Oporezivanje primanja zaposlenih po osnovu solidarne pomoći

Oporezivanje primanja zaposlenih po osnovu solidarne pomoći

„Odredbom člana 18. stav 1. tačka 5) Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009 i 18/2010 – dalje: Zakon) propisano je da se ne plaća porez na zarade na primanja zaposlenog po osnovu solidarne pomoći za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice do iznosa od 22.956 dinara.

Pravo na poresko izuzimanje primanja zaposlenog po osnovu solidarne pomoći bliže je uređeno čl. 10. i 11. Pravilnika o ostvarivanju prava na poreska izuzimanja za primanja po osnovu pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine, organizovane socijalne i humanitarne pomoći, stipendija i kredita učenika i studenata, hranarina sportista amatera i prava na poresko oslobođenje za primanja po osnovu solidarne pomoći za slučaj bolesti („Sl. glasnik RS“, br. 31/2001 i 5/2005 – dalje: Pravilnik).

Prema odredbi člana 10. Pravilnika, poresko oslobođenje za primanja po osnovu solidarne pomoći za slučaj bolesti, koju isplaćuje poslodavac za zaposlenog ili člana njegove porodice, može se ostvariti:

• za slučaj bolesti – ako na osnovu medicinske dokumentacije, izdate od strane referentne zdravstvene ustanove, odnosno lekarske komisije ili od izabranog lekara i lekara odgovarajuće specijalnosti, koju je dužan da podnese zaposleni za sebe ili za člana njegove porodice, nesporno proizlazi:
  • da se radi o bolesti koja iziskuje veće troškove u postupku dijagnosticiranja (snimanje skenerom, magnetna rezonanca, lekarski pregledi i dr.), odnosno veće troškove lečenja (operativni zahvati, lekovi i dr.) ili saniranja, odnosno održavanja zdravstvenog stanja i radne sposobnosti (ortopedska i druga pomagala i dr.);
  • da je u postupku izlečenja, odnosno saniranja bolesti (postoperativni period kod ortopedskih, srčanih i drugih operacija, saniranje drugih zdravstvenih oboljenja, invalidnost i dr.) neophodna medicinska rehabilitacija u ambulantno-polikliničkoj ili stacionarnoj ustanovi, koja se ne može obezbediti, odnosno finansirati iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja;
• za slučaj zdravstvene rehabilitacije – upućivanjem zaposlenih, izloženih posebnim zdravstvenim rizicima na radu, hronično premorenih i fizički iscrpljenih, na zdravstveno-preventivni odmor i na ranu rehabilitaciju, u cilju zaštite zdravlja i sprečavanja profesionalnih oboljenja, u skladu sa propisima koji uređuju zdravstvenu zaštitu i zaštitu na radu;
• za slučaj invalidnosti – ako invalidnost (gubitak ili trajno smanjenje sposobnosti za rad), koja je utvrđena od strane nadležnog organa rešenjem o invalidnosti, zahteva povećane troškove u funkciji održavanja zdravstvenih, profesionalnih i radnih sposobnosti.

Članom 11. Pravilnika propisano je da se isplata solidarne pomoći za slučaj bolesti, uz propisano poresko oslobođenje, može vršiti ako je osnov za davanje takve pomoći sadržan u kolektivnom ugovoru, odnosno drugom opštem aktu poslodavca i ako je o davanju pomoći doneta odluka nadležnog organa poslodavca.

Saglasno navedenim zakonskim odredbama, ne plaća se porez na dohodak građana na zarade na primanja zaposlenih po osnovu solidarne pomoći, ukoliko su ispunjeni uslovi iz člana 18. stav 1. tačka 5) Zakona i čl. 10. i 11. Pravilnika. Međutim, u slučaju kada poslodavac vrši davanje zaposlenom koje svojim opštim aktom karakteriše solidarnom pomoći, a koje po svojoj suštini ne odgovara pojmu solidarne pomoći saglasno Zakonu i Pravilniku, odnosno za koje (davanje) nisu ispunjeni uslovi navedeni u Zakonu i Pravilniku, takvo primanje zaposlenog ima karakter zarade i predmet je oporezivanja porezom na dohodak građana na zaradu.“

Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-3646/2010-04 od 22.12.2010. godine