Novčana naknada naime zabrane konkurencije
Novčana naknada naime zabrane konkurencije
„Zakon o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005 i 61/2005) u članu 162. predviđa mogućnost da poslodavac i zaposleni ugovorom o radu ugovore uslove zabrane konkurencije po prestanku radnog odnosa. Poslodavac se istovremeno obavezuje da zaposlenom isplati novčanu naknadu, o čijoj visini se dogovaraju, odnosno koju ugovaraju. Zabrana konkurencije predstavlja nemogućnost obavljanja određenih poslova, koji su takođe predviđeni ugovorom o radu, od strane zaposlenog, u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugih pravnih i fizičkih lica, bez saglasnosti poslodavca. To su poslovi čijim obavljanjem zaposleni stiče posebna znanja, kojima stiče širok krug poslovnih partnera ili čijim obavljanjem dolazi do saznanja koja predstavljaju poslovnu informaciju ili tajnu. Ukoliko dođe do prestanka radnog odnosa zaposlenog u skladu sa zakonom, zabrana konkurencije važi najduže dve godine po prestanku radnog odnosa zaposlenog.
Prema tome, zabrana konkurencije po prestanku radnog odnosa može se utvrditi samo ako se poslodavac obaveže ugovorom o radu da će zaposlenom isplatiti novčanu naknadu. Novčana naknada u ovom slučaju predstavlja vrstu naknade štete koju zaposleni realno trpi jer ne može u određenom periodu da obavlja određene poslove.
Shodno tome, poslodavac može novčanu naknadu na ime zabrane konkurencije da isplaćuje zaposlenom samo po prestanku radnog odnosa, u visini i na način utvrđen ugovorom o radu, a ne za vreme trajanja radnog odnosa.“
Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike, br. 011-00-617/2008-02 od 19.09.2008. godine