Oslobođenje plaćanja obaveze za poreze doprinose usled hipotetičke velike štete za preduzetnika

Oslobođenje plaćanja obaveze za poreze doprinose usled hipotetičke velike štete za preduzetnika

„Obaveza plaćanja poreza na prihode od samostalne delatnosti za sva fizička lica koja ostvaruju te prihode propisana je odredbama čl. 31. do 51. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006 i 65/2006 – ispr. – dalje: Zakon).

Prema odredbi člana 33. Zakona, oporezivi prihod od samostalne delatnosti je oporeziva dobit, ako tim zakonom nije drukčije uređeno, koja se utvrđuje u poreskom bilansu usklađivanjem dobiti iskazane u bilansu uspeha, sačinjenom u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima i propisima kojim se uređuje računovodstvo ako preduzetnik vodi dvojno knjigovodstvo, odnosno u skladu sa propisima iz člana 49. Zakona ako preduzetnik vodi prosto knjigovodstvo, na način utvrđen zakonom.

Preduzetnik koji s obzirom na okolnosti nije u stanju da vodi poslovne knjige, osim poslovne knjige o ostvarenom prometu, ili kome njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti, ima pravo da podnese zahtev da porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod (član 40. stav 1. Zakona). Na osnovu odredaba člana 41. Zakona doneta je Uredba o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti („Sl. glasnik RS“, br. 65/2001, 45/2002, 47/2002, 91/2002, 23/2003, 16/2004, 76/2004 i 31/2005 – dalje: Uredba) u cilju utvrđivanja pripadajuće poreske obaveze po osnovu paušalno utvrđenog prihoda.

Imajući u vidu navedeno, Zakonom nije predviđena mogućnost oslobođenja (od momenta osnivanja radnje, tj. početka poslovanja pa do momenta sklapanja prvog ugovora) od plaćanja poreza na dohodak građana na prihode po osnovu obavljanja samostalne delatnosti, za novoosnovanog subjekta u slučaju kad bi plaćanje poreza predstavljalo veliko opterećenje za obveznika ukoliko bi se uzela u obzir hipotetički ekonomska šteta koju bi to lice moglo da pretrpi ukoliko ne bi u određenom periodu realizovalo planirane poslove, odnosno ukoliko ne bi ostvarilo prihod.

Poresku obavezu u svakom konkretnom slučaju, uz primenu kriterijuma i elemenata propisanih Zakonom i Uredbom, rešenjem utvrđuje Poreska uprava.

Takođe, i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 61/2005, 62/2006 i 7/2008) nije propisana mogućnost oslobođenja od obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, pa saglasno odredbi člana 64. navedenog zakona, prema kojoj obveznici doprinosa ne mogu biti oslobođeni obaveze obračunavanja i plaćanja doprinosa, i okolnosti da plaćanje doprinosa predstavlja osnov za ostvarivanje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja (penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti), nema zakonskog osnova za oslobađanje od obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.“

Mišljenje Ministarstva finansija Republike Srbije br. 07-00-280/2008-04 od 10.06.2008. godine