Obračun kamate na potraživanje u deviznoj vrednosti i dinarskoj protivvrednosti

Obračun kamate na potraživanje u deviznoj vrednosti i dinarskoj protivvrednosti

 

Iz obrazloženja:

„U konkretnom slučaju parnične stranke su bile u poslovnom odnosu po osnovu ugovora o delu, tako što je tuženi kao naručilac od tužioca kao poslenika naručio izradu projekta precizno navedenog u ugovoru od 21.4.2011. godine, ugovorena je naknada i način plaćanja. Tužilac je izvršio svoju ugovornu obavezu i projekat je dostavio tuženom, što proizlazi iz dopisa 30.5.2011. godine. Tuženi je delimično platio ugovorenu naknadu po avansnim računima, na koji način je učinio nespornim osnov potraživanja. Potpisao je i overio konačni račun … od 24.1.2013. godine i na taj način posredno priznao da postoji preostali dug prema tužiocu po osnovu naknade u iznosu 307.633,16 dinara.

Prvostepeni sud je o spornoj činjenici da li je tuženi u obavezi da plati navedeni iznos pravilno zaključio primenom pravila o teretu dokazivanja na osnovu čl. 228. i 231. Zakona o parničnom postupku, jer tuženi do zaključenja glavne rasprave nije dostavio dokaz da je platio dug po konačnom računu, niti da je blagovremeno, odnosno bez odlaganja, s obzirom da je reč o ugovoru u privredi, prigovorio izvršenom delu i fakturisanoj naknadi.

Prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog na isplatu navedenog iznosa uz pravilnu primenu materijalnog prava i to čl. 262, 600. i 277. i člana 17. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO).

Pravilna je odluka prvostepenog suda o zahtevu za isplatu zakonske zatezne kamate, s obzirom da je tuženi u docnji sa plaćanjem glavnog duga. Neosnovano tuženi u žalbi ukazuje da je trebalo da se primeni kamata na evro, s obzirom da iz sadržaja ugovora koje su stranke zaključile, proizlazi da je naknada ugovorena u evrima, ali u dinarskoj protivvrednosti, te na isti iznos tužiocu pripada kamata po Zakonu o zateznoj kamati.“

Presuda Privrednog apelacionog suda Pž. 2/2014 od 21.05.2014. godine