Obaveza plaćanja PDV na promet otpadaka od drveta koji se ne smatraju sekundarnim sirovinama
Napomena : Pročitajte ceo tekst (a ne samo tekst obeležen bojom ili podvlačenjem) jer samo ceo tekst u potpunosti tumači i objašnjava određeno pitanje odnosno problem
„Za promet dobara koja se smatraju sekundarnim sirovinama u smislu propisa kojima se uređuje oporezivanje potrošnje PDV, a koji obveznik PDV vrši drugom obvezniku PDV, obavezu obračunavanja i plaćanja PDV ima obveznik PDV – primalac tih dobara i usluga kao poreski dužnik. Međutim, kada je reč o prometu dobara – otpadaka od drveta (lomljene drvene palete) obavezu da obračuna i plati PDV za taj promet ima obveznik PDV koji vrši promet predmetnih dobara, s obzirom da se otpaci od drveta ne smatraju sekundarnim sirovinama u smislu navedenih propisa.
Naime, prema odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005, 61/2007 i 93/2012 – dalje: Zakon), predmet oporezivanja PDV su isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Promet dobara, u smislu odredbe člana 4. stav 1. Zakona, je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (dalje: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Prema odredbi člana 10. stav 1. tačka 1) Zakona, poreski dužnik, u smislu ovog zakona, je obveznik iz člana 8. i člana 9. stav 2. ovog zakona.
Odredbom člana 10. stav 2. tačka 1) Zakona propisano je da je, izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana, poreski dužnik primalac dobara ili usluga, obveznik PDV, za promet sekundarnih sirovina i usluga koje su neposredno povezane sa tim dobrima, izvršen od strane drugog obveznika PDV.
Pravilnikom o utvrđivanju sekundarnih sirovina i usluga koje su neposredno povezane sa sekundarnim sirovinama, u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 107/2012 – dalje: Pravilnik), u članu 2. stav 1. propisano je da se sekundarnim sirovinama, u smislu člana 10. stav 2. Zakona, smatraju:
1) otpaci i ostaci od gvožđa i čelika, bakra, nikla, aluminijuma, olova, cinka, kalaja, volframa, molibdena, tantala, magnezijuma, kobalta, bizmuta, kadmijuma, titanijuma, cirkonijuma, antimona i mangana;
2) zgura, uključujući i granulisanu, kovarina i ostali otpaci pri proizvodnji gvožđa ili čelika;
3) zgura, pepeo i ostaci koji sadrže metale, arsen ili jedinjenja metala i arsena, koji ne nastaju pri proizvodnji gvožđa i čelika;
4) granule i prah, od sirovog gvožđa, manganovog ogledalastog gvožđa, gvožđa ili čelika;
5) otpaci i ostaci od plemenitih metala, metala platiniranih plemenitim metalom i ostali ostaci i otpaci koji sadrže plemenite metale;
6) otpaci i ostaci hartije ili kartona za ponovnu preradu;
7) stakleni krš i ostali otpaci od stakla;
8) otpaci, strugotine i ostaci od plastičnih masa;
9) otpaci, strugotine i ostaci od gume (osim tvrde gume), prah i granule dobijene od tih proizvoda;
10) otpaci od tekstila, kože, imitacije kože i krzna.
Otpacima, u smislu stava 1. ovog člana, smatraju se i dobra neupotrebljiva zbog loma, rezanja, cepanja, istrošenosti ili drugog načina oštećenja (stav 2. istog člana Pravilnika).“
Mišljenje Ministarstva finansija i privrede br. 011-00-00176/2013-04 od 06.06.2013. godine
