Ograničenje prava kupca u toku garancije od strane prodavca

Ograničenje prava kupca u toku garancije od strane prodavca

„Neophodno je razjasniti da Zakon o zaštiti potrošača („Sl. glasnik RS“, br. 73/2010 – dalje: Zakon) reguliše međusobne odnose trgovca (prodavca) i potrošača. Dalje isti zakon potrošača definiše kao fizičko lice koje na tržištu pribavlja robu ili usluge u svrhe koje nisu namenjene njegovoj poslovnoj ili drugoj komercijalnoj delatnosti, dok naprotiv, trgovca definiše kao pravno ili fizičko lice (preduzetnik) koje na tržištu nastupa u sklopu svoje poslovne ili druge komercijalne delatnosti.

Zakon posebno propisuje dva pojma: s jedne strane, saobraznost robe ili usluge koja predstavlja zakonsku kategoriju i garanciju, kojom trgovac ili proizvođač mogu da garantuju za svoju robu ili uslugu posebnom izjavom koja predstavlja dodatni, voljni korak, kojim se potrošaču mogu obećati posebne pogodnosti, ali isključivo više u odnosu na zakonske odredbe, s druge strane.

Saobraznost robe ugovoru propisana članom 51. Zakona predstavlja odgovornost trgovca za valjanost ugovorne obaveze. Zakonom je propisan rok od dve godine odgovornosti za nesaobraznost, koji počinje teći od trenutka prelaska rizika na potrošača, odnosno od trenutka isporuke proizvoda potrošaču, odnosno licu koje je on odredio.

Smatraće se da je roba saobrazna ugovoru ukoliko kumulativno zadovoljava sledeće uslove:

  1. ako odgovara opisu koji je dao trgovac, i ako ima svojstva robe koju je trgovac pokazao potrošaču kao uzorak ili model;
  2. ako ima svojstva potrebna za naročitu upotrebu za koju je potrošač nabavlja, a koja je bila poznata trgovcu ili mu je morala biti poznata u vreme zaključenja ugovora;
  3. ako ima svojstva potrebna za redovnu upotrebu robe iste vrste;
  4. ako po kvalitetu i funkcionisanju odgovara onome što je uobičajeno kod robe iste vrste i što potrošač može osnovano da očekuje s obzirom na prirodu robe i javna obećanja o posebnim svojstvima robe data od strane trgovca, proizvođača ili njihovih predstavnika, naročito ako je obećanje učinjeno putem oglasa ili na ambalaži robe.

Zakonom nije predviđena obaveza sačinjavanja i predavanja potrošaču dokumenta kojim se potvrđuje odgovornost za saobraznost. Ukoliko trgovac pak sačini i preda takav dokument, neće se smatrati da je postupio protivno zakonskim odredbama.

Institut garancije kao ugovorni instrument zaštite potrošača predstavlja svaku izjavu kojom njen davalac daje obećanje u vezi sa robom odnosno uslugom, a kojom se potrošaču pruža veći obim zaštite od one koja je propisana zakonskim režimom odgovornosti za nesaobraznost. Zakon ne propisuje obavezu davanja garancije, ali ako je garancija ugovorena, pravno je obavezujuća pod uslovima pod kojima je data. Kod određivanja garantnog roka trgovac nije vezan ograničenjima.

Dakle, garancija predstavlja izjavu kojom trgovac, odnosno proizvođač mogu potrošaču obezbediti bilo veći obim prava u odnosu na prava propisana odredbama Zakona koje se odnose na saobraznost i to bez ograničenja u pogledu roka, odnosno isti obim prava saglasno Zakonu, ali u roku dužem o dve godine.

Pravne posledice nesaobraznosti i ostvarivanje prava na saobražavanje robe ugovoru, propisano je članom 54. Zakona i trgovac nema pravo da dodatno uslovi ili ograniči ovo pravo. Naprotiv, davalac garancije, slobodan je u određivanju sadržine garantne izjave, načina i rokova ostvarivanja prava po osnovu garancije, s obzirom na to da se obavezao na činjenje na koje po Zakonu nije obavezan.

Iz napred navedenog se može zaključiti da je moguće da davalac garancije sadržinu garantne izjave uredi tako što će potrošača obavezati da npr. snosi troškove dostave servisu, odnosno tako što će mu omogućiti samo opravku, ne i zamenu proizvoda, i to za period posle isteka roka odgovornosti za nesaobraznost.

Garancija kao što je napred navedeno, predstavlja izjavu kojom njen davalac obezbeđuje potrošaču veći obim prava u odnosu na zakonske odredbe koje propisuju saobraznost.

Moguće je navesti da je garantni rok 36 meseci, uz uslov da se garantna izjava da u skladu sa članom 56. stav 5. Zakona koji propisuje da garancija ne utiče niti isključuje prava u vezi sa saobraznošću robe ugovoru. Takođe, ukoliko davalac garancije sačini garantni list, u obavezi je da eksplicitno navede prava potrošača iz člana 54. Zakona uz obaveštenje da se ugovornom garancijom ne utiče na ta prava.

Bez obzira na eventualno ugovaranje garancije, dužinu garantnog roka i sadržinu garantne izjave, potrošač je po sili Zakona zaštićen u roku od dve godine od dana obavljene kupovine, s obzirom da ugovorni odnos ne može da derogira ili ograniči prava zakonom propisana. Na osnovu napred navedenog, prilikom ostvarivanja svojih prava u roku od dve godine od dana obavljene kupovine, potrošač je slobodan u odluci na koji će se od instituta pozivati (saobraznost ili garancija).

Nije neophodno da trgovac sačini i preda „Izjavu o pravima potrošača i saobraznosti“, s obzirom na to da je odgovornost za nesaobraznost zakonom propisana obaveza, ali ukoliko trgovac to pak učini, nema smetnje da istim dokumentom bude obuhvaćena i garancijska izjava. Prilikom davanja garantne izjave i eventualnog sačinjavanja i predavanja garantnog lista, neophodno je pridržavati se ograničenja propisanih članom 56. Zakona.

Trgovac je slobodan u odluci da li će gore pomenute izjave dati u okviru jednog integralnog dokumenta „Izjava o pravima potrošača i saobraznosti“, s obzirom na to da potrošač ima proširen obim prava u odnosu na zakonske odredbe ili u okviru posebna dva dokumenta „Izjava o pravima potrošača i saobraznosti“ i „Garancijska izjava„. Nema smetnji sa aspekta poštovanja člana 57. Zakona, koji propisuje zloupotrebu izraza garancija, takav integralni dokument nazvati Garancija.“

Mišljenje Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija br. 011-00-00261/2012-09 od 14.11.2012. godine