Ovlašćenja i nadležnost javnog beleznika (notara) za sastavljanje isprava

OVLAŠĆENJA I NADLEŽNOST JAVNOG BELEŽNIKA (notara) ZA SASTAVLJANJE ISPRAVA

Izmenama Zakona o vanparničnom postupku (Sl. glasnik SRS br. 25/82 i 48/88, Sl. glasnik RS br. 46/95, 18/2005, 85/2012, 45/2013, 55/2014 Zakona o vanparničnom postupku) javnim beležnicima su data određena ovlašćenja.

 

Da li javni beležnik ovlašćen za sastavljanje javnih isprava

(član 164 Zakona o vanparničnom postupku)

Za sastavljanje isprave o pravnom poslu, izjavi volje, pravnoj i drugoj radnji (u daljem tekstu: isprava Zakona o vanparničnom postupku) nadležan je javni beležnik.

Zakonom se može predvideti da isprave o pojedinim pravnim poslovima sastavlja sud.

Pravila zakona shodno se primenjuju i na sastavljanje isprava za koje je posebnim zakonom predviđeno da se sačinjavaju u sudu.

Prema čemu se utvrđuje mesna nadležnost javnog beležnika za sastavljanje javnih isprava
(član 165 Zakona o vanparničnom postupku)

Ispravu može sastaviti svaki javni beležnik, nezavisno od toga gde učesnik ima prebivalište, odnosno boravište, gde se nalazi sedište učesnika koji je pravno lice ili dobro koje je predmet pravnog posla.

Ispravu o pravnom poslu kojim uz naknadu ili bez naknade vrši prenos prava svojine na nepokretnosti sa jednog na drugo lice može sastaviti samo onaj javni beležnik na čijem se službenom području ta nepokretnost nalazi.

Testament kojim se raspolaže nepokretnostima može sastaviti svaki javni beležnik nezavisno od toga gde se nepokretnost nalazi.

 Postupak za sastavljanje javnih isprava
(član 166 Zakona o vanparničnom postupku)

Isprava se sastavlja u kancelariji javnog beležnika.

Isprava se može sastaviti izvan javnobeležničke kancelarije ako je učesniku zbog starosti ili bolesti teško da pristupi javnom beležniku ili ako za to postoje drugi opravdani razlozi.

Javni beležnik sastavlja isprave samo u granicama svog službenog sedišta, osim ako zakonom nije predviđeno drugačije.

Ako javni beležnik bez opravdanog razloga sastavi ispravu izvan svoje javnobeležničke kancelarije ili izvan granica svog službenog sedišta to nije razlog ništavosti pravnog posla, niti sačinjenoj ispravi oduzima svojstvo javne isprave.

Isprave koje javni beležnik koji je imenovan za službeno područje na teritoriji Republike Srbije sastavi izvan Republike Srbije ne proizvode pravno dejstvo, osim ako posebnim propisom nije predviđeno drugačije.

Utvrđivanje identiteta učesnika i njegove poslovne sposobnosti
(član 167, 168 Zakona o vanparničnom postupku)

Pre nego što pristupi sastavljanju isprave, javni beležnik utvrđuje identitet učesnika i njegovu poslovnu sposobnost, a ako ispravu sastavlja zastupnik, onda i njegovo ovlašćenje za zastupanje.

Postupanje javnog beležnika prilikom utvrđivanja ovlašćenja za zastupanje bliže se uređuje Javnobeležničkim poslovnikom.

Ako zastupnik ne može da dokaže svoje ovlašćenje za zastupanje, javni beležnik odbija da preduzme traženu službenu radnju.

Javni beležnik utvrđuje identitet učesnika uvidom u njegovu ličnu kartu, putnu ispravu, vozačku dozvolu ili drugi službeni dokument sa fotografijom, a ako to nije moguće, saslušanjem dva svedoka identiteta.

Javni beležnik utvrđuje identitet zastupnika na isti način kao i identitet učesnika.

Postupanje javnog beležnika prilikom utvrđivanja identiteta bliže se uređuje Javnobeležničkim poslovnikom.

Ko može biti svedok identiteta
(član 169, 170 Zakona o vanparničnom postupku)

Svedok identiteta može biti svako punoletno lice koje je sposobno da javnom beležniku pruži potrebne podatke o identitetu učesnika.

Identitet svedoka identiteta javni beležnik utvrđuje uvidom u njegovu ličnu kartu, putnu ispravu, vozačku dozvolu ili drugi službeni dokument sa fotografijom.

Ako učesnik ne može da dokaže svoj identitet na način predviđen zakonom, javni beležnik odbija da sačini ispravu.

Javni beležnik odbija da sačini ispravu i ako nakon uvida u podneti službeni dokument, odnosno nakon saslušanja svedoka identiteta nije stekao uverenje da je učesnik lice za koje se izdaje.

Upoznavanje i sastavljanje isprave o pravnom poslu, izjavi volje ili drugoj pravnoj radnji
(član 171 Zakona o vanparničnom postupku)

Učesnik može upoznati javnog beležnika sa sadržinom pravnog posla, izjave volje i druge pravne radnje o kojoj želi da sačini ispravu na bilo koji način (na primer: usmeno, pismeno ili elektronskom poštom Zakona o vanparničnom postupku).

Javni beležnik je dužan da izjavu učesnika verno unese u ispravu, po mogućnosti njegovim rečima, pazeći pri tome da volja učesnika bude jasno izražena.

Isprava se piše u skladu s propisima koji uređuju formu javnobeležničkog zapisa.

Ispitivanje volje učesnika od strane javnog beležnika
(član 172 Zakona o vanparničnom postupku)

Javni beležnik ispituje da li je volja učesnika slobodna i ozbiljna i da li je pravni posao o kome se sastavlja isprava u skladu s prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima.

Ako utvrdi da volja učesnika nije ozbiljna niti slobodna, odnosno da je pravni posao o kome učesnik želi da sačini ispravu u suprotnosti s prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima, javni beležnik odbija da sastavi ispravu.

Ako utvrdi da je pravni posao o kome učesnik želi da sačini ispravu relativno ništav ili da sadrži nejasne, nerazumljive ili dvosmislene odredbe koje bi mogle da stvore povod za sporove, javni beležnik je dužan da učesnika na to upozori.

Ako učesnik ostane pri svojoj izjavi i posle upozorenja, u ispravu se unosi upozorenje javnog beležnika, a ako se učesnik protivi unošenju upozorenja, javni beležnik odbija da sastavi ispravu.

Čitanje i potpisivanje isprave koju sastavlja javni beležnik
(član 173, 174, 175, 176 Zakona o vanparničnom postupku)

Isprava mora biti pročitana učesniku u prisustvu javnog beležnika.

Pošto se učesniku pročita isprava, on usmeno izjavljuje da je njegova volja u svemu verno uneta i potpisuje se (priznavanje isprave Zakona o vanparničnom postupku).

Učesnik može zahtevati da lično pročita ispravu pre nego što je prizna i potpiše.

Na samoj ispravi, neposredno iznad dela gde se potpisuju učesnik i drugi subjekti u postupku, javni beležnik unosi napomenu da su obavljene sve propisane radnje.

Učesniku koji nije u stanju da govori isprava mora biti pročitana u prisustvu javnog beležnika i jednog pozvanog svedoka.

Pošto je učesniku koji nije u stanju da govori pročitana isprava, on priznaje ispravu tako što klimanjem glavom ili na neki drugi nesumnjiv način daje potvrdan odgovor na pitanje javnog beležnika da li je njegova volja u svemu verno uneta i potpisuje je.

Učesnik koji nije u stanju da čuje mora lično pročitati ispravu u prisustvu javnog beležnika i jednog pozvanog svedoka.

Pošto pročita ispravu, učesnik je priznaje i potpisuje.

Ako učesnik usled slabovidosti, nepismenosti ili nekog drugog razloga nije u stanju da čita ili piše, isprava mu mora biti pročitana u prisustvu javnog beležnika i dva pozvana svedoka.

Pošto je učesniku koji nije u stanju da čita i piše pročitana isprava, on je priznaje i potpisuje.

Utvrđivanje identiteta sudskog prevodioca
(član 177 Zakona o vanparničnom postupku)

Ako učesnik ne zna jezik koji je u službenoj upotrebi, isprava mu mora biti pročitana preko sudskog prevodioca u prisustvu javnog beležnika i dva pozvana svedoka koja uz službeni jezik znaju i jezik učesnika.

Identitet sudskog prevodioca kojeg ne poznaje lično i po imenu javni beležnik utvrđuje uvidom u njegovu ličnu kartu, putnu ispravu, vozačku dozvolu ili drugi službeni dokument s fotografijom.

Sudski prevodilac svojim potpisom i pečatom na ispravi potvrđuje da je učesniku verno preneo sadržinu isprave i sve odgovore i objašnjenja javnog beležnika.

Postupanje javnog beležnika prilikom utvrđivanja ovlašćenja sudskog prevodioca bliže se uređuje Javnobeležničkim poslovnikom.

Čitanje isprave učesniku koji nije u stanju da čuje, a usled slabovidosti, nepismenosti ili nekog drugog razloga ne može ni da čita
(član 178 Zakona o vanparničnom postupku)

Učesniku koji nije u stanju da čuje, a usled slabovidosti, nepismenosti ili nekog drugog razloga ne može ni da čita, isprava mora biti pročitana preko tumača, u prisustvu javnog beležnika i dva pozvana svedoka.

Pozvani svedoci mogu biti samo ona lica koja znaju jezik na kojem je sastavljena isprava i koja mogu da se sporazumeju sa učesnikom.

Identitet tumača kojeg ne poznaje lično i po imenu javni beležnik utvrđuje uvidom u njegovu ličnu kartu, putnu ispravu, vozačku dozvolu ili drugi službeni dokument s fotografijom.

Tumač svojim potpisom i pečatom na ispravi potvrđuje da je učesniku verno preneo sadržinu isprave i sve odgovore i objašnjenja javnog beležnika.

Postupanje javnog beležnika prilikom utvrđivanja ovlašćenja tumača bliže se uređuje Javnobeležničkim poslovnikom.

Potpisivanje isprave od strane lica koje nije u stanju da potpiše
(član 179 Zakona o vanparničnom postupku)

Učesnik koji nije u stanju da se potpiše stavlja na ispravu otisak kažiprsta desne ruke.

Učesnik koji nema kažiprst desne ruke stavlja na ispravu otisak prvog od prstiju desne ruke koji ima, i to sledećim redosledom: srednji prst, prstenjak, mali prst i palac, a ako nema desnu šaku onda na ispravu stavlja otisak jednog od prstiju leve ruke po istom redosledu.

Ako učesnik nije u stanju da stavi otisak prsta, njega potpisuje jedan od pozvanih svedoka.

Javni beležnik upisuje u ispravu napomenu o tome kako je učesnik potpisao ispravu.

Pregledanje planova, tehničkih crteža, uzoraka i drugih priloga
(član 180, 181 Zakona o vanparničnom postupku)

Karte, skice, planovi, tehnički crteži, uzorci i slični prilozi koje sadrži isprava daju se učesniku da ih lično pregleda.

Na samoj ispravi, neposredno iznad mesta na kojem se potpisuju učesnici i drugi subjekti u postupku, javni beležnik unosi napomenu da je učesnik pregledao priloge.

Učesniku koji nije u stanju da vidi, sadržina priloga mora biti opisana u prisustvu javnog beležnika i dva pozvana svedoka.

Ako pravni posao o kome se sastavlja isprava upućuje na drugu ispravu koja je sastavljena, odnosno potvrđena pred sudom ili javnim beležnikom, isprava na koju je upućeno ne čita se učesniku koji je izjavio da mu je njena sadržina poznata.

Na samoj ispravi, neposredno iznad mesta na kojem se potpisuju učesnici i drugi subjekti u postupku, javni beležnik unosi napomenu da je učesnik izjavio da mu je poznata sadržina isprave na koju je upućeno.

Na isti način se postupa kada pravni posao upućuje na zakone i druge pravne propise, sudske odluke i druge pojedinačne akte državnih organa ili organizacija kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja.

Kako se utvrđivanje identitet pozvanog svedoka
(član 182 Zakona o vanparničnom postupku)

Identitet pozvanog svedoka javni beležnik utvrđuje uvidom u njegovu ličnu kartu, putnu ispravu, vozačku dozvolu ili drugi važeći službeni dokument s fotografijom.

Pozvani svedok mora biti punoletan, potpuno poslovno sposoban, pismen i mora znati jezik na kojem se sastavlja isprava.

Pozvani svedok ne može biti lice:

  1. koje radi u javnobeležničkoj kancelariji ili koje je u službi kod javnog beležnika;
  2. koje je javnom beležniku, odnosno učesniku krvni srodnik u pravoj liniji, pobočni srodnik zaključno sa četvrtim stepenom srodstva, tazbinski srodnik zaključno s drugim stepenom srodstva, srodnik po usvojenju, supružnik, bivši supružnik, vanbračni partner, bivši vanbračni partner, staralac, bivši staralac, štićenik ili bivši štićenik;
  3. koje je zastupnik, odnosno odgovorno lice u pravnom licu na čiji pravni položaj neposredno ili posredno može uticati pravni posao o kojem se sastavlja isprava;
  4. na čiji pravni položaj neposredno ili posredno može uticati pravni posao o kojem se sastavlja isprava.

Pozvani svedok svojeručnim potpisom na ispravi potvrđuje kako su obavljene radnje kojima je prisustvovao.

Posebna pravila za testament
(član 183 Zakona o vanparničnom postupku)

Ispravu o testamentu može sačiniti sudija po kazivanju zaveštaoca (sudski testament Zakona o vanparničnom postupku).

Na sastavljanje sudskog testamenta shodno se primenjuju pravila zakona o sastavljanju isprava ukoliko nije propisano drugačije ovim zakonom ili posebnim zakonom kojim se uređuje nasleđivanje.

Za sastavljanje sudskog testamenta mesno je nadležan svaki stvarno nadležan sud.

Sudski testament se sastavlja u sudu, a van suda ako zaveštalac nije sposoban da dođe u sud ili ako za to postoje drugi opravdani razlozi.

Javni beležnik prilikom sastavljanja javnobeležničog zapisa o testamentu, odnosno sudija prilikom sastavljanja sudskog testamenta dužan je da pouči zaveštaoca o propisima kojima se uređuje pravo na nužni deo.

Potvrđivanje isprave
(član 184, 185 Zakona o vanparničnom postupku)

Za potvrđivanje sadržine isprave (solemnizacija Zakona o vanparničnom postupku) nadležan je javni beležnik.

Zakonom se može predvideti da se sadržina pojedinih privatnih isprava potvrđuje u sudu.

Potvrđivanje isprave vrši se prema odredbama zakona kojim se uređuje javnobeležnička delatnost.

Na postupak potvrđivanja isprave shodno se primenjuju odredbe zakona o vanparničnom postupku o sastavljanju isprava.