Poreska obaveza po osnovu prodaje imovine paušalnog obveznika po zatvaranju radnje

Poreska obaveza po osnovu prodaje imovine paušalnog obveznika po zatvaranju radnje 

„U konkretnom slučaju, fizičko lice kao bivši vlasnik samostalne zanatske radnje koji je porez plaćao na paušalno utvrđen prihod (paušalac), po prestanku obavljanja samostalne delatnosti, odnosno posle zatvaranja radnje prodao je mašine koje su po prestanku obavljanja registrovane delatnosti ostale kao njegovo vlasništvo, a koje su inače predstavljale opremu – osnovno sredstvo za obavljanje stolarske delatnosti, i po tom osnovu (od prodaje) ostvario je određeni prihod.

Odredbom čl. 1. i 2. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009 i 44/2009 – dalje: Zakon) propisano je da porez na dohodak građana plaćaju fizička lica koja ostvaruju dohodak, na prihode iz svih izvora, sem onih koji su posebno izuzeti Zakonom.

Sa stanovišta poreza na dohodak građana prihodi koje fizičko lice ostvari po osnovu prodaje pojedinih predmeta svoje imovine u okviru upravljanja i raspolaganja tom imovinom (od slučaja do slučaja), ne podležu plaćanju poreza na dohodak građana.

Kao dokazno sredstvo o prodaji pojedinih predmeta sopstvene imovine može se prihvatiti svaki verodostojan dokument, odnosno dokazno sredstvo iz kojeg proizilazi činjenica da se radi o predmetima sopstvene imovine (račun, izjava o vlasništvu i dr.).

Saglasno navedenom, u predmetnom slučaju prodaje pokretnih stvari (mašina) koje su ostale kao vlasništvo fizičkog lica nakon njegovog prestanka obavljanja samostalne delatnosti kao paušalca, može se smatrati da je reč o prodaji predmeta sopstvene imovine fizičkog lica koja se vrši od slučaja do slučaja, pa prihod koji u tom slučaju fizičko lice ostvari njihovom prodajom ne podleže plaćanju poreza na dohodak građana.

Preduzetnik – paušalac, koji je prestao sa obavljanjem delatnosti je dužan da podnese poresku prijavu nadležnom poreskom organu, u roku od 30 dana od dana prestanka obavljanja delatnosti (član 94. stav 2. Zakona), a na osnovu čega, posle izvršenog postupka kontrole, Poreska uprava rešenjem utvrđuje konačnu poresku obavezu do dana prestanka obavljanja delatnosti.

Saglasno načelu fakticiteta Poreska uprava u svakom konkretnom slučaju utvrđuje sve činjenice koje su od značaja za opredeljenje poreskog tretmana prihoda.“

Mišljenje Ministarstva finansija br. 414-00-111/2009-04 od 19.10.2009. godine