Obaveza donošenja rešenja o godišnjem odmoru
Obaveza donošenja rešenja o godišnjem odmoru
„U članu 69. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009 – dalje: Zakon) propisano je da u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.
U članu 75. Zakona propisano je da, u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Ako poslodavac ne dostavi zaposlenom rešenje, smatra se da je zaposlenom uskratio pravo na godišnji odmor. Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.
Polazeći od napred navedenih odredaba Zakona, o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenog poslodavac odlučuje rešenjem, kojim se utvrđuje dužina godišnjeg odmora zaposlenog primenom kriterijuma iz člana 69. Zakona i period u kome će taj odmor zaposleni koristiti. O ostvarivanju prava zaposlenog na godišnji odmor poslodavac, saglasno čl. 192. i 193. Zakona, odlučuje rešenjem koje se zaposlenom dostavlja lično, u postupku propisanom u članu 185. st. 2. do 4. Zakona, najmanje 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.
Nema zakonskih smetnji da poslodavac jednim rešenjem odluči o korišćenju godišnjeg odmora za veći broj zaposlenih kada se radi o istom periodu korišćenja godišnjeg odmora i istom broju dana pripadajućeg godišnjeg odmora primenom kriterijuma iz opšteg akta, odnosno ugovora o radu, s tim što je to rešenje dužan da dostavi svim zaposlenima na koje se odnosi, na način propisan u članu 185. st. 2. do 4. Zakona.
Zakonom je propisana obaveza poslodavca da rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom dostavi najmanje 15 dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora (član 75. stav 2). Izuzetno, kada se zaposlenom odobrava korišćenje godišnjeg odmora na njegov zahtev, u periodu naznačenom u zahtevu zaposlenog, a datum podnošenja zahteva i datum naznačen u zahtevu zaposlenog za početak korišćenja godišnjeg odmora je kraći od 15 dana, poslodavac može da donese i uruči zaposlenom rešenje mimo propisanog roka iz člana 75. stav 2. Zakona.
Polazeći od odredaba člana 75. Zakona, posebno odredbe stava 3. ovog člana, kao i kaznenih odredba ovog zakona (član 275. stav 1. tačka 1), poslodavac je dužan da o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenog odluči rešenjem. Stoga nije dovoljno, niti u skladu sa Zakonom, da poslodavac samo vodi evidenciju za svakog zaposlenog o broju dana iskorišćenog godišnjeg odmora bez donošenja rešenja o godišnjem odmoru.“
Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike br. 011-00-72/2011-02 od 28.03.2011. godine
