TEHNOLOŠKI VIŠAK – Prava zaposlenog posle prestanka radnog odnosa – propisi i mišljenja

Pročitaj i :

1. TEHNOLOŠKI VIŠAK – Prava zaposlenog posle prestanka radnog odnosa 
2. Tehnološki višak – model za obračun otpremnine

 ZAKON O RADU

Sl. glasnik RS 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014

4. Otkaz od strane poslodavca

1) Razlozi za otkaz

Član 179

Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to:

1. ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
2. ako je pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom;
3. ako se ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka mirovanja radnog odnosa iz člana 79. ovog zakona, odnosno neplaćenog odsustva iz člana 100. ovog zakona.

Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to:

1. ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze;
2. ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja;
3. ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada;
4. ako ne koristi ili nenamenski koristi obezbeđena sredstva ili opremu za ličnu zaštitu na radu;
5. ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to:

1. ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom;
2. ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. ovog zakona;
3. ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;
4. zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla;
5. ako njegovo ponašanje predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom, nezavisno od toga da li je protiv zaposlenog pokrenut krivični postupak za krivično delo;
6. ako je dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa;
7. ako zaposleni koji radi na poslovima sa povećanim rizikom, na kojima je kao poseban uslov za rad utvrđena posebna zdravstvena sposobnost, odbije da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti;
8. ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac, o svom trošku, radi utvrđivanja okolnosti iz stava 3. tač. 3) i 4) ovog člana ili da utvrdi postojanje navedenih okolnosti na drugi način u skladu sa opštim aktom. Odbijanje zaposlenog da se odazove na poziv poslodavca da izvrši analizu smatra se nepoštovanjem radne discipline u smislu stava 3. ovog člana.

Zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to:

1. ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla;
2. ako odbije zaključenje aneksa ugovora u smislu člana 171. stav 1. tač. 1-5) ovog zakona.

Član 182

Ako otkaže ugovor o radu zaposlenom u slučaju iz člana 179. stav 5. tačka 1) ovog zakona, poslodavac ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od tri meseca od dana prestanka radnog odnosa, osim u slučaju iz člana 102. stav 2. ovog zakona.

Ako pre isteka roka iz stava 1. ovog člana nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.

3) Obaveza isplate zarade i naknade zarade

Član 186

Poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Isplatu obaveza iz stava 1. ovog člana, poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

***************************************

Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti

Sl.glasnik RS br. 36/2009, 88/2010, 38/2015

 

V OSIGURANJE ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI

1. Obavezno osiguranje

Član 64

Obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti (u daljem tekstu: obavezno osiguranje) je deo sistema obaveznog socijalnog osiguranja građana kojim se obezbeđuju prava za slučaj nezaposlenosti na načelima obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti.

Obaveznim osiguranjem obezbeđuju se prava za slučaj nezaposlenosti, i to:

1. novčana naknada;
2. zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje u skladu sa zakonom;
3. druga prava u skladu sa zakonom.

Član 65

Sredstva za ostvarivanje prava iz obaveznog osiguranja obezbeđuju se iz doprinosa za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti i drugih sredstava obezbeđenih u skladu sa zakonom.

2. Pravo na novčanu naknadu

2. Pravo na novčanu naknadu

Član 66

Obavezno osigurano lice ima pravo na novčanu naknadu ako je bilo osigurano najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci.

Neprekidnim osiguranjem iz stava 1. ovog člana smatra se i prekid obaveznog osiguranja kraći od 30 dana.

Član 67

Nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu u slučaju prestanka radnog odnosa ili prestanka obaveznog osiguranja, po osnovu:

1. prestanka radnog odnosa otkazom od strane poslodavca, u skladu sa propisima o radu, i to:

1) ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, u skladu sa zakonom, osim lica koja su se, u skladu sa odlukom Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viška zaposlenih, svojevoljno opredelila za novčanu naknadu ili posebnu novčanu naknadu – u većem iznosu od visine otpremnine utvrđene Zakonom o radu,

2) ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;

2. prestanka radnog odnosa na određeno vreme, privremenih i povremenih poslova, probnog rada;
3. prestanka funkcije izabranih, imenovanih i postavljenih lica, ukoliko nije ostvareno pravo na mirovanje radnog odnosa ili naknadu plate, u skladu sa zakonom;
4. prenosa osnivačkih prava vlasnika, odnosno člana privrednog društva;
5. otvaranja stečaja, pokretanja likvidacionog postupka i u drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom;
6. premeštaja bračnog druga, u skladu sa posebnim propisima;
7. prestanka radnog odnosa u inostranstvu, u skladu sa zakonom, odnosno međunarodnim sporazumom.

Nezaposleni kome je radni odnos, odnosno osiguranje prestalo njegovom voljom ili krivicom, odnosno ako je radni odnos prestao svojevoljnim opredeljivanjem za otpremninu, novčanu naknadu ili posebnu novčanu naknadu po odluci Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viška zaposlenih, u većem iznosu od visine otpremnine utvrđene Zakonom o radu, može ostvariti pravo na novčanu naknadu ako ponovo ispuni uslove iz člana 66. ovog zakona.

Član 68

Novčana naknada pripada nezaposlenom od prvog dana od dana prestanka obaveznog osiguranja, ako se prijavi i podnese zahtev Nacionalnoj službi u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja.

Nezaposlenom koji podnese zahtev iz stava 1. ovog člana po isteku roka od 30 dana, novčana naknada pripada od dana podnošenja zahteva.

Pravo na novčanu naknadu nema nezaposleni koji podnese zahtev po isteku vremena za koje bi mu pravo na novčanu naknadu pripadalo, u skladu sa ovim zakonom.

U rok iz st. 1-3. ovog člana ne računa se vreme za koje je nezaposleni po propisima o zdravstvenom osiguranju bio privremeno sprečen za rad.

2.1. Visina novčane naknade

Član 69

Osnovica za utvrđivanje visine novčane naknade jeste prosečna zarada, odnosno plata ili naknada zarade, odnosno naknada plate koja je nezaposlenom isplaćena u skladu sa zakonom u poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je prestalo osiguranje.

Ako zarada nije isplaćena ili je isplaćena u iznosu nižem od osnovice na koju je obračunat doprinos, osnovicu za utvrđivanje visine novčane naknade čini osnovica na koju je obračunat doprinos za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti i za koju je podneta pojedinačna poreska prijava nadležnom organu, u skladu sa zakonom.

Ako nezaposlenom u periodu iz stava 1. ovog člana nije obračunat doprinos za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti i nije podneta pojedinačna poreska prijava nadležnom organu u skladu sa zakonom, visina novčane naknade utvrđuje se u najnižem iznosu, u skladu sa zakonom.

Član 70

Novčana naknada utvrđuje se u visini od 50% osnovice iz člana 69. ovog zakona.

Novčana naknada iz stava 1. ovog člana ne može biti viša od 160% niti niža od 80% minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu za mesec u kojem se vrši isplata novčane naknade.

Novčana naknada iz stava 2. ovog člana određuje se na osnovu broja radnih časova za mesec za koji se vrši isplata novčane naknade.

Član 71

Novčana naknada se isplaćuje za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata.

2.2. Trajanje prava na novčanu naknadu

Član 72

Novčana naknada isplaćuje se nezaposlenom:

1. tri meseca, ako ima staž osiguranja od jedne do pet godina;
2. šest meseci, ako ima staž osiguranja od pet do 15 godina;
3. devet meseci, ako ima staž osiguranja od 15 do 25 godina;
4. dvanaest meseci, ako ima staž osiguranja duži od 25 godina.

Godinom staža osiguranja, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se navršenih 12 meseci za koje je obveznik doprinosa bio obavezno osiguran.

Izuzetno, novčana naknada pripada nezaposlenom u trajanju od 24 meseca, ukoliko nezaposlenom do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, nedostaje do dve godine.

Ispunjenost uslova za ostvarivanje prava na penziju, po osnovu staža osiguranja, nezaposleni dokazuje pojedinačnim aktom organizacije nadležne za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Korisnik novčane naknade dužan je da se lično javlja Nacionalnoj službi radi obaveštavanja o mogućnostima i uslovima zaposlenja i posredovanja u zapošljavanju svakih 30 dana, u skladu sa individualnim planom zapošljavanja.

Član 73

Isplata novčane naknade se nastavlja za vreme:

1. trajanja dodatnog obrazovanja i obuke, u skladu sa individualnim planom zapošljavanja;
2. privremene sprečenosti za rad utvrđene prema propisima o zdravstvenom osiguranju, ali ne duže od 30 dana od dana nastanka privremene sprečenosti;
3. porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada zbog posebne nege deteta, prema propisima iz oblasti rada ili drugim propisima kojima se reguliše odsustvo sa rada.

Član 74

Novčana naknada može da se isplati u jednokratnom iznosu radi samozapošljavanja, na zahtev nezaposlenog, u skladu sa opštim aktom Nacionalne službe.

Član 75

Isplata novčane naknade obustavlja se za vreme za koje miruju prava po osnovu nezaposlenosti, i to:

1. trajanja ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova;
2. odsluženja ili dosluženja vojnog roka;
3. izdržavanja kazne zatvora, trajanja pritvora, izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci;
4. boravka u inostranstvu u slučaju kada je nezaposleni ili njegov bračni drug upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.

Po prestanku razloga iz stava 1. ovog člana, nezaposleni ostvaruje pravo na isplatu novčane naknade za preostalo vreme za koje je priznato pravo na novčanu naknadu ako se prijavi i podnese zahtev za ostvarivanje prava u roku od 30 dana.

2.3. Prestanak prava na novčanu naknadu

Član 76

Korisniku novčane naknade prestaje pravo na novčanu naknadu, ako:

1. se briše sa evidencije, u skladu sa ovim zakonom;
2. prestane da se vodi evidencija o nezaposlenom, u skladu sa zakonom;
3. ne obavesti Nacionalnu službu u roku od pet dana o promeni koja je uslov ili osnov za sticanje, ostvarivanje ili prestanak prava na novčanu naknadu;
4. se od strane nadležnog organa utvrdi da radi kod poslodavca bez ugovora o radu ili ugovora o privremenim i povremenim poslovima;
5. podnese zahtev za prestanak prava.

Član 77

Nezaposleni kome je prestalo pravo na novčanu naknadu može da ostvari ovo pravo ako ponovo ispuni uslove za sticanje prava na novčanu naknadu, s tim što mu se u staž osiguranja ne uračunava staž za koji je već ostvario novčanu naknadu.

Nezaposlenom kome je prestalo pravo na novčanu naknadu zbog zasnivanja radnog odnosa ili započinjanja osiguranja po drugom osnovu, pre isteka vremena za ostvarivanje tog prava, nastavlja se pravo na novčanu naknadu za preostalo vreme u utvrđenom iznosu, ako ponovo postane nezaposlen i ako je to za njega povoljnije.

3. Pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje

Član 78

Korisnik novčane naknade ima pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje za vreme ostvarivanja prava na novčanu naknadu.

Doprinosi za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje su sadržani u novčanoj naknadi i plaćaju se na teret lica koje prima novčanu naknadu.

Osnovica na koju se plaćaju doprinosi je iznos novčane naknade.

Obračun i uplatu doprinosa za osiguranje iz stava 1. ovog člana vrši Nacionalna služba.

Član 79

Članovi porodice korisnika novčane naknade imaju pravo na zdravstveno osiguranje ako nisu zdravstveno osigurani po drugom osnovu.

 

***************************************

MIŠLJENJA MINISTARSTVA RADA

“Godišnji odmor je pravo iz radnog odnosa i koristi se po pravilu u kalendarskoj godini za koju zaposleni ostvaruje to pravo. Prema članu 68. stav 4. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009 – dalje: Zakon) zaposlenom se ne može uskratiti pravo na odmor, niti on može da se odrekne tog prava.

Prema članu 118. tačka 6) Zakona zaposleni ima pravo na naknadu troškova na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Prema tome, pravo na regres vezano je za korišćenje godišnjeg odmora, stoga zaposleni koji nije koristio godišnji odmor nema pravo na naknadu troškova na ime regresa za godišnji odmor.

Zaposlenom kome saglasno članu 179. tačka 9) Zakona prestane radni odnos zbog prestanka potrebe za obavljanjem određenog posla ili smanjenja obima posla usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, prestaje radni odnos pošto mu poslodavac, u skladu sa članom 158. Zakona isplati pripadajuću otpremninu. Zaposleni kome u kalendarskoj godini prestaje radni odnos po osnovu viška, po pravilu ostvaruje pravo na korišćenje godišnjeg odmora za tu kalendarsku godinu. To znači da poslodavac pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu po ovom osnovu treba da zaposlenom omogući korišćenje pripadajućeg godišnjeg odmora za tu kalendarsku godinu.

Prema Zakonu (član 185. stav 5), zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu ako zakonom ili rešenjem nije određen drugi rok. Prema tome, rešenje o otkazu ugovora o radu je konačno i izvršno danom dostavljanja zaposlenom. Zaposlenom po pravilu prestaje radni odnos danom uručenja rešenja, s tim što rešenjem može da bude utvrđen i drugi datum prestanka radnog odnosa.

Polazeći od navedenog, u slučaju kada je poslodavac po sprovedenom postupku utvrđivanja viška zaposlenih, doneo rešenja o otkazu ugovora o radu i ista uručio zaposlenima koji su višak do kraja 2010. godine, sama činjenica da je u rešenju o otkazu ugovora o radu utvrđen otkazni rok koji ističe u toku januara 2011. godine, ne predstavlja osnov za sticanje prava na korišćenje godišnjeg odmora za 2011. godinu i isplatu regresa za taj odmor.”

Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike br. 131-04-2/2011-02 od 08.02.2011. godine

————————————————————————————————————————————————

“U skladu sa članom 179. tačka 9) Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005 i 61/2005 – dalje: Zakon), poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Članom 183. Zakona propisano je da se opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu ne smatra privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja.

Prema tome, privremena sprečenost za rad ne može biti razlog za otkaz ugovora o radu, niti kriterijum za utvrđivanje zaposlenih koji su višak. Međutim, ako postoji opravdan razlog za otkaz ugovora o radu, kao što je prestanak potrebe za obavljanjem određenog posla usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, nema smetnji da radni odnos prestane i zaposlenom koji se nalazi na bolovanju zbog privremene sprečenosti za rad.

To proizilazi i iz člana 187. Zakona kojim je predviđena posebna zaštita od otkaza. Naime, ovim članom je predviđeno da za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Prema tome, zaštita od otkaza predviđena je samo u slučaju odsustva sa rada u navedenim slučajevima, a ne i ako zaposleni odsustvuje sa rada zbog privremene sprečenosti za rad (bolovanja).”

Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike br. 011-00-00244/2008-02 od 07.04.2008. godine