava se tako da se ekvivalentno polje zvučnog pritiska ne promeni.

Pri utvrđivanju svakodnevne izloženosti buci, nivo buke se meri pošto se isključi korišćenje bilo kakvog ličnog zaštitnogsredstva (koje bi moglo uticati na nivo primljenog zvuka);

b) prosečna nedeljna vrednost svakodnevne LEP.n (izloženosti) prema jednačini:

gde su:

(LEP.d)K vrednosti LEP.d za svaki od m radnih dana u posmatranoj nedelji

5) izmereni (merodavni) nivo Lm je nivo koji se izmeri mernim instrumentom na određenom mestu u određeno vreme;

6) izmerene (merodavne) vrednosti Lmi su izmerene (merodavne) vrednosti slučajno odabranih kratkotrajnih merenja iz „n“ uzoraka;

7) ocenjeni nivo Lr je ekvivalentni nivo koji sadrži i korekciju zbog impulsnog karaktera zvuka i pri kom se uzima u obzir mesto rada i vremensko odvijanje rada, tako da je karakterističan za stvarni rizik radnika pri uobičajenom obavljanju njegovog posla;

8) ocenjeni dnevni nivo Lrd odnosi se na izloženost u toku osam časova dnevno ili 28.800s;

9) izloženost je vreme u kom zvuk deluje na radnika u toku radnog dana ili nedelje;

10) indeksom „i“ označava se delimični nivo L, koji je karakterističan za vremenski interval t, u kome se nivo menja za manje od ±2dB, kao i za nedeljnu izloženost radnika. Koristi se kad radnik nije izložen buci svakog dana u nedelji ili kad buci nije izložen svakog dana u nedelji podjednako. Indeks „K“ označava dan u nedelji;

11) dopušteni nivo Lg je ovim pravilnikom propisani nivo za zaštitu radnika od povreda ili zdravstvenog oštećenja ili od prekomernog ometanja na radu zbog buke;

12) trenutni nivo Lp je pri promenljivom zvuku najviši nivo, izmeren pri podešavanju mernog instrumenta na funkciju „vrh“ (peak);

13) dopušteni trenutni nivo Lgp je ovim pravilnikom propisani nivo pojedinih zvučnih događaja ili vršnih vrednosti (prasak, oštar udarac) za zaštitu čula sluha od povrede i onda kad mu je radnik izložen samo jednom ili kratko vreme;

14) dinamika mernog instrumenta je dinamika definisana vremenskom konstantom odziva. Pri dinamici „brzo“ (fast), vremenska konstanta iznosi 0,125 s, a pri dinamici „polako“ – (slow)-1s;

15) prekomerni nivo je nivo koji je veći od graničnih nivoa za zaštitu čula sluha od povreda ili zdravstvenog oštećenja zbog buke ili koji ometa obavljanje poslova;

16) lični dozimetar je merni instrument koji radnik u toku rada nosi sa sobom i koji meri LAeq (ekvivalentnu buku).

II NORMATIVI I MERE ZA ZAŠTITU NA RADU OD BUKE

1. Normativi za zaštitu od buke

Član 5

Štetno delovanje buke ocenjuje se na osnovu punog radnog vremena i u skladu s normativima dopuštenih nivoa buke propisanim u tabelama od 1 do 7, koje su odštampane uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Član 6

Štetnost delovanja buke ocenjuje se upoređivanjem dopuštenog nivoa buke na određenom radnom mestu ili u određenoj radnoj prostoriji, izraženog u dB(A), sa izmerenim (merodavnim) nivoom buke u dB(A) na tom mestu ili u toj prostoriji.

Član 7

Nivo buke na radnim mestima u radnim prostorijama ne sme prelaziti sledeće dopuštene vrednosti:

1) za neometanje raznih vrsta delatnosti – vrednosti iz tabele 1;

2) za neometanje neposrednog sporazumevanja govorom – vrednosti iz tabele 2;

3) za neometanje posrednog sporazumevanja sredstvima komunikacija (telefon, radio i dr.) – vrednosti iz tabele 3;

4) za neometanje primanja zvučnih signala – nivo buke mora biti za 10 dB(A) niži od nivoa zvučnog signala koji na određenom radnom mestu treba čuti;

5) za zaštitu sluha od oštećenja – 85 dB(A), a ako se vrši oktavna analiza – vrednosti iz tabele 4;

6) za dopušteno vreme izlaganja buci, s obzirom na nivo buke – vrednosti iz tabele 5, 6 i 7.

Član 8

Na radnom mestu koje je izloženo kombinovanom uticaju više štetnih delovanja buke iz člana 4 tačka 2 ovog pravilnika dopušteni nivo buke određuje se prema članu 7 ovog pravilnika, i to posebno za svako nepovoljno delovanje buke koje se javlja na takvom radnom mestu. Za dopušteni nivo buke na takvom radnom mestu uzima se nivo buke s najnižom dopuštenom vrednošću.

Član 9

Na radnom mestu na kome se merenjem i ocenjivanjem iz člana 6 ovog pravilnika utvrdi da buka prelazi dopušteni nivo vrši se oktavna analiza buke. Za ocenjivanje štetnosti delovanja buke na osnovu oktavne analize buke koriste se vrednosti N – krivulje prikazane u tabeli 4.

Razlozi prekoračenja će se utvrditi, a poslodavac je dužan da pripremi i sprovodi program tehničkih i/ili organizacionih mera radi smanjenja izloženosti buci.

Član 10

Vrednost N- krivulje koju treba koristiti na radnom mestu iz člana 9 ovog pravilnika mora biti manja za 5 od broja dB(A) utvrđenog prema članu 7, odnosno članu 8 ovog pravilnika, za nivo dopuštene buke na tom radnom mestu. Pri ocenjivanju štetnosti delovanja buke upoređuju se vrednosti izmerenih nivoa zvučnog pritiska u pojedinim oktavama s dopuštenim nivoima zvučnog pritiska u tim oktavama.

Dopuštena vrednost je prekoračena ako se krivulja N = 80 prekorači u bilo kom oktavnom pojasu.

2. Metode merenja buke

Član 11

Izmereni (merodavni) nivo buke utvrđuje se na osnovu merenja ekvivalentnog nivoa buke, ili samo A-nivoa buke, kojima se dodaju korekcije za različite tipove buke.

a) Kod buke stalnog nivoa (bez impulsa i bez tonova) izmereni (merodavni) nivo je isto što i srednji nivo, meren preciznim fonometrom uz primenu korekcionog filtra sa A-karakteristikom i sa brzim (fast) odzivom u toku mernog intervala.

b) Kod promenljive buke izmereni (merodavni) nivo je ekvivalentni nivo koji se određuje prema obrascu:

gde je:

Leq – ekvivalentni nivo buke u dB(A)

LAi = nivo zvuka u dB(A) koji odgovara srednjoj vrednosti klasnog intervala i čija širina može biti 2, 3, 4 ili 5 dB(A)

Ni = broj očitanih mernih rezultata koji pripadaju klasi „i“

N = ukupan broj očitanih mernih rezultata dobijen u toku merenja buke

n = broj klasnih intervala kojima su obuhvaćeni svi izmereni nivoi.

Nivo buke LA meri se preciznim fonometrom, uz primenu korekcionog filtra sa A-karakteristikom i sa brzim odzivom (fast).

v) Kod impulsne buke stalnog ili promenljivog nivoa izmereni (merodavni) nivo određuje se kao u tački 1, odnosno 2, s tim što se umesto preciznog fonometra merenje obavlja pomoću preciznog impulsnog fonometra.

Ako se impulsna buka meri pomoću preciznog fonometra s brzim odzivom (fast), izmereni (merodavni) nivo se dobija tako što se obračunatom srednjom, odnosno ekvivalentnom nivou dodaje 5 dB(A).

g) Kod buke s tonovima stalnog ili promenljivog nivoa, izmereni (merodavni) nivo određuje se kao u tekstu pod a) i b), s tim što se obračunatom srednjem, odnosno ekvivalentnom nivou dodaje 5 dB(A).

d) Kod isprekidane buke određuje se prvi ekvivalentni nivo na isti način kao i za buku promenljivog nivoa. Pored toga, određuje se posebno drugi ekvivalentni nivo i za onaj period kad je buka najveća (kad je stvaraju svi izvori buke). Od ovako određenog ekvivalentnog nivoa LAeq odbija se iznos L koji zavisi od toga koliko je trajanje najvećeg nivoa u odnosu na merni interval. Iznosi L dati su u sledećoj tabli:

Između prvog i drugog ekvivalentnog nivoa, kao izmereni (merodavni) nivo buke uzima se veći nivo.

đ) Kad se buka meri na više mernih mesta, kao rezultat merenja uzima se aritmetička sredina nivoa buke, odnosno ekvivalentnih nivoa buke na pojedinim mernim mestima ako se sve izmerene vrednosti nalaze u opsegu od 6 dB(A). U protivnom, svi pojedinačni rezultati moraju se dati tabelarno.

e) Rezultati merenja buke, odnosno određivanja ekvivalentnog nivoa buke, dobijeni kao decimalan broj, zaokružuju se na najbliži ceo broj tako što se decimalna cifra manja od 5 odbacuje, a decimalna cifra jednaka ili veća od 5 zaokružuje na prvi sledeći ceo broj.

3. Određivanje mernog intervala

Merni interval se određuje prema tipu buke. Po pravilu, minimalni merni interval mora biti dovoljno dug da obuhvati ceo ciklus promena nivoa posmatrane buke. Kod promenljive buke nivo se u toku dana meri u tri merna intervala, a tokom noći u dva intervala. Maksimalni merni interval je za dan od 6.00 časova do 22.00 časa, a za noć – od 22.00 časa do 6.00 časova.

4. Instrumeni za merenje i analizu buke

Član 12

Merni instrumenti moraju da ispunjavaju zahteve IEC 651 za ti p 1 i IEC 804 za intergracione merne instrumente kategorije „P“.

Za merenje promenljivih nivoa, instrument mora da omogući merenje Leq.

Instrument treba da omogućava merenje nivoa sa filterom A, linearnog nivoa, kao i oktavnu analizu u opsegu srednjih frekvencija oktava od 16 Hz do 16 kHz.

5. Merna mesta

Član 13

Na radnim mestima u radnim prostorijama meri se nivo buke i proverava da li buka na ispitivanom radnom mestu prelazi dopušteni nivo određen u skladu s odredbama čl. 7 i 8 ovog pravilnika.

Član 14

Ako radnik u toku rada menja mesto rada, buka se meri u dB(A) na svim mestima na kojima radnik radi. Na osnovu dobijenih podataka izračunava se ocenjeni (vrednovani) nivo buke prema članu 11 ovog pravilnika i proverava da li izračunati nivo buke prelazi dopušteni nivo buke na radnom mestu radnika određen u skladu sa čl. 7 i 8 ovog pravilnika.

Član 15

Odnos nivoa buke i zvučnih signala proverava se merenjem nivoa buke i nivoa zvučnog signala na najudaljenijem mestu od zvučnog signalnog uređaja na kome se odnosni signal mora još čuti.

Nivo buke na mestu rada radnika treba da bude najmanje za 10 dB(A) niži od nivoa zvučnih signala koji su namenjeni za upozorenja ili zaštitu.

Član 16

Ako se na način određen u čl. 13, 14 i 15 ovog pravilnika utvrdi da buka prelazi dopušteni nivo, vrši se oktavna analiza prema odredbama čl. 9 i 10 ovog pravilnika.

Član 17

Ako u prostoriji u kojoj se nalaze grupe istovrsnih mašina buka prelazi dopušteni nivo, oktavna analiza buke vrši se na radnom mestu u sredini svake takve grupe mašina i kod svake mašine čiji je nivo buke za najmanje 2 dB(A) viši od buke susednih mašina.

6. Uslovi merenja buke

Član 18

Buka se meri u radnim prostorijama sa zatvorenim vratima i prozorima i uključenim sistemom za ventilaciju, odnosno klimatizaciju. Ako se radna prostorija često koristi sa otvorenim vratima ili prozorima, merenja buke treba ponoviti i u takvim uslovima.

Član 19

Buka se u radnoj prostoriji meri pri normalnom radu mašina i uređaja i pri normalnom radu s alatom.

Ako se nivo buke na određenom radnom mestu u radnoj prostoriji u toku radnog vremena menja za najmanje 3 dB(A), merenja se ponavljaju kod svih režima rada mašina, uređaja, alata i dr. koji se koriste na odnosnom radnom mestu.

Član 20

Pri merenju buke na radnom mestu, mikrofon zvukomera iz člana 12 stav 1 ovog pravilnika postavlja se na mesto rada radnika u visini ušiju radnika, na odstojanju 0,20 m od uva. Mikrofon mora biti usmeren prema izvoru buke. Između mikrofona i izvora buke ne sme biti prepreka.

Na mestu iz stava 1 ovog člana i u prostorijama u kojima mesto rada nije tačno određeno merenje se vrši na mestu koje je karakteristično za opterećenje radnika, i to na visini od 1,6 m ako radnik radi stojeći, ili na visini od 1,2 m ako radi sedeći.

Ako radnik radi na mestima s različitim nivoom buke ili ako je nivo buke kod različitih poslova različit, ili se u toku vremena menja za više od ±2 dB(A), LAi se meri ili izračunava u toku karakteristične zaokružene radne operacije ili u toku radnog dana ako se pojedine operacije karakteristične za buku u toku radnog dana ne ponavljaju.

Kad se izloženost radnika buci tokom dana u nedelji menja u tolikoj meri da može znatno uticati na ocenu rizika u pogledu povrede ili zdravstvenog oštećenja zbog buke, iz dnevnih ocenjenih nivoa Lrd izračunava se nedeljni ocenjeni nivo.

Mesto i vreme merenja treba da se izaberu tako da budu karakteristični za prosečno opterećenje radnika bukom i da se u zapisniku o merenju što tačnije opišu.

Kad se nivoi buke na mestima rada menjaju zavisno od slučaja (fabrika lima, servisna radionica i sl.), Lr se izuzetno može oceniti pomoću n kratkotrajnih merenja u slučajno odabranim vremenima tokom radnog dana ili nedelje na način naveden u Dodatku 1, koji čini sastavni deo ovog pravilnika.

Kod poslova kod kojih radnik radi na različitim mestima i na kojima su nivoi za ocenu rizika zbog buke znatno različiti, prednost ima merenje pomoću ličnog dozimetra koga radnik nosi sa sobom u toku zaokružene radne operacije.

U radnoj prostoriji merenje se vrši na najmanje onoliko mesta koliko je potrebno da se može oceniti rizik u pogledu povrede ili zdravstvenog oštećenja za sve radnike koji rade u prostoriji.

7. Mere zaštite na oruđima za rad i uređajima

Član 21

Oruđa za rad i uređaji pri čijem se korišćenju stvara buka moraju ispunjavati akustične uslove iz člana 7 ovog pravilnika.

Oruđa za rad i uređaji iz stava 1 ovog člana moraju biti izrađeni tako da sprečavaju buku koja nastaje usled udarnih pravolinijskih i rotacionih kretanja delova oruđa i uređaja pri njihovom radu i prenošenju buke preko konstrukcije na tlo i ostale elemente radnih prostorija u kojima se takva oruđa i uređaji nalaze.

Ako je za ispunajvanje uslova iz stava 1 ovog člana potrebno preduzimanje posebnih mera (prigušivači buke, elastična podlaganja), zvuko-apsorpcioni štitnici, izolacione kabine i dr.), u dokumentaciji koja se prilaže uz oruđe za rad i uređaj moraju se naznačiti i te mere.

Član 22

Za sprečavanje buke koja nastaje usled kretanja fluida (vazduh, para, gasovi) kroz cevi ili kanale, kao i pri njihovom izlaženju u slobodnu atmosferu (motori s unutrašnjim sagorevanjem, parne mašine, kompresori, duvaljke, ventilatori i dr.), primenjuju se odgovarajuće mere zaštite pri projektovanju, izvođenju i montaži cevovoda (pravilno oblikovanje kanala, odvajanje cevovoda od izvora buke i od ostalih elemenata prostorije umecima od gume i drugih materijala koji amortizuju zvuk, opremanje krajeva izduvnih cevi napravama za prigušivanje buke i sl.).

Član 23

Za sprečavanje buke koja nastaje usled kretanja transportnih sredstava u zatvorenim prostorijama (mosne i druge dizalice na šinama, železnički vagoni, motorna kolica, ručna kolica i dr.) primenjuju se odgovarajuće zaštitne mere za smanjivanje buke (polaganje dizaličnih koloseka na elastičnu podlogu, spajanje šina zavarivanjem, oblaganje metalnih točkova pomoćnih transportnih kolica gumom ili drugim elastičnim materijalom koji amortizuje zvuk, asfaltiranje glavnih saobraćajnica u halama i radionicama ako su od betona ili drugog tvrdog materijala i dr.).

Član 24

Do donošenja jugoslovenskih standarda o uslovima merenja buke koju stvaraju mašine, podaci o buci oruđa za rad i uređaja utvrđuju se na osnovu merenja izvršenih u skladu sa ISO preporukom.

8. Mere zaštite na objektima u radnim prostorijama

Član 25

Objekti s radnim prostorijama u kojima će se smeštati oruđa za rad i uređaji s izvorima buke ili u koje buka može da dopre spolja moraju u pogledu akustičnih uslova odgovarati odredbi člana 7 ovog pravilnika, važećim tehničkim propisima i akustičnim proračunima priloženim projektu objekta.

Član 26

Mere zaštite iz člana 27 ovog pravilnika primenjivaće se i pri rekonstrukciji građevinskih objekata, radnih prostorija i tehnoloških procesa, kao i pri postavljanju novih oruđa za rad i uređaja u radnim prostorijama ako bi rekonstrukcija, odnosno postavljanje novih oruđa za rad i uređaja moglo doprineti prekoračenju dopuštenih nivoa buke.

Član 27

Korisnici novih i rekonstruisanih objekata s radnim prostorijama u kojima su smeštena oruđa za rad i uređaji sa izvorima buke moraju, pre puštanja u redovan pogon tih oruđa i uređaja, izvršiti merenja nivoa buke na radnim mestima i u radnim prostorijama radi proveravanja da li buka prelazi dopušten nivo propisan ovim pravilnikom.

Član 28

Kad izloženost radnika buci ili kad maksimalne vrednosti akustičnog pritiska, pojedinačno ili zajedno, pređu 85 dB(A) i 200 Pa, preduzeće se mere s ciljem da se obezbedi:

1) da radnici i/ili njihovi predstavnici u preduzećima ili ustanovama dobiju informaciju ili, u izuzetnim slučajevima, adekvatno obrazovanje u odnosu na:

– moguće opasnosti po sluh,

– mere koje su za takve slučajeve predviđene ovim pravilnikom,

– nošenje sredstava lične zaštite,

– kontrolu sluha shodno članu 31;

2) da radnici ili njihovi predstavnici u preduzećima ili ustanovama dobiju rezultate procene ili merenja buke i procene njenog uticaja na sluh radnika izloženih buci.

Na mestima rada gde buka premašuje 85 dB(A) radnici će na pogodan način (signalima, crtežima, slikama ili na drugi način) biti obavešteni gde, kada i kako treba da primene odredbe stava 1 ovog člana.

Na mestima gde buka premašuje 90 dB(A) ili na kojima vrednost maksimalnog akustičnog pritiska prelazi 200 Pa, radnici će pomoću odgovarajućih signala biti obavešteni o nastaloj situaciji i kada će i kako primeniti odredbe ovog pravilnika. Na tim mestima nije dozvoljen pristup radnicima koji nisu neposredno vezani za proizvodne procese na tom radnom mestu.

Poslodavac je obavezan da bez odlaganja sprovede odredbe člana 9 stav 2 ovog pravilnika.

Član 29

Kad se na radnom mestu iz dana u dan uočavaju znatne promene dnevne izloženosti radnika buci, nadležni republički organ uprave, na zahtev preduzeća, može, izuzetno, za radnike koji rade na specijalnim poslovima (zadacima), da odloži primenu člana 9 stav 2, člana 28 stav 1 i člana 30 stav 1, ali samo pod uslovom da adekvatna kontrola pokazuje da prosečno nedeljno izlaganje radnika buci ne premašuje dnevne vrednosti utvrđene čl. 7 i 8 ovog pravilnika.

U izuzetnim slučajevima, kad tehničkim i/ili organizacionim merama nije moguće dnevno izlaganje buci smanjiti ispod 90 dB(A) i obezbediti zaštitu predviđenu članom 30 stav 1 tačka 2 ovog pravilnika, organi uprave iz stava 1 ovog člana mogu odložiti njegovu primenu za ograničeno vreme.

Izuzeća mogu trajati najduže šest meseci i mogu se ponoviti.

U tim slučajevima moraju se koristiti sredstva lične zaštite najvećeg stepena efikasnosti.

9. Sredstva lične zaštite od buke

Član 30

Na radnim mestima na kojima se pri radu s oruđima za rad i uređajima, zbog tehničkih ili tehnoloških uslova eksploatacije, odnosno drugih opravdanih razloga, ne mogu ispuniti akustički uslovi iz člana 7 ovog pravilnika koji se utvrđuju odgovarajućom tehničkom dokumentacijom, ugroženim licima moraju se staviti na raspolaganje sredstva za zaštitu sluha predviđena Pravilnikom o sredstvima lične zaštite na radu i ličnoj zaštitnoj opremi, odnosno odgovarajućim jugoslovenskim standardima.

1. Ne prejudicirajući odredbe člana 7 i člana 9 stav 2 ovog pravilnika, kad nivo buke ili kad maksimalne vrednosti akustičkog pritiska, zajedno ili pojedinačno, premaše 90 dB(A) i 200 Pa, moraju se upotrebiti sredstva lične zaštite (štitnici).

2. Kad postoji mogućnost da buka premaši dopušteni nivo-85 dB(A), radnicima se moraju staviti na raspolaganje sredstva lične zaštite.

3. Poslodavac mora da obezbedi sredstva lične zaštite u dovoljnom broju.

Sredstva lične zaštite biraju se zajedno sa zainteresovanim radnicima i moraju da odgovaraju svakom ponaosob, pri čemu se mora voditi računa i o zaštiti njihovog zdravlja i o njihovoj sigurnosti pri radu.

Sredstva lične zaštite treba da obezbede da nivo buke (ili maksimalnog zvučnog pritiska) koji prima radnik ne bude veći od 85 dB(A).

4. Ako bi zbog primene odredaba ovog člana mogla nastati povećana opasnost na radu, preduzeće se mere da se ta opasnost svede na najmanju meru.

10. Zdravstvene mere

Član 31

Na radnim mestima na kojima buka prelazi 85 dB(A) mogu se zapošljavati samo lica koja su na osnovu prethodnog specijalističkog zdravstvenog pregleda proglašena sposobnim za rad na takvim radnim mestima.

Kad se svakodnevna izloženost buci nekog radnika ne može svesti ispod 85 dB(A), izloženi radnik ima pravo na kontrolu sluha (očuvanosti te funkcije) i ocenu zdravstvenog stanja.

Lica iz stava 1 ovog člana moraju se u toku rada podvrgavati periodičnim specijalističkim zdravstvenim pregledima, uključujući i audiometrijsko ispitivanje sluha.

III PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 32

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o opštim merama i normativima zaštite na radu od buke u radnim prostorijama („Službeni list SFRJ“, br. 29/71).

Član 33

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom listu SFRJ“.

Prilog 1.

Ocenjeni nivo Lr izračunava se iz rezultata izmerenih vrednosti slučajno odabranih merenja Lmi i n slučajno odabranih kratkotrajnih merenja tako što se najpre izračuna:

aritmetička srednja vrednost izmerenih vrednosti Lm

,

standardna devijacija SD

i standardne greške p

vrednost  kao funkcija broja merenja n očitava se u sledećoj tabeli:

Lr se izračunava po jednačini: Lr = Lm+p+K1

Lr je izračunat dovoljno precizno kad je p <= 1,5 dB.

Isto važi i za svaki frekvencijski pojas posebno, ako se izvrši frekvencijska analiza buke.

Lmi su izmerene vrednosti slučajno odabranih kratkotrajnih vrednosti iz n uzoraka.

Tabela 1

Tabela 2

Tabela 3

Tabela 4

Tabela 5

Tabela 6

Tabela 7