POSREDNICI ZA PROMET I ZAKUP NEPOKRETNOSTI – Direktiva o objavljivanju indikatora za prepoznavanje sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma

PROČITAJ I ZA DRUGE DELATNOSTI :
  1. Računovođe : https://www.overa.rs/za-racunovode-direktova-o-objavljivanju-indikatora-za-prepoznavanje-sumnje-da-se-radi-o-pranju-novca-ili-finansiranju-terorizma.html
  2. Revizori : https://www.overa.rs/revizori-direktiva-o-objavljivanju-indikatora-za-prepoznavanje-sumnje-da-se-radi-o-pranju-novca-ili-finansiranju-terorizma.html
  3. Brokeri, dileri, posrednici u trgovanju hartijama od vrednosti : https://www.overa.rs/direktiva-o-objavljivanju-indikatora-za-prepoznavanje-sumnje-da-se-radi-o-pranju-novca-ili-finansiranju-terorizma.html

 **************************************************************

„Na osnovu člana 65. stav 1. tačka 3) Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Sl. glasnik RS“, br. 20/2009, 72/2009, 91/2010), i člana 44. stav 1. Zakona o državnoj upravi („Sl. glasnik RS“, br.101/2007) vršilac dužnosti direktora Uprave za sprečavanje pranja novca donosi

DIREKTIVU O OBJAVLJIVANJU INDIKATORA ZA PREPOZNAVANJE SUMNJE DA SE RADI O PRANJU NOVCA ILI FINANSIRANJU TERORIZMA

Na zvaničnoj veb stranici Uprave za sprečavanje pranja novca objavljuje se izmenjena i dopunjena lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija za obveznike u prometu i zakupu nepokretnosti.

Navedeni obveznici su, u skladu sa članom 23. Pravilnika o metodologiji za izvršavanje poslova u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, dužni da indikatore koji su sastavni deo ove direktive uvrste u listu indikatora koju izrađuju u skladu sa članom 50. stav 1. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Obveznici su dužni da primenjuju ovu listu indikatora počev od 1. oktobra 2015. godine.

  1. Ugovorne strane ne nastupaju stvarno u svoje ime i pokušavaju da sakriju identitet stvarnog kupca ili prodavca.
  2. Kupac ne pokazuje naročit interes za karakteristike nepokretnosti (kvalitet izrade, lokaciju, datum završetka i primopredaje).
  3. Kupac nije posebno zainteresovan za prikupljanje boljih ponuda ili za postizanje povoljnijih uslova plaćanja.
  4. Kupac pokazuje izrazitu zainteresovanost za tačno određenu nekretninu i lokaciju i ne ispoljava naročitu zainteresovanost za cenu nepokretnosti (kupovina po svaku cenu).
  5. Kupovina i prodaja nepokretnosti odvija se istog dana ili u vrlo kratkom vremenskom periodu, naročito kada se uočava značajno odstupanje od tržišne cene.
  6. Stranka kupac se pojavljuje sa velikim iznosom gotovine za kupovinu nepokretnosti ili plaćanje koje se vrši gotovinom.
  7. Kupovina nepokretnosti na ime trećih lica (rođaka, prijatelja, advokata, pravnih lica sa of-šor destinacija i drugih pravnih lica), bez logičnog razloga.
  8. Kupovina nepokretnosti je nesrazmerna kupovnoj moći kupca, a kupac daje nelogične odgovore o poreklu imovine.
  9. Stranke pokazuju veliko interesovanje da brzo obave kupoprodajnu transakciju iako za to nema posebnog razloga, bez interesovanja da se saznaju bitni detalji ugovora.
  10. Transakcije gde stranka zahteva plaćanje koje se sastoji od više manjih uplata, koje u zbiru čine cenu nepokretnosti (usitnjavanje).
  11. Pravno lice daje adresu koja predstavlja broj poštanskog faha za komunikaciju sa posrednikom, ili je adresa na kojoj je pravno lice registrovano nepostojeća.
  12. Više transakcija kupovine i prodaje jedne nepokretnosti koje vrši grupa fizičkih i/ili pravnih lica koja su međusobno povezana (porodične, poslovne veze, lica koja dele istu adresu ili zastupnike ili advokate itd.).
  13. Transakcije koje izvršavaju zastupnici (advokati, punomoćnici i dr) koji deluju u interesu potencijalno povezanih fizičkih lica (porodična ili poslovna povezanost, lica koja žive na istoj adresi itd.).
  14. Transakcije u kojima se kao učesnik pojavljuje novoosnovano pravno lice, sa malim osnivačkim kapitalom, a kupuje ili prodaje nekretnine visoke vrednosti.
  15. Obezbeđenje kredita za kupovinu nepokretnosti vrši se depozitom u iznosu od 100% iznosa traženog kredita.
  16. Transakcije koje dolaze sa teritorija koja ne primenjuju propise iz oblasti sprečavanja pranja novca i gde postoji visok geografski rizik od pranja novca, bez obzira na to da li stranka dolazi sa tih teritorija.
  17. Stranka obećava nerealno visoku posredničku naknadu za izvršeni posao (kupovinu nepokretnosti).
  18. Stranka u poslednjem trenutku, pred realizaciju ugovora, menja ugovorne strane (dovodi novo lice i predstavlja ga kao kupca), ne pružajući logično objašnjenje za takvo postupanje.
  19. Stranka koja je nedavno kupila nepokretnost, prodaje je za višestruko veću cenu od kupovne.
  20. Vlasništvo nad nepokretnošću je jedina veza kupca – stranog državljanina sa našom zemljom.
  21. Stranka kupuje nekretninu za gotovinu, a ubrzo zatim tu nepokretnost koristi kao sredstvo obezbeđenja za dobijanje kredita za kupovinu nove nepokretnosti.
  22. Zakupnina u iznosu koji je značajno veći od zakupnine stana približnih karakteristika na istoj ili sličnoj lokaciji, koja se unapred plaća za duži vremenski period, kada postoji sumnja u fiktivnost ugovora.
  23. Odbijanje stranke da da podatke koji se u praksi uobičajeno prikupljaju (lični podaci, adresa, zanimanje) i/ili nedoslednosti u priloženoj dokumentaciji (datumi, potpisi i drugi podaci).
  24. Stranka, koja nije lično videla nekretninu, istu kupuje preko posrednika (advokata, zastupnika, bliskih osoba i dr).
  25. Stranka prilaže lična dokumenta koja su izdata od strane druge države i čiju autentičnost je teško proveriti.
  26. Stranka poklanja nepokretnost licu sa kojim nije u srodstvu ili drugim ličnim ili poslovnim odnosima.“

Mišljenje Ministarstva finansija br. OP-000102-0026/2015 od 11.09.2015. godine